Izlaganje hladnoći može da pomogne u borbi protiv dijabetesa tipa 2 Foto: Shutterstock
Dijabetes tipa 2, kako je pokazalo istraživanje naučnika sa Maastricht University u Holandiji, drugačije deluje na ljude tokom zime nego leti. Naime, novo istraživanje predstavljeno na ovogodišnjem godišnjem sastanku Evropskog udruženja za proučavanje dijabetesa (EASD) u Stokholmu, pokazalo je da izlaganje hladnoći može da pomogne u borbi protiv dijabetesa tipa 2, posebno ako izaziva drhtavicu.
Studija holandskih istraživača otkriva da drhtanje tokom ponovljenog izlaganja hladnoći poboljšava toleranciju na glukozu, smanjuje nivo šećera u krvi, baš kao i masti u krvi natašte, ali i značajno smanjuje krvni pritisak kod gojaznih odraslih osoba. Preliminarna studija naučnika sa Maastricht University naglašava potencijal za ponovljeno izlaganje hladnoći koja izaziva drhtavicu kao alternativnu strategiju za lečenje i prevenciju dijabetesa tipa 2 (T2D).
Prethodna istraživanja pokazala su da kada je ljudima hladno, glukoza se brže uklanja iz krvi. Smatralo se da je smeđa mast, koja se naziva i smeđe masno tkivo, posebna vrsta telesne masti koja se aktivira kada se prehladmo i proizvodi toplotu koja pomaže u održavanju telesne temperature kada je hladno, igra glavnu ulogu u snižavanju šećera u krvi i poboljšanju osetljivosti na insulin kod ljudi, čime pomaže u smanjenju insulinske rezistencije i rizika od bolesti, uključujći i dijabetes.
– Smeđa mast je metabolički sistem zagrevanja naših tela, koji sagoreva kalorije. Tako se stvara toplota i sprečava da se kalorije talože kao normalna bela mast. Smeđa mast se aktivira tokom hladnoće i kada jedemo, ali je njena aktivnost manja kod starijih odraslih osoba, gojaznih ljudi i osoba sa dijabetesom – navodi dr Sellers.
Prethodna studija pokazala je da je 10 dana blage aklimatizacije na hladnoću (14 do 15°C, 6 sati dnevno) značajno poboljšalo osetljivost na insulin kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2. Ali, promena smeđe masti nakon aklimatizacije na hladnoću bila je minimalna i nije mogla da objasni veliko poboljšanje osetljivosti na insulin. Međutim, nakon hladne aklimatizacije, pojačana je translokacija transportera glukoze 4 (GLUT4) u skeletnim mišićima (pri čemu se GLUT4 pomera u povoljniji položaj koji olakšava izmeštanje, čišćenje glukoze iz krvi u mišić).
Naknadna studija je pokazala da određeni nivo blage mišićne aktivnosti/drhtanja može da bude presudan za aktiviranje korisnih metaboličkih efekata od hladnoće.
– Kada nam je hladno, možemo da aktiviramo smeđu masnoću jer ona sagoreva energiju i oslobađa toplotu kako bi nas zaštitila. Osim toga, mišići mogu mehanički da se kontrahuju ili drhte, stvarajući toplotu. S obzirom na to da čovek ima znatno više mišića nego smeđe masti, drhtanje može da sagori više kalorija i proizvede više toplote – objašnjava dr Sellers.
Kako bi ove nalaze potvrdili, istraživači su 10 uzastopnih hladnih dana izložili dobrovoljce – 11 muškaraca i 4 žene u postmenopauzi sa prekomernom težinom (starosti od 40 do 75 godina, BMI 27-35 kg/m²) kako bi aktivirali drhtavicu, koristeći odelo za kontrolu i snižavanje telesne temperature. Učesnici su bili izlagani hladnoći jedan sat dnevno u uslovim kada se temperatura spuštala sa 32°C na 10°C, sve dok nisu počeli da drhte. Drhtanje je praćeno posebnim uređajima postavljenim na kožu, koji osećaju električnu aktivnost mišića i vizuelno je posmatraju. Jednočasovno drhtanje počelo je kada se potrošnja energije u mirovanju povećala za 50 odsto.
Pre i posle intervencije, dvočasovni oralni test tolerancije glukoze (OGTT) urađen je u termoneutralnim uslovima – na temperaturi okoline gde telo ne treba da proizvodi toplotu kako bi održalo svoju unutrašnju temperaturu. Istraživači su takođe merili otkucaje srca i krvni pritisak i uzeli biopsiju mišića kako bi utvrdili potencijalne promene u mišićima koje se odnose na metabolizam glukoze, kao što je translokacija GLUT4. Nalazi su pokazali da je ponovljeno drhtanje izazvano hladnoćom značajno smanjilo prosečne koncentracije glukoze u plazmi natašte sa 5,84 na 5,67 mmol/L i poboljšalo toleranciju glukoze za 6 odsto.
Zanimljivo je da su koncentracije triglicerida u plazmi natašte i slobodne masne kiseline značajno smanjene za 32 procenata, odnosno 11 odsto. Ovo su glavna masna goriva u telu i smatra se da povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti i doprinose insulinskoj rezistenciji. Pored toga, izlaganje hladnoći takođe je značajno smanjilo sistolni i dijastolni krvni pritisak za oko 10 mmHg i 7 mmHg, respektivno, i imalo je tendenciju da smanji broj otkucaja srca u mirovanju kada se meri u termoneutralnim uslovima.
Iznenađujuće, translokacija mišića GLUT4 je bila nepromenjena nakon intervencije drhtanja. Ovo sugeriše da su se druge promene dogodile u skeletnim mišićima, i/ili potencijalno, u drugim organima koje objašnjavaju poboljšanu toleranciju glukoze.
Autori studije ističu da priznaju da nije moguće izvući čvrste uzročne zaključke o direktnom uticaju izlaganja hladnoći na metaboličko zdravlje, ali podvlače da drhtavica poboljšala mnoge kardiometaboličke zdravstvene ishode koji su u vezi sa bolestima poput dijabetesa tipa 2.