Kašalj, kijavica, visoka temperatura, glavobolja, neki su od najčešćih simtoma respiratornih infekcija Foto: Shutterstock
Kašalj, kijavica, visoka temperatura, glavobolja – neki su od najčešćih simtoma respiratonih infekcija. Grip i prehlada su respiratorne infekcije koje nastaju usled delovanja različitih vrsta virusa. Prehladu može izazvati više od 200 različitih virusa. Smatra se da je grip, ipak, mnogo ozbiljnije staje.
U nekim situacijama zato je važno da znamo da li imamo grip, koji može da dovede do ozbiljnih komplikacija, zapaljenja pluća, bakterijske infekcije i hospitalizacije.
-Visoka telesna temperatura koja spadne, pa se vrati kroz kroji dan, može ukazati na to da su grip ili prehlada prerasli u bakterijsku infekciju – kaže dr Charles Foster, sa Cleveland Clinic u Ohaju.
Visoka temperatura, curenje iz nosa, umor, glavobolja i bolovi u mišićima zajednički su simptomi prehlade i gripa. Nekada je teško razlikovati ove dve bolesti, ali smatra se da su curenje iz nosa, zapušen nos, bol u grlu, kijanje, blaga temperatura, uobičajeni pokazatelji prehlade.
Simptomi koji ukazuju na grip obično su teže prirode od prehlade i praćeni su visokom temperaturom, mučninom, kašljem, osećajem jeze, bolovima u telu, znojenjem i nedostatakom apetita. Simptomi prehlade razvijaju se postepeno, dok simptomi gripa mogu da se pojave iznenada i bez upozorenja.
Specifičnim dijagnostičkim metodama stručnjaci mogu sa sigurnošću da utvrde da li je reč o gripu ili prehladi. Ovi testovi, ipak se retko kada primenjuju, jer se grip ili prehlada uglavnom dobro leče i u kućnim uslovima. Simptomi gripa i prehlade traju oko 10 dan.
Ne postoji lek za prehladu, ali u nekim teškim slučajevima gripa, lekar može da propiše antivirusne lekove, koji se smatraju, posle vakcinacije protiv gripa, drugom linijom odbrane.
I kod gripa i kod prehlade stručnjaci savetuju odmaranje, izbegavanje pušenja i alkohola, preopručuje se i pojačan unos vode, čajeva, limunada. I pehlada i grip su zarazne bolesti, virus gripa se prenosi kapljičnim putem, kijanjem, kašljanjem. U stanju je da preživi u spoljašnjoj sredini i na nižim temperaturama.
Period od dolaska u kontakt sa izvorom zaraze do pojave simptoma gripa traje tri do pet dana, a kod dece i do nedelju dana. Razvoju bolesti pogoduje boravak u neprovetrenim prostorijama u kojima je veća grupa ljudi.
Najviše slučajeva zaraze gripom registruje se krajem jeseni i početkom zime. Savetuje se zato provetravanje prostorija, unos vitamina C i vakcinacija protiv gripa osobama u povećanom riziku od komplikacija gripa.