Prekomerno spavanje može biti posledica brojnih situacija: preboleli smo grip ili smo počeli rigoroznu rutinu vežbanja ili se oporavljamo od gadne operacije ili ste jednostavno imali dugu, tešku, lošu nedelju. Ali, ako nas nekad zabrine to što nismo u stanju da ustanemo iz kreveta, specijalista za spavanje dr Michelle Drerup, psiholog, ima odgovor:
– Ponekad je telu potrebno samo malo dodatnog vremena za oporavak. Svaka vrsta povrede ili bolesti, pa čak i radni raspored koji nas sprečava da dovoljno spavamo može da dovede do toga da ponekad spavamo duže nego obično. Generalno, nema razloga za brigu.
S druge strane, ponekad je preterano spavanje nešto o čemu treba da brinemo.
Šta se smatra prekomernim spavanjem
Kako navode u Američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), odraslima je obično potrebno između sedam i devet sati sna svake noći. Za tinejdžere, uzrasta od 13 do 18 godina, potreba za spavanjem je malo duža: CDC preporučuje između osam i 10 sati noću. Ali postoji prostor za individualne varijacije u okviru ovih procena. Svi znamo ljude koji se osećaju dobro nakon šest sati sna. A postoje i oni (zvanično poznati kao „spavalice”) koji imaju naviku da na spavanje odlaze u 21 sat tako da mogu da čili i veseli mogu da se probude u 7 ujutru. Šta god da nam odgovara, verovatno je OK. Osim ako naše navike spavanja ne utiču na naše svakodnevno funkcionisanje, kaže dr Drerup. To bi moglo da znači da imamo problema da stignemo na vreme na posao, na fakultet ili u školu, na sastanke, kao i da se pridržavamo rutinskih zahteva svakodnevnog života, kao što su ishrana, održavanje lične higijene, plaćanje računa i briga o deci ili drugim zavisnim osobama. Kada dođe do ovoga, razumno je biti zabrinut.
Kako da znamo da li prekomerno spavamo
U većini slučajeva, ljudi koji previše spavaju (hipersomnija) spavaju devet ili više sati noću, i to traje nedeljama, a i dalje se bude umorni i neraspoloženi.
– Uobičajeno iskustvo sa prekomernim spavanjem jeste da što više spavate, to se gore osećate – primećuje dr Drerup.
Neki od mogućih znakova prekomernog spavanja mogu biti ako:
- prespavamo alarm
- probudimo se sa alarmom, ali ga isključimo i ponovo zaspimo
- probudimo se, ali ne možemo da ustanemo iz kreveta
- većinu dana se budimo sa glavoboljom (ovo može biti i simptom apneje u snu)
- uvek se osećamo pospano, bez obzira na to koliko spavamo
- nikada se ne osećamo sveže i odmorno
Ako se ovo nastavi duže od šest do osam nedelja, treba razmisliti o razgovoru sa lekarom.
Uobičajeni uzroci prekomernog spavanja
Rutinsko prekomerno spavanje simptom je osnovnog poremećaja, a ne poremećaj sam po sebi. Dakle, utvrđivanje osnovnog uzroka važan je deo dobijanja efikasnog lečenja.
Dr Drerup kaže da su dva poremećaja glavni krivci:
- Nelečena apneja u snu, poremećaj koji uzrokuje prestanak disanja dok spavamo. Kada se to dogodi, mozak pokušava da nas zaštiti tako što nas probudi da bismo udahnuli. Ali stalno buđenje – ljudi sa teškom apnejom u snu mogu se probuditi više od 30 puta na sat! – sprečava zdrav, miran san. Pospanost u toku dana, jutarnje glavobolje i iscrpljenost nakon buđenja uobičajeni su znaci apneje u snu, „jer ona uzrokuje fragmentiran, poremećen san. Čak i kada ljudi sa apnejom spavaju duže, ne osećaju se bolje jer se poremećaj nastavlja”, objašnjava dr Drerup. Na sreću, apneju u snu je relativno lako dijagnostikovati i kontrolisati je uz pomoć lekara ili specijaliste za spavanje.
- Poremećaj velike depresije, poremećaj raspoloženja koji izaziva uporna osećanja tuge, gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima smo nekada uživali i poremećaje u razmišljanju, pamćenju, jelu i spavanju.
– Ljudi sa depresijom mogu prekomerno da spavaju jer jednostavno ne osećaju da mogu da se suoče sa danom. Postoji osećaj da je spavanje neka vrsta bekstva, način da se izbegne suočavanje sa životom – objašnjava dr Drerup. Čak 15 odsto ljudi sa depresijom suočava se sa preteranim spavanjem. Na sreću, depresija se može dijagnostikovati i lečiti. Efikasnim tretmanom, simptomi, uključujući preterano spavanje, obično mogu da se stave pod kontrolu.
Druga stanja koja su ponekad povezana sa prekomernim spavanjem su sledeća:
- narkolepsija
- hronični bol
- hipotireoza
- određeni lekovi
- poremećaji upotrebe supstanci
Ponekad može da bude teško da se kaže šta je uzrok, a šta posledica, primećuje dr Drerup.
– Većina asocijacija ima tendenciju da bude dvosmerna, što znači da efekti mogu ići u oba smera. Na primer, depresija može izazvati preterano spavanje, a prekomerno spavanje može pogoršati depresiju. Ili hronični bol može da izazove preterano spavanje, ali predugačak boravak u krevetu može pogoršati hronični bol.
Kako se leči prekomerno spavanje
Pošto pravilan tretman za prekomerno spavanje zavisi od poznavanja uzroka, prva stanica trebalo bi da bude lekar, savetuje dr Drerup.
– Ako kažemo da hrčemo i da se budimo bez daha, lekar će želeti da isključi apneju u snu. Ili ako kažemo da jednostavno ne možemo da ustanemo iz kreveta, jer ne želimo da se suočimo sa danom ili nemamo čemu da se radujemo, lekar će verovatno predložiti pregled za depresiju – kaže dr Drerup.
Centar za poremećaj spavanja mogao bi da bude sledeći korak. U tom slučaju, možete da očekujete:
- Sastanak sa specijalistom za probleme spavanja kako biste saopštili vašu istoriju spavanja, obrasce spavanja i simptome.
- Studiju spavanja, izvedenu ili u laboratoriji za medicinu spavanja ili u vašem domu, u zavisnosti od vaših okolnosti.
- Nakon studije spavanja, lekar će pregledati i protumačiti podatke, utvrditi da li imate zdravstveno stanje i dijagnostikovati ga.
- Vaš lekar će vas kontaktirati kako bi vas obavestio šta je otkrio (ako jeste) i dao preporuke za sledeće korake, uključujući opcije lečenja.
Saveti da prestanete prekomerno da spavate
U međuvremenu, dr Drerup kaže da postoji nekoliko koraka koje možemo preduzeti da bismo upravljali simptomima kod kuće:
* Odredite konstantno vreme buđenja i pridržavajte ga se.
– Često dolazi do inercije spavanja. To je kao u fizici: telo koje miruje želi da ostane u mirovanju. Ali dodatni sat ili dva sna neće vam pomoći da se osećate bolje. Dakle, odredite dosledno vreme buđenja i ustanite – kaže dr Drerup.
* Stavite budilnik na drugu stranu sobe. Kada stanete na noge, možda ćete moći da nastavite da se krećete.
* Dajte sebi razlog da ustanete. Jutarnji sastanak ili sastanak za doručak sa prijateljem mogu pružiti motivaciju koja vam je potrebna da ustanete iz kreveta.
* Kada ustanete, idite pravo u kupatilo, operite lice i operite zube.
– Do tog trenutka možda ćete shvatiti da ste dovoljno budni da nastavite da se krećete – kaže ona.
* Namestite svoj krevet čim se probudite.
– Ležanje u krevetu, gledanje jutarnjih emisija i dremanje neće pomoći da se osećate odmornije. Ako je krevet namešten i ne možete ponovo da se vratite ispod jorgana, možda ćete odlučiti da ostanete budni – kaže dr Drerup.
* Bavite se nekom fizičkom aktivnošću čim se probudite.
Još bolje – vežbajte napolju.
– Izloženost jutarnjoj svetlosti može biti od velike pomoći za povećanje budnosti. Dakle, uzmite psa i idite u jutarnju šetnju – podstiče dr Drerup.
* Zatražite pomoć ukućana.
– Ljudi sa kojima živite možda neće biti voljni da vas probude, ali ipak zatražite njihovu pomoć da budete budni i ustanete iz kreveta do 8. Tako će i oni postati deo vašeg motivacionog tima – savetuje dr Drerup.
* Razmislite o tome da dan počnete šoljicom kafe.
– Za neke osobe, strateška upotreba kofeina može biti od pomoći. Sve dok vam opšte zdravlje dozvoljava, šoljica kafe ujutru – možda na terasi na dnevnom svetlu – može biti motivacija da započnete dan.
Kvalitetno i dobro predstavljeno.