Tromb ili krvni ugrušak može nastati i kao posledica visokog holesterola u kombinaciji sa još nekim faktorima. A visok holesterol takođe može povećati rizik od bolesti perifernih arterija (PAD). Ovo se dešava kada se plak nakupi na zidovima naših arterija, sužavajući ih i ograničavajući protok krvi.
Tromb je češći kod osoba koje pate od bolesti perifernih arterija
Visok holesterol, takođe poznat kao hiperholesterolemija, znači da vaša krv sadrži previše holesterola. Konkretno, vaša krv ima previše lipoproteina niske gustine (LDL) ili „lošeg“ holesterola. Visok nivo LDL holesterola može povećati rizik od srčanih oboljenja, ali obično ne izaziva simptome. Osobe sa bolestima perifernih arterija su pod većim rizikom od krvnih ugrušaka. Plak u arterijama može postati nestabilan i odlomiti se, što će podstaći organizam da formira ugrušak na tom mestu. Ako se jedan od ovih krvnih ugrušaka prekine i blokira arteriju u srcu ili mozgu, to može dovesti do srčanog ili moždanog udara.
Tromb i faktori rizika za njegovo stvaranje
Ovo su ostali faktori rizika za stvaranje krvnog ugruška, odnosno tromba:
- visok krvni pritisak
- dijabetes
- pušenje
- gojaznost
- nedavna operacija
- porodična istorija krvnih ugrušaka.
Da li visok holesterol uzrokuje duboku vensku trombozu
Visok holesterol ne izaziva direktno duboku vensku trombozu, ali istraživanje iz 2019. godine sugerisalo je da može povećati rizik od nje. Duboka venska tromboza je termin koji se koristi za opisivanje krvnih ugrušaka koji se razvijaju u dubljim venama ruku, nogu i karlice. Holesterol može doprineti nastanku duboke venske tromboze, ali je potrebno više istraživanja da bi se tačno utvrdilo koliko visok holesterol igra ulogu u tome. Obično je uključeno više faktora rizika.
Drugi faktori koji mogu povećati rizik od duboke venske tromboze
Faktori koji takođe mogu povećati rizik od duboke venske tromboze (DVT) su sledeći:
- genetika
- gojaznost
- nepokretnost, spavanje ili dugo sedenje
- povrede ili traume
- velike operacije
- trudnoća
- pušenje
- poremećaji zgrušavanja krvi
- rak
- određeni lekovi
- hormonske pilule za kontrolu rađanja.
Duboka venska tromboza se može javiti u bilo kom uzrastu, ali je najčešći kod osoba starijih od 60 godina.
Holesterol i plućna embolija
Ako se deo duboke venske tromboze pomeri, on može da se kreće kroz vene i na kraju stigne do arterija pluća. Ovo se naziva plućna embolija (PE), koja može biti fatalna. Visok holesterol može povećati rizik od razvoja duboke venske tromboze, što povećava rizik od plućne embolije. Iako holesterol ne izaziva direktno plućnu emboliju, može povećati rizik za njen nastanak. Međutim, potrebno je više istraživanja da bi se tačno utvrdilo koliko visok holesterol može igrati ulogu u ovom procesu.
Drugi faktori koji povećavaju rizik od plućne embolije
Drugi faktori koji dovode do plućne embolije su:
- neaktivnost tokom dužeg vremenskog perioda
- velika operacija
- istorija srčane insuficijencije ili moždanog udara
- trauma ili povreda vene
- trudnoća ili nedavni porođaj
- gojaznost
- uzimanje hormonske kontrole rađanja (oralnih kontraceptiva) ili terapije zamene hormona
- postavljanje centralnog venskog katetera kroz ruku ili nogu.
Tromb i koliko dugo može biti neotkriven
Koliko dugo krvni ugrušak može ostati neotkriven zavisi od veličine, vrste i mesta gde je nastao. Kada se krvni ugrušak pojavi u arteriji, to se naziva arterijski ugrušak. Ova vrsta tromba zahteva hitan tretman, jer može dovesti do srčanog ili moždanog udara. Arterijski krvni ugrušci koji se javljaju u nogama mogu dovesti do ishemije udova, što takođe zahteva hitno lečenje. Simptomi su jak bol i hladnoća u nogama i stopalima.
Polovina osoba sa venskom trombozom ne oseća simptome
Krvni ugrušci koji se formiraju u venama poznati su kao venski ugrušci. Ova vrsta ugruška se može polako nakupljati tokom vremena i možda neće izazvati simptome dok se ne odlomi i ne zaglavi se u malim krvnim sudovima u drugim delovima tela. Duboka venska tromboza je vrsta venskog ugruška. Čak polovina osoba sa ljudi venskom trombozom nema simptome. Ponekad će se venski krvni ugrušak vremenom rastvoriti sam. Telo će se prirodno razgraditi i apsorbovati ugrušak tokom nedelja ili meseci.
Simptomi venske tromboze
Ako venski ugrušak izaziva simptome, oni mogu biti sledeći:
- pulsirajući ili grčeviti bol koji se može opisati kao jak grč mišića
- otok
- crvenilo i toplina u nozi ili ruci
- iznenadne otežano disanje
- oštar bol u grudima
- iskašljavanje krvi.
Faktori rizika za stvaranje tromba
Verovatnoća krvnih ugrušaka, duboke venske tromboze i plućne embolije biće veća za nekoga sa više faktora rizika za ugruške, kao što su:
- gojaznost
- velike operacije
- mirovanje
- dugo sedenje
- pušenje.
Prevencija krvnih ugrušaka
Ako ste zabrinuti zbog krvnih ugrušaka, prevencija je najbolja opcija. Krvni ugrušci se mogu sprečiti nekim od sledećih načina:
- Stalna aktivnost
- održavanje odgovarajuće telesne težine
- prestanak pušenja
- kontrolisanje visokog krvnog pritiska, visokog holesterola i dijabetesa kroz ishranu i vežbanje.
Ako vam je dijagnostikovan krvni ugrušak, vaš lekar može propisati lekove protiv zgrušavanja krvi koji razblažuju krv i sprečavaju dalje stvaranje ugrušaka. Ukoliko je vaš holesterol previsok, lekar vam može prepisati lekove, kao što su statini, za smanjenje nivoa holesterola.
Svaka čast