Stariji ljudi prirodno se s godinama susreću sa brojnim zdravstvenim problemima, a jedan od njih je sposobnost regulisanja telesne temperature koja postaje sve teža, posebno tokom vrućih letnjih meseci. Toplota može da ima značajan, ali i brzodejstvujući uticaj na njih, jer neke neprijatnosti mogu da se dese za samo nekoliko minuta. Tim povodom, u trenutku toplotnog talasa širom sveta, stručnjaci sa Baylor College of Medicine daju savete starijim osobama kako da izbegnu alarmantne slučajeve uzrokovane visokim temperaturama.
Stariji ljudi su najbezbedniji u zatvorenom prostoru
– Kako starimo, naša tela više ne regulišu temperaturu tako dobro kao kada smo bili mlađi. To se dešava zbog fizioloških promena, medicinskih problema i propisanih lekova, koji mogu da ometaju regulaciju telesne temperature i spreče znojenje, koje nam pomaže da se ohladimo – objašnjava dr Angela Ćatić, iz Phyllis Gough Huffington Centra za starenje u Bejloru.
Dr Ćatić ističe da je pri visokim temperaturama najbezbednija opcija da stariji ljudi borave u zatvorenom, klimatizovanom prostoru. Ako njihov dom nema klima uređaj, vreme bi trebalo da provode ili članova porodice i prijatelja, a preporučuju se i javna mesta kao što su biblioteke ili crkve. Kako bi dom bio što hladniji i prijatniji za boravak, savet je da se koristite klime/ventilatori, da se roletne navuku odmah nakon jutarnjeg provetravanja stana, u nekom trenutku dana zatvore prozori i vrata od terasa kako spoljašnja vrelina ne bi ulazila u dom. Stručnjaci savetuju i da se izbegava korišćenje kućnih aparata koji zrače toplotu, poput šporeta i pegle, na primer.
Različiti simptomi ukazuju na toplotni udar ili toplotnu iscrpljenost
Stariji ljudi, kako navode stručnjaci, mogu da pokažu različite simptome za različite bolesti povezane sa toplotom, kao što su toplotni udar ili toplotna iscrpljenost. Ukoliko dožive toplotni udar koža može da postane crvena i vrela, ubrzan rad srca, glavobolju, letargiju, pa čak mogu i da se onesveste. Toplotna iscrpljenost može da dovede do jakog znojenja ili nikakvog znojenja, grčeva u mišićima, slabost, hladnoću ili lepljivost kože na dodir, vrtoglavicu, glavobolju, mučnine i povraćanje. Ukoliko vi ili starija odrasla osoba, koju poznajete, imate problema sa toplotom preporučuje se:
- Odlazak u svežija područja – selo/planina
- Hidratacija tečnostima bez kofeina, idealno vodom, sokovima ili bistrim tečnostima
- Nošenje lagane pamučne/lanene odeće
- Rashlađivanje tela vodom (ali ne ledenom) ili stavljanjem hladnih peškira na čelo, zglobove i gležnjeve.
Ukoliko stariji ljudi dobiju povišenu temperaturu, dr Ćatić ističe da je to velika briga. Savetuje, da ako se neko oseća jako loše (lepljivo, slabo, oseća vrtoglavicu, glavobolju, mučninu ili povraća) treba odmah pozvati hitnu medicinsku pomoć.
Aktivnosti napolju stariji ljudi treba da obave rano ujutru ili uveče
Kada je sunce na vrhuncu, stariji ljudi treba da izbegavaju boravak na otvorenom. Ako su starije osobe generalno zdrave i žele da nastave sa aktivnostima na otvorenom, moraju da iz završe u ranim jutarnjim ili kasnijim večernjim satima, kada sunce počne da zalazi. Trebalo bi da provedu samo nekoliko minuta napolju i pokušaju da smanje vreme boravka na otvorenom, dok vrućina ne prođe. Lekari savetuju da se za vrućinu treba pripremiti tako što će hidratacija biti na prvom mestu, kao i nošenje adekvatne odeće:
- Uzimajte dosta tečnosti
- Nosite široku, prozračnu, svetlu odeću
- Nosite šešir sa širokim obodom koji omogućava da vazduh cirkuliše i hladi vas
- Koristite zaštitne kreme sa SPF minimum 30.
Dr Ćatić podseća da ukoliko roditelji, bake i deke i ostali stariji članovi porodice ne žive zajedno sa mladima, ili u blizinu, uvek ih treba kontrolisati, pozvati telefonom ili obići i proveriti kako podnose vrućinu. To važi i za bliske komšije, posebno za starije ljude koji žive sami.
