Mikrobiom creva čine dobre i loše bakterije Foto: Shutterstock
Antibiotici i probiotici su kombinacija koja će pomoći da se uspešno rešite zdravstvenih problema koji zahtevaju terapiju antibioticima. U eliminaciji pojava kakve su infekcije, lečenje antibioticima jeste neophodno, i oni igraju ključnu ulogu u ubijanju loših bakterija. Međutim, oni uništavaju i dobre bakterije koje su normalni stanovnici naših creva, pa tako posledica može da bude dijareja i nakon uzimanja antibiotika.
Antibiotici i probiotici su logičan put u lečenju koji dr Lorens Hoberman objašnjava tako što opisuje funkcionisanje bakterija u svakom organizmu. Naime, naša creva sadrže oko 1.000 različitih vrsta bakterija, sa ukupno 100 triliona podvrsta. Oko 80 odsto su dobre bakterije, dok štetne u našem organizmu takođe žive, ali miruju.
– Antibiotici menjaju ravnotežu u mikrobiomu creva, što može da dovede do povećanja količine i razmnožavanja štetnih bakterija. Naš imuni sistem prepoznaje te „loše momke“ i pokušaće da im se suprotstavi i da ih uništi. Ali, u tom procesu se razbija crevna sluznica, dolazi do upale i iritacije. Posledica je dijareja – objašnjava dr Hoberman.
Rezultati jedne studije pokazali su da dijareja, kao posledica uzimanja antibiotika, pogađa između 5 i 39 odsto pacijenata, u zavisnosti od toga koji antibiotik je u pitanju. Istraživanja su takođe ponudila dokaze o tome da probiotici mogu uspešno da reše probleme sa varenjem. Analiza 34 druge studije kaže da probiotici smanjuju slučajeve dijareje uzrokovane antibioticima za 52 odsto.
Međutim, važno je informisati se o tome na koji način ih treba ispravno uzimati. Ako se uzme zajedno sa probiotikom, antibiotik može da ubije i sve dobre bakterije iz probiotika, kaže dr Hoberman. Potrebno je sačekati najmanje dva sata od trenutka uzimanja jednog do vremena za drugi lek, jer je tada nivo i antibiotika i probiotika nizak u crevima. Tada će moći adekvatno da se apsorbuju. Nema nikakve razlike šta se prvo uzima, sve dok je razmak između dva leka dva sata, savetuje dr Lorens Hoberman idodaje i da je važno nastaviti sa uzimanjem probiotika najmanje nedelju dana nakon završetka terapije antibioticima.
Još jedan srručnjak, dr Bryan Tran, preporučuje korišćenje probiotika koji su raznoliki. Na svakoj kutiji postoji oznaka koja navodi koje sojeve bakterija sadrže kapsule. Doktor savetuje da potražite probiotike koji imaju 5 do 10 jedinstvenih sojeva.
– Studije koje su upoređivale probiotike koji sadrže samo jedan soj sa probioticima koji ih sadrže više, otkrile su da su oni sa različitim sojevima efikasniji u smanjenju dijareje – kaže dr Tran. On dodaje i da treba uzeti probiotike sa malo dužim, odnosno odloženim dejstvom. Naime, kada probiotike uzimate oralno, izlažete ih uticaju stomačne kiseline i to smanjuje efekat pri dolasku do creva, ističe dr Tran. Prema njegovim rečima, probiotici sa mehanizmima odloženog dejstva neće osloboditi mikroorganizme sve dok ne dođu u regiju stomaka.
Prebiotici su namirnice bogate vlaknima koje telo ne može da svari. Dok prolaze kroz digestivni trakt, oni „hrane“ probiotike koji su njegovi stanovnici. Drugim rečima, pomažu našim dobrim bakterijama (probioticima) da egzistiraju. Kada ste na terapiji antibioticima, trebalo bi jesti hranu koja je bogata i prebioticima i probioticima. Namirnice bogate prebioticima su:
Namirnice koje sadrže probiotike su: