Ako spavate manje ili više od ovoga, vaše telo možda stari brže nego što mislite

Studija objavljena u časopisu Nature pokazala je da je između 6,4 i 7,8 sati sna tokom noći povezano sa zdravijim starenjem, manjim rizikom od bolesti i dužim životnim vekom. Sve manje ili više od toga dovodi se u vezu sa povećanim rizikom od bolesti i smrtnosti. Naučnici upozoravaju da oba ekstrema mogu da ubrzaju biološko starenje gotovo svih organa u telu, posebno u srednjem i starijem životnom dobu.

San kao ključ dugoročnog zdravlja

Stručnjaci ističu da se pažnja često usmerava na suplemente i savremene metode produženja života, dok se značaj sna potcenjuje.

Prema mišljenju lekara koji se bave regenerativnom medicinom, san predstavlja osnovu oporavka organizma, pravilnog rada ćelija i procesa njihove obnove. Tokom sna telo reguliše hormone, smanjuje nivo upale i obnavlja energetske rezerve ćelija.

Kako su naučnici merili biološko starenje?

Istraživači su koristili podatke iz britanske baze UK Biobank, koja obuhvata skoro pola miliona ljudi. Pored informacija o dužini sna koje su prijavili sami učesnici, analizirani su i takozvani biološki satovi starenja za 23 organska sistema.

Za razliku od hronološke starosti, biološka starost pokazuje koliko su organi zaista „istrošeni“. Naučnici su procenjivali razliku između stvarne starosti osobe i biološke starosti pojedinih organa, što je poznato kao BAG indeks.

Ranija istraživanja već su pokazala vezu između sna, starenja mozga i smrtnosti, ali je ova studija prvi put detaljno analizirala kako različite dužine sna utiču na čitav organizam.

Kratak i dug san povezani sa brojnim bolestima

Rezultati su pokazali da i premalo i previše sna mogu da budu povezani sa problemima u radu mozga i drugih organa.

Kratak san bio je povezan sa depresijom, anksioznošću, gojaznošću, dijabetesom tipa 2, visokim krvnim pritiskom, koronarnom bolešću srca i poremećajima srčanog ritma. Istovremeno, i kratak i dug san povezani su sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, astmom, gastritisom i gastroezofagealnim refluksom.

Autori studije smatraju da nedostatak sna verovatno direktno utiče na ubrzano propadanje više organskih sistema, dok predugačak san češće može da ukazuje na prisustvo skrivenih zdravstvenih problema, posebno neuroloških i psihijatrijskih poremećaja.

Zašto premalo sna ubrzava starenje?

Stručnjaci objašnjavaju da nedostatak sna povećava nivo hormona stresa, pojačava upalne procese i oksidativni stres, što doprinosi ubrzanom starenju mozga i tela. San je takođe period kada mozak uklanja otpadne materije preko glinfatičkog sistema, uključujući proteine povezane sa neurodegenerativnim bolestima, poput Alchajmerove.

Sa druge strane, preterano dugo spavanje može da bude znak depresije, metaboličkih poremećaja, hronične upale ili ranih neurodegenerativnih promena.

Prema mišljenju stručnjaka, mozak najbolje funkcioniše kada postoji stabilan i uravnotežen obrazac spavanja, bez velikih odstupanja.

Okruženje igra važniju ulogu od genetike

Iako su istraživači pronašli određene genetske veze sa kratkim i dugim spavanjem, zaključili su da način života i okruženje imaju mnogo veći uticaj na trajanje sna. To znači da navike spavanja mogu da se menjaju i poboljšavaju.

Lekari savetuju održavanje redovnog vremena odlaska na spavanje i buđenja kako bi se očuvao prirodni cirkadijalni ritam organizma. Važnu ulogu imaju i večernje rutine koje pomažu telu da se postepeno pripremi za san. Izlaganje jakom svetlu uveče, kasni obroci, alkohol, intenzivno vežbanje pred spavanje i nelečeni zdravstveni ili psihijatrijski problemi mogu da naruše kvalitet sna i skrate njegovo trajanje.

Stručnjaci upozoravaju i da produženo spavanje vikendom radi „nadoknađivanja“ lošeg sna može dodatno da poremeti biološki ritam i pogorša probleme sa spavanjem.

Da li poremećaji sna ukazuju na skrivene bolesti?

Naučnici su pokušali da utvrde da li loš san izaziva zdravstvene probleme ili bolesti same po sebi dovode do poremećaja spavanja. Iako rezultati sugerišu da poremećen san može da doprinese ubrzanom starenju organizma, stručnjaci smatraju da je odnos verovatno dvosmeran.

Drugim rečima, loš san može da ubrza biološko starenje, ali i procesi povezani sa starenjem, hroničnom upalom i neurodegeneracijom mogu da pogoršaju kvalitet sna. Zbog toga lekari naglašavaju da poboljšanje kvaliteta sna i očuvanje stabilnog dnevnog ritma mogu da budu jedan od najvažnijih koraka u prevenciji bolesti i očuvanju dugoročnog zdravlja.

(eKlinika.rs)