Hronična faza išijasa (lumboišialgije) podrazumeva smanjenje tegoba do nivoa neometanog obavljanja dnevnih aktivnosti i osnovnih profesionalnih aktivnosti.
– Hronična faza lumboišojalgije (išijasa) je takođe veoma osetljiva faza jer smanjenje tegoba omogućava pacijentu veću mobilnost, pa samim tim i veću verovatnoću za ponovnu povredu odnosno akutizaciju stanja – kaže za portal eKlinika Branko Vorkapić, strukovni specijalista fizioterapeut.
Važnost vežbi u hroničnoj fazi lumboišijalgije
Vežbe u hroničnoj fazi imaju za cilj da učvrste muskulature trupa i uspostave početak normalizacije neuromotorne kontrole trupa i donjeg kinetičkog lanca. Vežbe se izvode kroz bezbedne početne položaje, obazrivo prema granici bola koja se ne sme prekoračiti.
– Program treba redovno izvoditi i ujedno ga korelirati sa ukupnim dnevnim radnim opterećenjem koje se u ovoj fazi, polako uvlači u jednačinu ukupnog opretećenja koje kičma podnosi na dnevnom nivou. Korelacija se odnosi na to da ukoliko je radni dan bio težak, ili nas tek očekuje neka jača aktivnost, dovoljno je uraditi samo vežbe koje su za svakog ponaosob lake i nezahtevne – poručuje Branko Vorkapić.
5 vežbi za išijas u hroničnoj fazi
Vežbama za hroničnu fazu se u suštini kompletira ukupan program vežbi za išijas. Program vežbi se započinje sa vežbama za akutnu fazu i nastavlja se prema vežbama za subakutnu fazu a same vežbe se pridodaju prema osnovnim početnim položajima – objašnjava Branko Vorkapić.
Vežba 1.
– Do sada ste savladali vežbu podizanje suprotne ruke i noge u proniranom početnom položaju. Kada završite sa izvođenjem ove vežbe nastavljate sa „težom verzijom“ – kaže Branko Vorkapić.
Početni položaj – lezite na stomaku sa opruženim rukama iznad glave.
Početni položaj za prvu vežbu – model Jovana Milanko u Pro Fizio ambulanti Foto: Nikola Anđić/telegraf.rs
– Iz početnog položaja koji ste zauzeli, istovremeno polako podižete opruženu ruku iz ramena i, takođe opruženu nogu iz kuka sa iste strane. Dakle u isto vreme podižete ruku i nogu sa iste strane. U krajnjem položaju zadržite nekoliko sekundi i ponovite vežbu drugom rukom i nogom – objašnjava Branko Vorkapić za portal eKilinka.
Drugi položaj prve vežbe – model Jovana Milanko u Pro Fizio ambulanti Foto: Nikola Anđić/telegraf.rs
Vežba 2.
– Vežba se izvodi tako što se prvo trup izvije prema gore, praveći grbu a zatim se bez vraćanja u početni položaj izvije na dole sa glavom zabačenom unazad. Ponovite sve faze ove vežbe desetak puta – savetuje Branko Vorkapić.
Početni položaj za drugu vežbu – model Jovana Milanko u Pro Fizio ambulanti Foto: Nikola Anđić/telegraf.rs
Drugi položaj druge vežbe – model Jovana Milanko u Pro Fizio ambulanti Foto: Nikola Anđić/telegraf.rs
Treći položaj druge vežbe – model Jovana Milanko u Pro Fizio ambulanti Foto: Nikola Anđić/telegraf.rs
– Ovu vežbu obavezno treba završiti vežbom istezanja. Iz četvoronožnog (početnog) položaja, spustiti kukove na pete dok šake ostaju u predhodno zauzetom položaju. Kada „sednete na pete“ šake možete polako udaljavati od tela do granice prijatnosti. U zauzetom položaju zadržati se od 30 do 45 sekundi. Vežbom se postiže rasterećenje zglobnog sistema kičmenog stuba kao i muskulature lubmalnog segementa. Osetite prijatno istezanje – objašnjava Branko Vorkapić.
Vežba istezanja – model Jovana Milanko u Pro Fizio ambulanti Foto: Nikola Anđić/telegraf.rs
Vežba 3.
– Iz početnog četvoronožnog položaja potrebno je u isto vreme podići suprotnu ruku i nogu. Ruku i nogu u krajnjim položajima treba zadržati nekoliko sekundi zatim ih vratiti u početni položaj pa isto ponoviti drugom rukom i nogom – objašnjava Branko Vorkapić.
Drugi položaj treće vežbe – model Jovana Milanko u Pro Fizio ambulanti Foto: Nikola Anđić/telegraf.rs
Treći položaj treće vežbe – model Jovana Milanko u Pro Fizio ambulanti Foto: Nikola Anđić/telegraf.rs
– Vežba ima dvojak cilj. Prvi cilj je da se ruka i noga postave u svoje maksimalne položaje a da pri tome ne dođe do pomeranja ramenog pojasa i karlice. Drugi cilj je da se održi ravnoteža četvoronožnog položaja – kaže sagovornik eKlinika portala Branko Vorkapić.
Vežba 4.
– Teža verzija predhodne vežbe i treba je pažljivo primenjivati tek u fazi kada se osećate sigurnim da pokušate. Iz četvoronožnog položaja u isto vreme treba da podignete ruku i nogu sa iste strane tela, prvo desna ruka i noga pa potom leva ruka i noga. Vežba je vrlo je stimulativna ali je potreban oprez pri njenom uključivanju u protokol – upozorava Branko Vorkapić.
Drugi položaj četvrte vežbe – model Jovana Milanko u Pro Fizio ambulanti Foto: Nikola Anđić/telegraf.rs
– Ovu vežbu obavezno treba završiti vežbom istezanja.
Vežba istezanja – model Jovana Milanko u Pro Fizio ambulanti Foto: Nikola Anđić/telegraf.rs
Vežba 5.
– Početni položaj za ovu vežbu je turski sed. Aktivnost se sastoji u postepenom pružanju ruku i tela unapred preko turskog seda, u krajnjem položaju se treba zadržati do 30 sekundi i potom se polako uspraviti. Po završetku izvodi se ista aktivnost ali se predhodno „promeni turski sed“ odnosno zameni se pozicija nogu u turskom sedu i nastavi sa rasterećenjem kičmenog stuba – objašnjava Branko Vorkapić-
Početni položaj za petu vežbu – model Jovana Milanko u Pro Fizio ambulanti Foto: Nikola Anđić/telegraf.rs
Drugi položaj za petu vežbu – model Jovana Milanko u Pro Fizio ambulanti Foto: Nikola Anđić/telegraf.rs
– Kada mi pacijenti postave pitanje o odabiru vežbi i kažu mi kako na internetu ili negde drugde postoji još mnogo vežbi, odgovor je jednostavan, vežba je lek i kao takvu je treba posmatrati. Ako znamo koji smo lek odabrali, kako smo ga primenili i na koji način dozirali, onda možemo da očekujemo pozitivan rezultat. Ako pozitivan rezultat izostane, onda znamo šta nismo dobro radili i to možemo da korigujemo. Ako pak, počnemo da „šaramo“ i primenjujemo vežbe bez adekvatne metodologije, odabira, doziranja onda je pozitivan rezultat stvar slučajnosti a ne sistematičnog pristupa tretmanu – kaže Branko Vorkapić.
