Dnevni unos nesteroidnih antiinflamatornih lekova može smanjiti rizik od raka debelog creva za 63 odsto, raka dojke za 39 odsto, raka prostate za 39 odsto i raka pluća za 36 odsto Foto Shutterstock
Rak je vrsta bolesti u kojoj neke abnormalne ili oštećene ćelije ljudskog tela nekontrolisano rastu, umnožavaju se i šire. Ove ćelije mogu formirati grudve tkiva koje se nazivaju tumori, a u slučaju kancerogenih (malignih) tumora, šire se u druge delove tela da bi formirale nove tumore.
Prvi dokumentovani slučaj raka dogodio se u starom Egiptu 1500. godine p.n.e. Moguće je da je borba ljudi protiv raka duga koliko i istorija same ljudske civilizacije. Uprkos naporima generacija, prošle su hiljade godina, a mi još uvek nismo pronašli lek za rak.
Međutim, nova medicinska i naučna otkrića i razvoj mogli bi dovesti do novih metoda lečenja za prevenciju ili eliminaciju raka. Na primer, naučnici su možda otkrili način da spreče najmanje polovinu svih slučajeva raka.
Godine 2019, u intervjuu za časopis Horizon, virolog i nobelovac profesor Harald zur Hausen, dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu 2008. za otkriće uloge papiloma virusa, izjavio je da postoje dobre šanse da se drastično smanji učestalost karcinoma. On je dalje objasnio da su, prema našem sadašnjem shvatanju različitih vrsta raka, u oko 20 odsto slučajeva raka uključene infekcije.
Kako kaže profesor Zur Hausen, postoje dokazi da je najmanje 30 odsto više karcinoma kod ljudi takođe povezano sa zaraznim slučajevima. Stoga, eliminisanjem infekcija, može se sprečiti najmanje polovina ljudskih karcinoma.
Pre samo nekoliko godina, 2015, profesor Zur Hausen i njegova supruga profesorka Ethel-Michele de Villiers, koji su radili u Nemačkom centru za istraživanje raka, otkrili su u mlečnim proizvodima i goveđim serumima novi oblik infektivnih agenasa pod nazivom „Faktori goveđeg mesa i mleka” (BMMF). Ovi BMMF su aktivni u ljudskim ćelijama, repliciraju se i proizvode proteine.
Neki tipovi raka kod ljudi uzrokovani su virusnim, bakterijskim ili parazitskim infekcijama, koje su u ovom pogledu uzročnici. Na primer, infekcije virusom hepatitisa B i C mogu izazvati rak jetre; infekcije Helicobacter pilori mogu dovesti do čireva i možda raka želuca; parazitske infekcije vaskularnog sistema bešike i jetre mogu na kraju dovesti do raka bešike i jetre; a HPV infekcije mogu dovesti do raka grlića materice.
Prema proračunima koje je izvršio tim profesorke De Villiers, globalna incidencija raka uzrokovana infekcijama je negde između 20 i 21 odsto.
Infektivni agensi doprinose nastanku raka i direktnim i indirektnim interakcijama. Karcinomi izazvani direktnim kancerogenima (npr. papiloma virusi, EBV i retrovirusi) razlikuju se od onih izazvanih indirektnim kancerogenima (npr. Helicobacter pilori i parazitske infekcije). Vrste raka povezane sa direktnim kancerogenima obično se povećavaju pod imunosupresijom, dok bi se rizik od raka usled indirektnih karcinogena smanjio. Grupa karcinoma izazvanih indirektnim kancerogenima uključuje rak debelog creva, dojke i prostate.
Analizom epidemioloških podataka, profesori Zur Hausen i De Villiers i njihov tim otkrili su vezu između konzumiranja mesa i mleka mlečnih goveda i nekoliko vrsta raka. Konkretno, otkriveno je da zemlje, u kojima se konzumira crveno meso uglavnom evroazijskog mlečnog goveda, imaju visoku učestalost raka dojke i debelog creva, sa izuzetkom Mongolije.
Studije tima u Mongoliji podržavaju sumnju da bi faktori specifični za vrstu trebao da budu važniji i verovatno povezani sa određenim rasama goveda.
Kravlje mleko (goveđe mleko) i goveđe meso oduvek su bili važan deo ljudske ishrane i milenijumima su donosili nesumnjive zdravstvene koristi ljudskoj rasi. Pored očiglednih negativnih efekata netolerancije na laktozu i alergije na mlečne proizvode, naučnici su takođe identifikovali više od 100 različitih tipova virusa ili infektivnih DNK molekula u mesu i mleku goveda koji potencijalno kod ljudi mogu da izazovu rak. A oni se zovu „faktori goveđeg mesa i mleka” (BMMF).
BMMF se mogu naći u govedini, mleku i drugim mlečnim proizvodima, uključujući puter, jogurt, napitke od jogurta i sir.
Važne poznate činjenice o BMMF:
BMMF su biološki aktivni u ljudskim ćelijama i predlaže se da indukuju hroničnu upalu (dokazano da promovišu rak) u prekanceroznim tkivima, što dovodi do povećanog formiranja slobodnih radikala (reaktivne vrste kiseonika) i povećane mutageneze na odgovarajućim mestima.
Prema Američkom društvu za rak, od 2022. godine, kolorektalni rak (skraćeno rak debelog creva) treći je vodeći uzrok smrti od raka kod američkih muškaraca i žena.
Prema epidemiološkim dokazima, do raka debelog creva ne mogu dovesti meso i mleko svake vrste goveda. BMMF mogu ući i razmnožavati se u ljudskim ćelijama. Otkriveno je da mogu da zaraze ljude u ranom dobu i počnu da se akumuliraju u imunim ćelijama debelog creva. Konzumiranje govedine i mleka koji sadrže BMMF tokom dužeg vremenskog perioda dovešće do hronične upale u debelom crevu. Sa akumulacijom BMMF, imune ćelije postaju oslabljene, tako da više ne mogu efikasno da se brane od infekcija. Neke ćelije u debelom crevu mogu se razviti u tkivne prethodnike raka. Posle perioda inkubacije koji je obično duži od tri decenije, uspostavljaju se mutacije „pokretača” u specifičnim ćelijskim genima, a rast ovih klonova je pojačan. Nakon daljih mutacija, ovi klonovi će dovesti do razvoja prekanceroznih polipa. I kao rezultat kontinuirane mutagene aktivnosti, ovi polipi se na kraju transformišu u maligne tumore. Na ovaj način, BMMF doprinose razvoju kolorektalnog karcinoma, pri čemu je vreme početka generalno 40 do 70 godina nakon što je osoba prvi put inficirana BMMF.
U 2020. godini, rak dojke postao je najčešće dijagnostikovan rak širom sveta. A u Sjedinjenim Državama, rak dojke je drugi najčešći rak kod žena, što predstavlja jedan od tri nova slučaja godišnje. Regioni visokog rizika za rak dojke su Severna Amerika, većina evropskih zemalja, Australija i Argentina. A regioni niskog rizika uključuju Indiju, Mongoliju i Boliviju (koja se graniči sa Argentinom). Mogući razlozi mogu uključivati to što Mongoli prvenstveno konzumiraju ovčije i kozje meso, umesto govedine. Indija ima relativno nisku potrošnju govedine, zbog verskih razloga. Potrošnja mleka u Boliviji među najnižim je u svetu.
Studija zasnovana na populaciji objavljena u British Journal of Cancer pokazala je da osobe sa netolerancijom na laktozu imaju smanjenu stopu raka dojke. Netolerancija na laktozu se javlja kada telo osobe ne može da razgradi ili probavi laktozu, što dovodi do dijareje, nadimanja i drugih neprijatnih simptoma. To je uzrokovano genetskim modifikacijama koje rezultiraju nedostatkom laktaze.
Profesori Zur Hausen i De Villiers predložili su potencijalnu vezu infektivnih agenasa koji se prenose mlekom i raka dojke. Spekuliše se da infektivni agensi u mleku imaju relativno visok afinitet prema ćelijama sisara. Smatra se da je potrošnja mleka i mlečnih proizvoda od krava (evroazijska mlečna goveda), posebno u ranom uzrastu, jedan od glavnih faktora rizika od raka dojke u kasnijem životu.
Određeni oligosaharidi (šećeri) postoje u ljudskom mleku, ali ne i u kravljem. Ovi šećeri se vezuju za lektinske receptore, čime blokiraju vezivanje nekoliko infektivnih agenasa. Jedan primer zdravstvenih prednosti ovih šećera je da se pokazalo da dugotrajno dojenje (preko 6 meseci) sprečava nekoliko vrsta infekcija kod beba. I kod beba kod kojih se rano prestalo sa dojenjem, ako se njihove formule za bebe dodaju takvim šećerima u ljudskom mleku, njihov rizik od akutne dečje leukemije, Hodžkinove bolesti i drugih bolesti biće smanjen na isti nivo kao kod beba koje se doje. Međutim, potrebno je izvršiti više istraživanja o zaštitnim efektima šećera u ljudskom mleku na odrasle.
U ljudskom telu već postoje nasledne genetske modifikacije kao faktori rizika. Najveći rizik za rak dojke može da potiče od sistemske infekcije BMMF-om u dečjim godinama pacijenata kroz konzumaciju mleka. Ovo će dovesti do kašnjenja u ciljnim tkivima. A naknadne infekcije istim agensom(ima) biće neutralisane antitelima. Dakle, nakon perioda inkubacije od nekoliko decenija, sinergističke interakcije između upornih BMMF agenasa i stečenih ili nasleđenih genetskih modifikacija izazvaće rak dojke.
Jedna od posledica gore navedenog razvoja raka dojke jeste da mlečni proizvodi koji sadrže BMMF neće biti identifikovani kao rizici u studijama sprovedenim kada su subjekti mnogo stariji.
Ova predložena uloga infektivnih agenasa BMMF može imati važne implikacije za prevenciju raka dojke. Konkretno, ako se BMMF mogu otkriti tokom višedecenijskog perioda inkubacije, u kojem se simptomi raka dojke nisu pojavili, mogu se identifikovati osobe koje su posebno izložene riziku i preduzeti preventivne i rane terapijske mere kako bi se smanjio rizik od raka dojke u kasnijem životu.
Tim istraživača sa Nacionalnog instituta za rak, koji predvodi Timothy Veenstra, kupio je mleko u prodavnicama i testirao sadržaj estrogena, uključujući estron i estradiole. Kako se ispostavilo, tim je pronašao 15 estrogena u mleku.
U normalnim okolnostima, telo luči hormone da reguliše različite fiziološke funkcije. Međutim, ako telo sadrži egzogene hormone (hormone koje telo ne proizvodi), oni mogu ometati funkcije tela.
Estrogeni mogu podstaći rast tumora kod mnogih vrsta raka. Čak i pri niskoj koncentraciji estrogena, ovo i dalje može da se desi.
Nakon sprovođenja daljih istraživanja, tim je otkrio da kombinacije estrogena uveliko variraju između različitih vrsta mleka. Na primer, punomasno mleko sadrži najmanju količinu estrogena, a njihove količine su veće u mleku od 2 procenta, obranom mleku i mlaćenici.
Kao što je već pomenuto, rano otkrivanje BMMF-a moglo bi da identifikuje pojedince koji su posebno izloženi riziku za određene vrste raka, kao što je kolorektalni rak, tako da mogu tražiti preventivne mere i minimizirati rizik od razvoja ovih karcinoma.
Trenutno, Nemački centar za istraživanje raka testira da li će intervencije za smanjenje BMMF-a i hronične upale funkcionisati. Ako rezultati budu pozitivni, ovo saznanje će omogućiti medicinskoj zajednici da koristi terapije zasnovane na BMMF-u za prevenciju ili lečenje karcinoma u budućnosti, uključujući rak debelog creva, dojke, pluća, prostate, želuca i jajnika.
Profesor Zur Hausen smatra da najveći izazov u ovom trenutku jeste da se stavi veći naglasak na preventivne mere za eliminisanje pojave raka, svim mogućim sredstvima (uključujući hirurške intervencije). Takođe postoji potreba da se osmisli metodologija za postizanje dugoročne zaštite pacijenata.
Sadašnje preporuke za prevenciju kancera povezanih sa BMMF uključuju izbegavanje konzumiranja crvenog mesa (posebno od evroazijskih mlečnih goveda) i mleka, izbegavanje gojaznosti i korišćenje nesteroidnih antiinflamatornih lekova (npr. aspirin). Ostale mere prevencije uključuju otkrivanje i uklanjanje prekursorskih lezija.
Studija objavljena u Oncology Reports otkrila je da nesteroidni antiinflamatorni lekovi, uključujući aspirin, ibuprofen i druge inhibitore Cok-2, imaju zaštitni efekat protiv brojnih karcinoma, jer mogu da smanje hroničnu upalu. Konkretno, dnevni unos ovakvih lekova može smanjiti rizik od raka debelog creva za 63 odsto, raka dojke za 39 odsto, raka prostate za 39 odsto i raka pluća za 36 odsto.
Kako kaže profesor Walter Ricciardi sa Università Cattolica del Sacro Cuore, Italija, buduća personalizovana medicina i dobar izbor načina života pomoći će u prevenciji i lečenju slučajeva raka.