Pseudoaneurizma je stanje kada krv prolazi kroz pojedine ili sve slojeve krvnog suda, ali je zadržana okolnim mekim tkivom Foto: Shutterstock
Pseudoaneurizma poznata i kao „lažna aneurizma“ je stanje kada krv prolazi kroz pojedine ili sve slojeve krvnog suda, ali je zadržana okolnim mekim tkivom. Povrede, infekcije, neki medicinski zahvati dovode do pseudoaneurizme. Stanje nekada može da prođe samo od sebe, a nekada da se završi moždanim ili srčanim udarom.
Usled neke, na primer povrede, iz arterije curi krv, koja se nakuplja u blizini oštećenog mesta. Ovaj oblik aneurizme razlikuje se od prave aneurizme, koja se određuje kao abnormalno proširenje krvnih sudova. U slučaju da se stanje ne utvrdi na vreme, moguće je da zid krvnog suda kod prave aneurizme nastavi da slabi da dođe do pucanja krvnog suda, koje nosi rizik od opasnih unutrašnjeg krvarenja.
Većina pseudoaneurizmi posledica su komplikacije nekih medicinskih procedura. Pseudoaneurizma nastaje usled povrede arterije, na primer otvor u krvnom sudu omogućava da krv curi i da se nakuplja u okolno tkivo. Može izgledati kao prava aneurizma, ali u ovom slučaju neće doći do proširenja zidova krvnog suda.
Pseudoaneurizma je često komplikacija kateterizacije srca. Kateterizacija srca je procedura kojom se dijagnostikuju srčana oboljenja. Reč je o invazivnoj dijagnostičkoj metodi tokom koje se kateter u vidu tanke savitljive plastične cevčice, provlači kroz plasiranu kanilu na ulazu u arteriju ili venu u preponi ili ruci, kroz krvni sistem prema srcu.
Ukoliko se u toku ovog postupka povredi krvni sud, moguće je da će doći do pseudoaneurizme. U slučaju da je ovaj dijagnostički zahvat neophodan, posavetujte se sa lekarom, koji će vam reći na koje simptome da obratite pažnju nekoliko dana posle procedure. Pseudoaneurizma može biti posledica i infekcija, pankreatitisa, rupture (pucanja) prave aneurizme, operativnog zahvata ili neke druge traume.
Bol i otok na mestu oštećenja najčešći su simptomi pseudoaneurizme. Pacijenti nekada mogu da osete ispupčenje ispod kože gde se krv skuplja u tkivu. Tokom pregleda lekar može primetiti šum izazvan krvlju koja pulsira.
Ukoliko posumnjamo u pseudoaneurizmu, trebalo bi da razgovaramo sa lekarom, posebno ako smo skoro bili podvrgnuti postupku kateterizacije srca. Moguće je da će biti potreban ultrazvučni pregled kako bi se uspostavila definitivna dijagnoza. Posle detaljnog uvida u stanje lekar će predložiti dalje postupke lečenja. U slučaju da je povreda mala, moguće je da će stručnjak samo pratiti stanje koje se može popraviti i bez dalje terapije.
Pseudoaneurizme koje su manje od 2 centimetra mogu se samostalno isceliti. Moguć je dodatni ultrazvučni pregled kojim se prati proces zarastanja. U slučaju da je oštećenje veće od 2 centimetra i da ne prolazi potrebne su dodatne procedure. Lekar može savetovati primenu stenta koji će zaustaviti krvarenje. Kao mogućnost postoji i primena kompresije vođene ultrazvukom. Stručnjak tokom ultrazvučnog pregleda koristi spoljni pritisak kako bi oslobodio krv koja se zadržala u okolnom tkivu.
Nekada je potrebna i primena ultrazvučno vođene injekcije. Lekar koristi ultrazvuk da locira pseudoaneurizmu i ubrizga lek koji će zaustavi dalje krvarenje. Ukoliko ništa od navedenog ne da dobre rezultate moguća je i operacija.
U slučaju sumnje na pseudoaneurizmu, trebalo bi što pre obratiti se lekaru. Ukoliko se stanje ne leči moguće su ozbiljne komplikacije, jer nakupljanje krvi može oštetiti cirkulaciju i uzrokovati smrt tkiva.
Postoji i opasnost da nastanu dodatna krvarenja, a rizik je veći ako se koriste lekovi protiv guste krvi. S pojavom pseudoaneurizme raste i rizik od pojave krvnih ugrušaka koji mogu dospeti do srca, pluća ili mozga, koji mogu izazvati srčani ili moždani udar.