Smatra se da je srčani udar, na primer, smrtonosniji ujutru zbog hemijske neravnoteže u telu Foto: Shutterstock
Najsmrtonosniji srčani udar može da se desi ujutru, odmah nakon ustajanja iz kreveta, pokazala su istraživanja koja tvrde da unutrašnji sat tela može da pokrene smrtonosni jutarnji srčani udar.
Istraživači navode da je sve više dokaza da neusklađenost unutrašnjeg sata tela može da ometa kardiovaskularno zdravlje.
Smatra se da je srčani udar, na primer, smrtonosniji ujutru zbog hemijske neravnoteže u telu. Te promene mogu da ometaju prirodnu odbranu tela od smrtonosnih krvnih ugrušaka, pokazuju istraživanja. A dve greške mogu dodatno da povećaju rizik od srčanog udara. U studiji Harvard Medical School, istraživači su otkrili da su srčani udari, koji su se dogodili u jutarnjim satima, povezani sa 20 odsto više mrtvog srčanog tkiva.
Nalazi studije objavljeni u časopisu Heart, ukazuju da su srčani udari, koji su se desili između 6 sati ujutro i podne – najsmrtonosniji. Glavni autor studije profesor dr Borja Ibanez, opisao je da zaista postoji prilično čvrsta veza za ove tvrdnje:
– U našoj studiji, udari koji su se odigrali ujutru ostavili su veću štetu na organizam.
Istraživači podsećaju da je studija Harvard Medical School među prvima povukla snažnu vezu između cirkadijalnog ritma i rizika od srčanog udara, ali, i mnoge druge studije koje su dalje izvođene ponovile su ove nalaze.
Istraživanje objavljeno u Trend in Endocrinology and Metabolism 2020. godine pokazuje da je neusklađenost cirkadijalnog sistema, uzrokovana modernim načinom života, negativno uticala na kardiovaskularnu funkciju. Veruje se da tokom ranih jutarnjih sati cirkadijalni sistem šalje veću količinu PAI-1 ćelija – ćelija koje sprečavaju razgradnju krvnih ugrušaka. Što je veći nivo PAI-1 ćelija u krvi, to je veći rizik od stvaranja krvnog ugruška, koji može da dovede do srčanog udara.
Studija Harvard Medical School pokazala je da su pacijenti, koji su imali srčani udar između 6 ujutro i podneva ujedno imali i veći nivo PAI-1 ćelija, u poređenju sa pacijentima koji su imali srčani udar kasnije u toku dana.
Profesor dr Srinath Reddy, kardiolog, epidemiolog i predsednik Fondacije za javno zdravlje Indije, upozorio je da određene navike mogu da pogoršaju ovaj rizik.
– Obično se rano ujutro javlja skok krvnog pritiska, što je deo evolucione biologije. Tada je i tendencija zgrušavanja krvi veća. Ako osoba, koja ima neke osnovne faktore koronarnog rizika, nije dobro spavala, dehidrirala je i radi vežbe, nestabilnost plaka može da dovede do rupture i izazove stvaranje velikog ugruška – objasnio je dr Reddy.
S tim u vezi dr Reddy izdvaja i dva načina na koje se čovek može suprotstaviti riziku od ranojutarnjeg srčanog udara – dobar san i odlaganje jutarnjeg treninga. Takođe, dobro je poznato da odrasli, koji spavaju manje od 7 sati svake noći, imaju veći rizik od zdravstvenih problema u vezi sa srcem. Naravno, naglasak treba staviti i na kvalitet i trajanje sna, pre svega zato što i nedovoljan i fragmentiran san može da doprinese problemima sa krvnim pritiskom, inače dobro poznatim prethodnikom velikih srčanih događaja.
Svako ko ima fleksibilan radni raspored savetuje se da vežba kasnije tokom dana ili da počne sa jutarnjim vežbanjem polako a zatim krene da pojačava intenzitet. Vežbe visokog intenziteta mogu značajno da izazovu rizik od iznenadnih srčanih zastoja ili smrti, ugrožavajući cirkulaciju, upozoravaju lekari.