Bakterije i virusi u tumorima mlađih ljudi, kojima je kolorektalni karcinom dijagnostikovan pre 45. godine, razlikuje se od mikrobioma osoba koji rak dobili posle 65. godine, otkrili su naučnici sa Georgetown University Lombardi Comprehensive Cancer Center. Istraživači su proučavali mikrobiom ljudi sa kolorektalnim karcinomom i otkrili da sastav bakterija, gljivica i virusa u tumoru osobe značajno varira u zavisnosti od toga da li im je dijagnostikovana bolest rano (45 godina ili mlađi) ili se bolest kasno razvila (od 65 godina ili više).
Za 10 godina za dva puta uvećan broj mlađih ljudi sa karcinomom
Nalazi studije biće predstavljeni na godišnjem sastanku American Society of Clinical Oncology 2023. ovog juna u Čikagu, a dobijeni rezultati, kako navode naučnici, mogu da pomognu u dobijanju odgovora na zagonetku zašto sve više mladih ljudi razvija kolorektalni karcinom, posebno onih koji nemaju poznatih faktora rizika za ovu bolest.
Stope incidencije kolorektalnog karcinoma opadaju već nekoliko decenija kod ljudi starijih od 55 godina, delom zbog povećane upotrebe skrininga, posebno kolonoskopije, koja može da pronađe i ukloni polipe pre nego što postanu kancerogeni. Ali, skoro duplo veći broj mlađih ljudi od 55 godina ima dijagnozu kolorektalnog karcinoma u poređenju sa statistikom od pre jedne decenije. Ta stopa povećala se sa 11 odsto u 1995. na 20 procenata u 2020. godini.
Bakterije, gljivice i virusi žive u našem u telu i broje se trilionima
– Mlađi ljudi sa kolorektalnim karcinomom imaju biološki agresivnije karcinome i koliko god imali veće šanse za preživljavanje zbog toga što su mlađi, treba imati u vidu da je tumorska biologija agresivnija. Takođe, znamo da genetika uglavnom ne objašnjava nedavni porast broja mladih, koji su dobili ovaj karcinom. Ali, imamo trilione bakterija, koje žive u našem telu, pa i crevima, od kojih su neke „umešane“ u razvoj kolorektalnog karcinoma. Stoga mislimo da bi mikrobiom mogao da bude važan faktor u razvoju bolesti jer je uključen u interakcija između genetike, životne sredine, ishrane i imunološkog sistema osobe – objašnjava profesor dr Benjamin Adam Weinberg sa Georgetown University Medical Center.
Određeni mikrobi mogu da poremete sluznicu debelog creva
Naučnici već neko vreme znaju da određeni mikrobi mogu da poremete sluznicu debelog creva i podstaknu upalu tkiva. To može da dovede do mutacija DNK ćelija u debelom crevu i razvoja raka. Istraživači takođe znaju da jedna vrsta bakterija, Fusobacterium nucleatum (F. nuc) može da podstakne rast karcinoma potiskivanjem imunoloških odgovora u debelom crevu. Kako bi bolje razumeli ulogu mikrobioma i kako njegov uticaj varira u zavisnosti od starosti osobe u kojoj se pojavi kolorektalni karcinom, dr Weinberg i njegov tim analizirali su DNK i mikrobiom tumora 36 pacijenata sa kolorektalnim karcinomom kojima je rak dijagnostikovan pre 45. godine, i uporedili sa uzorcima od 27 ljudi, kojima je tumor otkriven nakon 65. godine.
Kod tumora mlađih ljudi bakterije i virusi razlikuje se od onih kasno otkrivenih
Istraživači su otkrili 917 jedinstvenih bakterijskih i gljivičnih vrsta u tumorima. Jedna od najčešćih pronađenih bakterija bila je F. nuc, koja se podjednako pojavljivala u oko 30 odsto ranih i tumora kasno otkrivenih. Razlike su uočene kod Cladosporium sp, koji je češće pronađen kod tumora razvijenih pre 45. godine, dok su Pseudomonas luteola, Ralstonia sp., i Moraxella osloensis češće primećene u kasnoj fazi bolesti. Što se tiče sastava, Clostridium perfringens, Escherichia coli, Leptotrichia hofstadii, Mycosphaerella sp., Neodevriesia modesta, Penicillium sp. i Leptosphaeria sp. svaka od ovih grupa bakterija činila je 11 odsto mikrobioma kod ljudi sa kasnim početkom bolesti, ali ovi organizmi nisu bili uopšte pronađeni kod ljudi sa ranom pojavom bolesti.
