Prof. dr Čovičković Šternić: Glavni znak bolesti kod mlađih pacijenata je bradikinezija, opšta motorna usporenost i ukočenost Foto: Shutterstock/ Acibadem Bel Medic
Lagano podrhtavanje ruku ili prstiju često se u laičkim krugovima označava kao siguran znak Parkinsonove bolesti. Dijagnoza Parkinsonove bolesti nekada se postavljala sa vrata ordinacije, ipak u poslednjih 20 godina napravljen je veliki pomak u poznavanju i preciznijoj dijagnostici ove bolesti. Stručnjaci naglašavaju da Parkinsonova bolest danas nije presuda. Pacijenti mogu da uspešno kontrolišu simptome imaju kvalitetan život da rade, pa i da vode svoje privatne firme.
Parkinsonova bolest je stara koliko i čovečansvo o čemu svedoče i zapisi o ovoj bolesti nastali pre 5.000 godina. U pitanju je bolest poremećaja pokreta koje je dobila ime po lekaru Jamesu Parkinsonu, koji je 1817. godine prvi opisao simptome bolesti. Poremećaji pokreta posledica su smanjenog lučenja dopamina. U bazalnim ganglijama delu mozga zaduženom za kontrolu pokreta, kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću ima manje ćelija koje proizvode dopamin.
Sam mehanizam usled kojih dolazi do propadanja tih ćelija još nije poznat. Parkinsonova bolest se lagano razvija, moguće je da prođe i nekoliko godina pre nego što se ispolje tegobe.
– Postoji dosta simptoma koji liče na Parkinsonovu bolest ali nisu ona. Najdelikatniji zadatak jeste postaviti tačnu dijagnozu, što nekada nije lako. Dijagnoza je uglavnom klinička i nema ni jednog testa koji će na osnovu pozitivnih rezultata reći: “Ovo je Parkinsonova bolest”. Postoje ispitivanja i razne dijagnostičke procedure, ali njihovi nalazi samo idu u prilog, ili ne idu u prilog Parkinsonovoj bolesti – kaže za portal eKlinika neurolog prof. dr Nadežda Čovičković Šternić.
Tremor, to jest podrhtavanje ruku ili delova tela čest je simptom u sastavnom delu kliničke slike, ali ne i obavezan znak Parkinsonove bolesti. Prof. dr Čovičković Šternić kaže da svakodnevno ima pacijenta koji uplašeni dolaze na pregled zbog podrhtavanja ruku misleći da se radi o Parkinsonovoj bolesti.
– Najčešće nije u pitanju Parkinsonova bolest. Podrhtavanje ruku može da se javi u takozvanom urođenom, esencijalnom tremoru, koji u nekim slučajevima može da se ispolji i kod više članova jedne porodice, kada se radi o naslednom urođenom tremoru. U ovom slučaju nema drugih simptoma i znakova koji su obavezni pratioci Parkinsonove bolesti. Ovi pacijenti normalno funkcionišu jedino što imaju podrhtavanje ruku. Urođeni tremor se i ne smatra bolešću već poremećajem, jednim stanjem, koje ne progredira ako se ne leči – navodi dr Čovičković Šternić.
Urođeni tremor leči se samo ako smeta pacijentu, koji možda ima posao koji zahteva veliku preciznost ili ako se bavi crtanjem. Prof. dr Nadežda Čovičkovič Šternić ističe da su socijalni razlozi čest podstrek za lečenje, jer je opšte je prihvaćeno da se drhtanje ruku javlja kod osoba koje u preteranoj meri konzumiraju alkoholna pića.
– Zabluda je da se drhtanje ruku javlja kod alkoholičara. Kod jedne vrste ovog urođenog tremora konzumiranje alkohola može na kratko da smanji drhtanje, koje se posle izvesnog vremena potom ponovo javlja. Drhtanje nije obavezni deo kliničke slike Parkinsonove bolesti, kada se javi to najčešće ne mora biti Parkinsonova bolest. Naravno, to će vam reći lekar koji će vas detaljno pregledati. Parkinsonova bolest je jedna od najčešće pogrešno postavljenih dijagnoza – naglašava neurolog dr Čovičković Šternić.
Sagovornica portala eKlinika ističe da su glavni znaci Parkinsonove bolesti usporenost pokreta, opšta motorna usporenost, koja je nekada i psihička.
– Javlja se podrhtavanje, usporenost, ukočenost (rigiditet), a nešto kasnije i posturalna nestabilnost. To znači da pacijenti nisu stabilni kada hodaju ili stoje. Jednim običnim laganim manevrom guranja u grudi ili povlačenja pacijenta koji stoji leđima okrenut ka vama on se zanese i napravi iskorake što govori o nestabilnosti – objašnjava prof. dr Čovičković Šternić.
Svaka 100 osoba starija od 60 godina u jednom trenutku oboleva od Parkinsonove bolesti, koja ipak može da se javi i u mlađem životnom dobu. Postoji juvenilna Parkinsonova bolest i oblik bolesti s ranim početkom do 50. godine života. Klasična Parkinsonova bolest javlja se posle 60. godine života.
–Kod mlađih osoba tremor (drhtanje) je znatno ređe zastupljen nego kod starijih. Glavni znak bolesti kod mlađih pacijenata je opšta motorna usporenost (bradikinezija) i ukočenost. Mlađi pacijenti češće razvijaju i depresiju u okviru kliničke slike. Depresija je pratilac Parkinsonove bolesti i ne spada u kardinalne znake, ali zastupljena je kod 20 do 50 odsto bolesnika – kaže prof. dr Čovičković Šternić.
Depresija može da tokom nekoliko godina bude preteča razvoju motornih simptoma i ona je, kako navodi dr Čovičkovič Šternić, integralni deo kliničke slike.
-Postojala je i teorija prema kojoj je depresija reakcija na bolest, ali nije, a evo i zbog čega. Prvi transmiterski sistem koji se poremeti je dopaminenergički koji je odgovoran za nastanak kardinalnih znakova bolesti poput usporenosti, drhtanja, ukočenosti. Kasnije bivaju zahvaćeni i drugi sistemi i serotonergički, pa usled manjka serotonina nastaje depresija – objašnjava prof. dr Nadežda Čovičković Šternić.
Svaki pacijent oboleo od Parkinsonove bolesti ima kardinalne znake bolesti – bradikineziju, rigiditet (ukočenost), tremor i kasnije postularnu nestabilnost.
– Kod nekog može više biti zastupljen tremor, ali moraju biti prisutna i sva ova četiri znaka. Kako bi se postavila dijagnoza neophodni su dijagnostički kriterjumi najmanje dva od ovih četiri znaka, na primer, rigor i tremor. Po pravilu, kada se detaljno pregleda pacijent uočavaju se sva četiri znaka. Neki znaci mogu biti više izraženi u momentu pregleda, a drugi u manjoj meri s tim da su i dalje prisutni – kaže prof. Čovičković Šternić.
Pacijente često interesuje da li je Parkinsonova bolest nasledna, zabrinuti su za svoju decu, pričaju da niko u porodici nije imao ovu bolest.
– U toku poslednje dve i po decenije najveći naučni napredak postignut je na polju genetike. Otkriveni su brojni geni, naravno nemaju svi oni podjednak značaj za Parkinsonovu bolest, ali neki od njih su nosioci velikog rizika za pojavu Parkinsonove bolesti. To su geni, gde jedan pojedinačni gen, odnosno njegova mutacija apsolutno dovodi do razvoja bolesti. Takvih monogenskih mutacija ima i one su odgovorne za razvoj oboljenja u nekih 5 do 10 odsto bolesnika. Postoji s druge strane i veliki broj gena čija sama mutacija neće izazvati bolest, ali će blago do umereno povećati rizik od razvoja ove bolesti. Ovi geni predstavljaju samo faktor rizika i u izvesnoj meri povećavaju rizik od oboljenja. Potrebni su ipak i drugi faktori, takozvani faktori sredine i faktori koji postoje u samom organizmu koji će u nekim poodmaklim godinama pogodovati razvoju Parkinsonove bolesti – objašnjava prof. dr Čovičković Šternić.
Kada se radi o faktorima sredine dosta važnosti se pridaje supstancama za prskanje bilja. Postoje i izvesna stanja koja zavise od samog pacijenta.
– Gojaznost pacijenta u srednjim godinama, pogodovaće razvoju bolesti u kasnijem životnom dobu. Bitan je i lipidni status, ali to ne znači da će svako ko je gojazan u srednjem životnom dobu kasnije razviti bolest. Ovo su samo dodatni faktori koji bi uz ove gene koji povećavaju blago rizik od razvoja bolesti mogli doprineti da se bolest ispolji u nekim kasnijim godinama – kaže dr Ćovičković Šternić.
Prof. dr Nadežda Čovičkovič Šternić dobitnica je nagrade ‘’Laza Lazarević’’ , Društva neurologa Srbije za životno delo. Član je domaćih i stranih lekarskih udruženja i redovan učesnik kongresa i simpozijuma iz oblasti neurologije. Autor je i koautor velikog broja naučno-istraživačkih radova.