Tumor kičmene moždine je benigna ili maligna izraslina, koja ometa komunikaciju između mozga i ostalih delova tela. Stanje je veoma retko kod dece, ali i benigni (dobroćudni) tumor može rasti, pritiskati kičmenu moždinu i izazvati neurološke smetnje. Brza dijagnostika zato je posebno važna, kako ne bi došlo do trajnih oštećenja nerava.
Paraliza najteža posledica
Tumor kičmene moždine može se u najtežim slučajevima manifestovati bolovima i paralizom. Kičmena moždina se nalazi u kičmenom kanalu, cilindričnog je oblika i ima centralni kanal u sredini. Nervi se pružaju duž obe stane kičmene moždine, od kičmene moždine polazi 31 par moždanih nerva, koji prenose signale u oba smera. Bela masa nalazi na spoljašnjem delu, a siva u unutrašnjosti kičmene moždine, to jest obrnuto u odnosu na veliki mozak.
Tumor raste unutar ili izvan tkiva kičmene moždine
Tumor kičmene moždine može biti intramedularni, to jest, unutar tkiva moždine, tj. unutar omotača kičmene moždine, dure, ili ekstramedularni izvan tkiva kičmene moždine. Intramedularni tumori oštećuju tkiva moždine, a ekstramedularni dospevaju unutar kosti. Intramedularni tumori se mogu klasifikovani kao gliomi, što znači da potiču iz ćelija kičmene moždine. Ovi oblici tumori su najčešće benigne, dobroćudne strukture.
Ekstrameduralni tumori nastaju izvan membrana koje obavijaju kičmenu moždinu i mogu biti primarni tumori kostiju, koji potiču iz kičmenog tkiva ili metastatski tumori, koji potiču iz drugog dela tela. Tumori kičmene moždine mogu se klasifikovati i prema tipu ćelije. Patolog će odrediti na osnovu biopsije tkiva koliko brzo tumor raste.
Simptomi tumora kičmene moždine
Tumor kičmene moždine se sporo i dugo razvija, često se pomeša i sa nekim bolovima koji su posledica uobičajenog rasta deteta. Simptomi se razlikuju i nekada ih je zaista teško otkriti, pa su zato bitni redovni pedijatrijski pregledi.
U slučaju da se dete često žali na bolove u predelu vrata ili kičme, savetuje se hitan pregled. Ovi bolovi u vratu i leđima najčešći su simptomi tumora kičmene moždine. Nekada bol može biti lokalizovan u jednoj tački ili može zahvatiti veće delove tela. Bolovi su česti posle nekih sasvim malih sportskih povreda. Bolovi u leđima uglavnom nisu razlog za brigu, ali ako se dete češće žali konsultujte stručnjaka.
Neurološke smetnje
U slučaju rasta tumora, opažaju se i neurološke smetnje. Kako tumor raste i pritiska kičmenu moždinu moguće je da će doći do smanjenja motoričkih veština i slabosti mišića koje mogu usloviti i nastanak paralize. Ove poteškoće češće se zapažaju, ako terapija nije počela na vreme. Moguća je i utrnulost, gubitak kontrole nad bešikom i crevima ili deformiteti kičme. Skolioza se javlja kod do jedne trećine dece sa tumorima kičmene moždine.
Dijagnostika
Dijagnostika počinje fizičkim pregledom i uvidom u zdravstvenu istoriju pacijenta. Pristupa se detaljnoj neurološkoj proceni stanja. Radi se cerebrospinalna analiza tečnosti, kako bi se otkrile tumorske ćelije. Moguć je i radiološki pregled s ciljem da se ustanovi tačna lokacija i veličina tumora. Magnetna rezonanca daje uvid u strukturu tumora, tačnu lokaciju i veličinu u odnosu na kičmenu moždinu. CT skeniranje primenjuje se za bolju vizualizaciju koštanih struktura. Radi se i biopsija kako bi se utvrdilo da li je reč o intramedularnom ili ekstramedularnom tumoru.
Lečenje
Neurohirurg sarađuje sa neurologom i onkologom kako bi utvrdili plan terapije. Najbolji način da se zaustavi rast tumora i da se sačuva detetov nervni sistem, koji je u razvoju, jeste hirurško uklanjanje tumora. I dobroćudni tumori moraju se što pre ukloniti, kako ne bi ugrozili pravilno funkcionisanje nerava.
Postoperativni tretman
Postoperativni tretman različit je za svakog pacijenta. Ukoliko se kod dece tumor otkrije na vreme i brzo operiše, lakše se posle i oporavljaju. U nekim slučajevima moguće su privremene neurološke smetnje, u vidu mišićne slabosti, koja uglavnom nestaje posle operacije, osim ako nije došlo do trajnog oštećenja nerava.
Primenjuje se i fizikalna terapija koja treba da pomogne pacijentu da brzo obnovi snagu i sve funkcije. Nekoj deci biće potrebna rehabilitacija u bolničkim uslovima. Posle operacije neophodne su redovne posete lekaru koji prati neurološko stanje i pazi da ne dođe do recidiva, to jest ponovne pojave tumora. Lekar utvrđuje i da li ima neželjenih efekata primene hemioterapije i terapije zračenjem.
