Hemoroidi i rak rektuma imaju jedan zajednički simptom

Rak rektuma je maligna promena rektuma, završnog dela debelog creva, koji vodi do samog anusa. Statistike kažu da čini oko jedne trećine svih kolorektalnih karcinoma. Faze raka rektuma označajavu se rimskim brojevima od 0 do IV. Najniži stadijum ukazuje na rak ograničen na sluznicu unutrašnjeg dela rektuma, a poslednji, IV stadijum je uznapredovala bolest, proširena na druge delove tela.

Rak rektuma i simptomi koju mogu da ukažu na bolest

Kada dođe do krvarenja u stolici koje je primetno, opravdano se uplašimo, pa je to i čest simptom zbog koga se odlazi lekaru. On može, ali ne mora da ukaže na rak rektuma. Sa druge strane, krvarenje iz anusa često se u psihologiji ljudi koristi kako bi se na primer, pomisao na rak rektuma zamenila hemoroidima. To može biti opasno, pa se svakom ko primeti krvarenje iz anusa savetuje da obavezno poseti lekara. On je taj ko jedini može da proceni da li se radi o hemoroidima, ili je u pitanju nešto ozbiljnije. Sumptomi koji ukazuju na rak rektuma su:

• promena navika rada creva (dijareja, zatvor, češće pražnjenje)
• tamna, katranasta ili svetlo crvena krv u stolici
• stolica koja je tanja u prečniku od uobičajene (oblik ili debljin olovke)
• osećaj da se creva nisu ispraznila u potpunosti
• bol u stomaku
• neobjašnjivi gubitak težine
• slabost ili umor.

Kako se postavlja dijagnoza raka rektuma

Rak rektuma se često pronađe i dijagnostikuje tokom skrining testa za kolorektalni rak. Međutim, često se otkriva i na osnovu navedenih simptoma, ako se osoba javi lekaru. Procedure i testovi koje se koriste za potvrdu dijagnoze podrazumevaju:

• kolonoskopiju
• biopsiju

Ako postoje polipi, moguće je da će ih lekar ukloniti u toku kolonoskopije i uz uzorke tkiva sa drugih delova debelog creva, poslati na analizu. Uzorke pregledaju patolozi, a na osnovu rezultata se utvrđuje da li su promene benigne, maligne, koliko je tumor agresivan ako je maligni, tip karcinoma… Lekari sve ove informacije koriste u cilju određivanja najbolje opcije lečenja.

Testovi za procenu i potvrdu da li je rak rektuma metastazirao

Kada se dijagnostikuje rak rektuma, naredni korak je određivanje stepena (stadijuma) raka, koji je neophodan radi procene mogućnosti lečenja i prognoza. Testovi i dijagnostičke metode su:

• kompletna krvna slika (KKS): anemija često upozorava na rak rektuma a visok nivo belih krvnih zrnaca je znak infekcije; to signalizira dodatni rizik ako je tumor metastazirao kroz zid rektuma.
• testovi krvi za merenje funkcije organa: abnormalni nivoi pojedinih supstanci mogu da znače da se rak proširio na jetru; i nizak i visok nivo određenih parametara ponekad znače da postoje problemi sa drugim organima, poput bubrega
• karcinoembrionalni antigen (CEA): tumori proizvode supstance koje se nazivaju tumorski markeri i mogu se otkriti u krvi; jedan od njih, karcinoembrionalni antigen (CEA), može biti viši nego obično kod ljudi sa kolorektalnim karcinomom; CEA analiza je posebno korisna u praćenju odgovora na lečenje
• CT – skeniranje grudnog koša: precizno ustanovljava da li se rak rektuma proširio na druge organe, kao što su jetra i pluća
• MRI karlice: pruža detaljnu sliku mišića, organa i drugih tkiva koji okružuju tumor u rektumu, kao i limfne čvorove u blizini rektuma i različite slojeve tkiva u zidu rektuma.

Kolorektalni karcinom i rak rektuma: sličnosti i razlike

Karcinom rektuma i kolorektalni karcinom slični na mnogo načina, njihovi su tretmani za njih prilično različiti. Jedan od najznačajnijih razloga je to što se rektum nalazi u uskom prostoru, odvojen je od drugih organa i struktura. U prošlosti, stopa preživljavanja je bila neuporedivo niža za osobe sa rakom rektuma, čak i nakon opsežnog lečenja. Zahvaljujući napretku medicine, posebno dijagnostike ali i inovativnih terapija u poslednjih nekoliko decenija, stopa preživljavanja raka rektuma se znatno poboljšala. Prvenstveno zavisi od ranog otkrivanja.