Povrede prilikom trčanja neki su od najčešćih problema i profesionalnih sportista i rekreativaca. Kuk, koleno i pete najosetljivije su tačke, stoga je istezanje i jačanje mišića od ključne važnosti kako biste izbegli ozbiljnije probleme. Ukoliko bolovi traju duže, obavezno potražite stručnu pomoć.
Pretpostavlja se da do povreda dolazi zbog nedovoljne pokretljivosti i razrađenosti mišićnog tkiva. Kada mišići nisu snabdeveni sa dovoljno kiseonika i kada nisu prokrvljeni, njihova vlakna brže gube aminokiseline i pucaju. Povrede ili bolovi su česti i posle intenzivnijih treninga. Najčešća povreda pri trčanju je takozvano „trkačko koleno“.
Trkačko koleno
Jedna od najčešćih sportskih povreda kod trkača rekreativaca i profesionalnih atletičara na duge pruge je svakako trkačko koleno. Patelofemoralni bolni sindrom ili hondromalacija patele.
Karakteriše ga osećaj bola u predelu čašice kolena (patela) koji se pojačava fizičkom aktivnošću. Nastaje kao posledica nepravilnog kretanja čašice, pri pokretima savijanja i opružanja kolena. Ovi pokreti dovode do oštećenja hrskavice čašice i okolnih struktura, pa se javlja bol. Povreda je karakteristična za devojke u periodu adolescencije.
U ovakvim stanjima stručnjaci savetuju držanje leda na kolenu 10 do 15 minuta posle trčanja. Preporuka je i da smanjite kilometražu i intenzitet treninga. Pretpostavlja se da uzroci ovog stanja jesu i široka karlica kod žena, visoko smeštena patela, neudobne i istrošene patike, previše trčanja nizbrdo. Doktori navode da bol u kolenu ne znači uvek trkačko koleno. Razlozi mogu biti oštećenja ligamenata, ako bolo potraje potražite lekarsku pomoć.
ITB
ITB sindrom je jedan od najčešćih razloga „trkačkog kolena“, do ITB sindroma dolazi usled prenaprezanja i najčešće nastaje kao posledica ponavljane traume. Manifestuje se bolom oko kolena ili kuka.
Nekoliko faktora koji su u vezi sa treniranjem mogu povećati rizik za nastanak ovog sindroma. Trčanje nizbrdo, naglo povećanje distance ili učestalosti trčanja, trčanje dugih staza i trčanje po neravnom terenu.
Savet je da prepolovite kilometražu ili par nedelja pauzirate. Prva pomoć je led. Počnite s vežbama istezanja čim se smanji akutno zapaljenje. Vežbe istezanja uvek prethode vežbama jačanja, koje su prevashodno usmerene na jačanje kuka.
Bol u potkolenici
Javlja se celom dužinom potkolenice, najčešće kod onih koji trče vrhovima stopala okrenutim ka spoljnoj strani, češće je i kod žena koje nose visoke potpetice.
Savet je da se na bolno mesto stavi led i preskoči trčanje dok ne osetite olakšanje.
Ahilove tetiva
Bol je lokalizovan na deo između lista i pete, izraženiji je pri podizanju pete. Oprez se savetuje muškarcima sa prekomernom telesnom težinom, posebno ako trče jačim tempom. U riziku su i svi koji vole brdsko-planinske linije. Savetuje se pauza u trčanju ali i vežbe. Stanite na vrh prstiju pa polako spuštajte stopalo brojeći do šest. Vežba se radi dva puta dnevno, napravite u tri serije od 12 do 15 ponavljanja, po nozi.
Plantarni fascitis
Upala plantarne fascije je veoma česta povreda koja se može lako zaraditi. Upala plantarne fascije boli najviše oko i ispod pete, ali i u korenu prstiju. Savet je da zamrznete plastičnu flašicu vodom, pa da je stavite ispod bolnog mesta. Pomažu vežbe istezanja, dame bi trebalo da izbegavaju veoma visoke štikle.
Upala tetive i ligamenata
Ukoliko imate jaču upalu, osetićete bol i na dodir s unutrašnje strane gornjeg dela noge. Preventiva je jačanje mišića stomaka i kukova.
Sindrom piriformis
Manifestuje se bolom u zadnjici koji se širi duž zadnje strane natkolenice. Pojačava se usled dugotrajnog sedenja. Specifični simptomi išijasa su bol i trnjenje u zadnjici ili nozi, kao i mišićna slabost koja se povećava prilikom sedenja, međutim i nepravilno trčanje može usloviti ovaj problem. Preporučuje se istezanje mišića piriformisa koji je mali mišić smešten u dubokom sloju mišića kuka (zadnjice), jačanje ovog mišića i karlice.
