Prof. dr Đuro Macat: Tačni uzroci i mehanizmi koji dovode do ovih endogenih formi Kušingovog sindroma mogu se otkriti primenom složenih dijagnostičkih procedura Foto: Lična arhiva/ Shutterstock
Kušingov sindrom je retko oboljenje i posledica produženog dejstva povišenih vrednosti hormona kortizola, koji je od izuzetne važnosti za održavanje vitalnih životnih funkcija. Ovaj hormon nas razbuđuje, reguliše nivo šećera u krvi, pruža telu mogućnost da odgovori na stresne situacije. Kušingov sindrom nije bolno stanje, ali često je praćen dijabetesom, hipertenzijom, osteoporozom i može u znatnoj meri da naruši kvalitet života pacijenta.
Nadbubrežne žlezde, koje se nalaze na vrhovima bubrega, luče hormon kortizol, čije su koncentracije u telu najveće u jutarnjim satima – da nas pripremi za randi dan. Nivo kortizola opada, postepeno u toku dana, i najniže vrednosti beleže se u večernjim časovima. Smatra se da privremeni skok kortizola nije štetan, ali ukoliko je čovek stalno pod stresom, vrednosti kortizola su povišene i postoji mogućnost da dođe do bolesti.
– Kušingov sindrom ili hiperkorticizam predstavlja stanje koje se karakteriše povećanom koncentracijom kortizola u krvi. Kortizol je hormon koji se proizvodi iz jednog od tri sloja kore nadbubrega, i od izuzetne je važnosti za održavanje vitalnih životnih funkcija ili metaboličkih procesa, kao što su budno stanje ili održavanje normalnog nivoa šećera i elektrolita u krvi. Povećana proizvodnja kortizola usled Kušingovog sindroma dovodi do brojnih sistemskih efekata kao što je promena telesnog sastava i nastanka specifičnog tipa gojaznosti. Uočavaju se promene na koži, potkožnom masnom tkivu i mišićima, u strukturi kostiju, usled čega dolazi do osteoporoze, poremećaja u regulaciji šećera – kaže za portal eKlinika endokrinolog, profesor dr Đuro Macut.
Profesor Macut objašnjava da Kušingov sindrom može biti posledica nekog egzogenog (spoljnog) ili endogenog (unutrašnjeg) faktora. Hiperkorticizam može nastati posle prevelike ili preduge upotrebe kortikosteroida. Ovaj oblik hiperkorticizma se naziva, kako objašnjava dr Macut egzogenim, odnosno uzrokovanim unosom kortikosteroida spolja.
– Sa druge strane, klasično definisanje Kušingovog sindroma se odnosi na endokrinološke razloge za povećanu proizvodnju kortizola u organizmu, koje označavamo kao endogene, i kojih je više. Najčešći endogeni oblik Kušingovog sindroma je hipofizni, koji nastaje usled povećane produkcije hormona ACTH (adrenokortikotropni hormon) iz tumora hipofize, potom sledi adrenalni oblik koji nastaje usled povećane produkcije hormona kortizola iz tumora nadbubrežne žlezde, dok je najređa ektopična forma koja nastaje iz karcinoma koji proizvode hormone koji podstiču nadbubrežne žlezde na povećanu proizvodnju kortizola – precizira profesor dr Đuro Macut.
Tačni uzroci i mehanizmi koji dovode do ovih endogenih formi Kušingovog sindroma mogu se otkriti primenom složenih dijagnostičkih procedura, koje se jedino, kako objašnjava doktor, mogu uraditi na specijalizovanim endokrinološkim odeljenjima tercijernih zdravstvenih ustanova kao što je Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Profesor Mauct objašnjava da je Kušingova bolest termin koji se odnosi na hiperkorticizam, koji nastaje usled povećane proizvodnje hormona ACTH iz tumora, koji se formira u hipofizi.
– To je žlezda, koja je smeštena u središtu mozga i predstavlja regulatorni centar svih osovina, koje vode prema glavnim endokrinološkim žlezdama u telu uključujući i nadbubrežne žlezde. Sa druge strane, termin Kušingov sindrom podrazumeva istovremeno kliničko stanje hiperkorticizma koje se karakteriše specifičnom kliničkom slikom – naglašava dr Macut. Kušingova bolest dobila je ime po neurohirugru Harvi Vilijemsu Kušingu, koji je uradio prvu uspešnu operaciju ovakvog tumora hipofize, kroz nos pacijenta, početkom 20. veka.
Pacijenti sa simptomima Kušingovog sindroma imaju povećanu telesnu težinu, strije, žale se na umor, slabost u mišićima. Česta je i hipertenzija kod ovih pacijenata, smanjenja je otpornost na infekcije, javlja se i osteoporoza. Kod žena su moguće neredovne menstruacije. Kod Kušingovog sindroma se razvija i karakterističan oblik gojaznosti sa masnim tkivom na zadnjoj strani vrata i gornjem delu leđa.
– Najkarakterističniji znak bi bio promena strukture tela i specifičan tip raspodele masnog tkiva koji vodi nastanku okruglog lica, uvećanju trbuha, nastanku ljubičastih strija na trbuhu i bokovima, otežanog kretanja i slabosti pri hodu. Nešto manje po učestalosti bi bili nastanak hipertenzije i dijabetesa. Kušingov sindrom ne predstavlja bolno stanje, a ispoljeni simptomi su zastupljeni kod oba pola – objašnjaza za eKlinika portal dr Đuro Macut.
Klinička slika često se može pomešati sa kliničkom slikom klasične gojaznosti, objašnjava profesor Macut i dodaje da je zato neophodno prvo postaviti sumnju na postojanje hiperkorticizma.
– Bitno je odrediti koncentracije kortizola u krvi tokom 24 časa, ili iz 24 časovnog uzroka mokraće. Uz to neophodno je odrediti bazalne vrednosti hipofiznog hormona ACTH i drugih steroidnih hormona. Potom se mora sprovesti kompleksno funkcionalno ispitivanje, koje pre svega, uključuje testove supresije deksametazonom, ali i druge specifične testove stimulacije kojima se kombinuju hormonski testovi i specifične radiološke procedure – kaže dr Macut.
Potrebno je i sprovesti snimanja uz pomoć metoda kompjuterizovane tomografije, magnetne rezonance ili pozitron emisione tomografije.
– Sve ove dijagnostičke procedure, rade se kako bi se precizno lokalizovala mesta odakle potiče povećana proizvodnja hormona. U retkim slučajevima se, uprkos sprovedenim testovima, ipak ne može utvrditi primarno mesto proizvodnje hormona i tada se primenjuju posebne hirurške metode lečenja – navodi profesor dr Macut.
Operativno lečenje predstavlja primarni princip lečenja svih tumora endokrinog sistema koji uključuje i lečenje Kušingovog sindroma, kaže dr Macut.
– S obzirom na to da Kušingov sindrom u najvećem delu potiče od adenoma hipofize, svakako su neurohirurške metode lečenja i najčešće. Ukoliko je dokazan nadbubrežni uzrok za Kušingov sindrom tada se pristupa odstranjenju tumorski izmenjene nadbubrežne žlezde – ističe dr Macut i naglašava da se ovaj vid Kušingovog sindroma najuspešnije leči, kao i da je izlečenje moguće kod gotovo svih bolesnika.
– Najkompleksnije je lečenje ektopičnog Kušingovog sindroma, jer se radi o sindromu koji nastaje kao posledica drugog primarnog karcinoma. U tom slučaju, lečenje se usmerava, pre svega, na hirurške pristupe u lečenju primarnog karcinoma koji posledično dovodi do Kušingovog sindroma, ili na normalizaciju proizvodnje kortizola iz nadbubrega primenom različitih lekova. Poboljšanje kliničke slike, kod pacijenata sa Kušingovim sindromom, bilo kog porekla je sporo i može da potraje i više meseci – objašnjava prof. dr Macut.
Moguća je i ciklična forma Kušingovog sindroma, kada se znaci i simptomi mogu povući na izvesno vreme. Profesor dr Đuro Macut kaže da kod cikličnog Kušingovog sindroma, između epizoda visokih vrednosti kortizola, koje uslovljavanju ponavljanje stanja, postoje periodi mirovanja i potpunog povlačenja kliničke slike. Dr Macut ističe da se ciklični Kušingov sindrom teško dokazuje.
– Potrebno je veoma dugo poznavati i pratiti određenog pacijenta, ranije lečenog zbog endogenog Kušingovog sindroma. Ukoliko se kod neke od formi bolesti, a to je najčešće hipofizna, potvrdi ponavljanje više ciklusa visokih koncentracija kortizola i ACTH, dijagnoza cikličkog Kušingovog sindroma je izvesnija. U ovom slučaju, pri svakoj epizodi koja je sumnjiva na cikličnu proizvodnju hormona, neophodno je ponoviti celokupnu kompleksnu dijagnostiku – priča nam doktor Macut.
Kada su u pitanju saveti bolesnicima, profesor Macut kaže da ne postoje neke posebne preporuke, koje bi se, primera radi, odnosile na ishranu pacijenata sa Kušingovim sindromom, ali i dodaje da je neophodno posebno voditi računa o pridruženim bolestima.
– Preporuke u lečenju ili ponašanju bolesnika, odnose se pre svega na prateće bolesti koje se ispoljavaju kod ovih bolesnika, kao što su to dijabetes, hipertenzija i osteoporoza. Postojanje ove kompleksne bolesti, svakako, značajno ograničava pacijente u svakodnevnom životu, i tek sa početkom endokrinološkog lečenja može se očekivati postepeni oporavak – ističe u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Đuro Macut, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, zamenik direktora Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, gostujući profesor na Univerzitetu u Atini u Grčkoj i član Izvršnog odbora Evropskog endokrinološkog društva.