Pšenične mekinje su izuzetno bogate nerastvorljivim dijetalnim vlaknima. Ova vlakna se ne rastvaraju u vodi i zato pomažu kod problema sa zatvorom. Povećavaju zapreminu stolice u debelom crevu i na taj način stimulišu rad debelog creva. Pšenične mekinje pružaju dugotrajniji osećaj sitosti, pa se savetuju svima sa viškom kilograma, veruje se da mogu da umanje rizik od dijabetesa tipa 2. Neke osobe morale bi, ipak, da budu obazrive kada je u pitanju konzumacija mekinja kako ne bi došlo do nadutosti i gasova.
Velika količina biljnih vlakana u pšeničnim mekinjama omogućava nesmetan rad stomaka. Pored vlakana pšenične mekinje sadrže esencijalne hranljive materije kao što su mangan i vitamin B, koji jačaju imuni i nervni sistem i daruju nam potrebnu energiju.
Šta su mekinje?
Mekinje su spoljašnji omotač zrna žitarica. Mekinje bilo koje žitarice sadrže celulozu, lignine, velike količine skroba, ali i proteina, vitamina, minerala i fitinske kiseline, koja smanjuje apsorpciju nutrijenata.
Pšenične mekinje imaju orašast ukus. U ishrani se koriste i pšenične klice koje sadrže dosta vitamina i minerala, uključujući mangan, tiamin, selen, fosfor, cink. I klice su bogate vlaknima, ali stručnjaci kažu da pšenične mekinje sadrže tri puta više vlakana, pa se preporučuju za dobru probavu.
Pšenične ili ovsene mekinje
Ovsene mekinje su kaloričnije od pšeničnih, ali i bogatije proteinima. Pšenične mekinje sadrže nerastvorljiva, a ovsene rastvorljiva vlakna, koja formiraju gelastu lepljivu supstancu koja može da se veže za holesterol u digestivnom traktu i izbaci ga iz tela kroz stolicu.
I pšenične i ovsene mekinje bogate su vitaminima B kompleksa, kao što su tiamin, riboflavin i B6. Vitamini B kompleksa su nam neophodni za energiju, snagu. Obe vrste mekinja su jaki izvori magnezijuma, fosfora, cinka i gvožđa.
Pšenične mekinje bogate su i manganom, magnezijumom, selenom, fosforom. Oko 28 grama pšeničnih mekinja sadrži 60.5 kalorija, 18.1 grama uljenih hidrata, 4.4 grama proteina, 1.2 grama masnoća, 12 grama dijetskih vlakana, 3.2 miligrama mangana, 171 miligram magnezijuma, 21.7 mikrograma selena, 284 miligrama fosfora, 3.8 miligrama niacina i drugih hranjivih materija.
Mekinje protiv metaboličkih poremećaja
Meta-analiza objavljena u časopisu Nutrients, na primer, otkrila je da postoji inverzna povezanost između unosa dijetalnih vlakana i rizika od metaboličkog sindroma koji povećava rizik od dijabetes tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti. Metabolički sindrom je skup metaboličkih poremećaja koji se ispoljavaju kao insulinska rezistencija, nakupljanje masnog tkiva u području stomaka, visok nivo holesterola i povišen krvni pritisak.
Deluju i kao prebiotik
Pšenične mekinje jačaju zdravlje digestivnog trakta jer deluju kao prebiotik. Prebiotici su nesvarljivi sastojci namirnica na koje enzimi koji pomažu varenje nemaju uticaj, zbog toga prebiotici u nepromenjenom obliku dospevaju do debelog creva gde ih fermentiše crevna mikroflora.
Pored dobrobiti za probavni sistem, istraživanje objavljeno u časopisu Current Developments in Nutrition navodi da konzumiranje prebiotičke hrane jača imunitet, smanjuje rizik od alergija i povećava apsorpciju kalcijuma.
Pomažu kod hemoroida, divertikulitisa
Konzumiranje hrane bogate vlaknima može biti od pomoći u terapiji gastrointestinalnih poremećajima, kod zatvora, problema sa hemoroidima, kod divertikulitisa. Dovoljno je da dodamo izvesnu količinu pšeničnih mekinja u obrok i u isto vreme povećmo količinu dobrih bakterija u crevima. Posle obroka sa dodatkom pšeničnih mekinja duži je osećaj sitosti, pa se mekinje savetuju i osobama sa povećanom telesnom težinom. Dodaju se u jogurt, mleko, kaše, testenine, salate.
Ko ne bi smeo da koristi mekinje?
Osobe osetljive na gluten i posebno pacijenti sa celijakijom ne bi trebalo da koriste pšenične mekinje. Pacijenti sa celijakijom moraju da izbegavaju mekinje, kako ne bi došlo do dijareje i bolova u stomaku. Osobe osetljive na gluten mogu da imaju probleme sa varenjem, bolove u stomaku, nadimanje, gasove, podrigivanje.
Pšenične mekinja sadrže i fitinske kiseline koja inhibira (blokira) enzime. Fitinska kiselina narušava apsorpciju gvožđa i cinka, donekle i kalcijuma. Stručnjaci objašnjavaju da se apsorpcija minerala smanjuje tokom jednog obroka, ali nema uticaja na naredne obroke, posle nekoliko sati. Smatra se, ipak, da manje porcije pšeničnih mekinja, jedna do dve supene kašike dodane u obrok, ne bi trebalo da utiču na ostale hranljive materije u obroku.
U terapeutske svrhe pšenične mekinje odrasle osobe najčešće koriste u dozama 20 do 30 grama dnevno. Savet je da se pre primene mekinja kao terapeutskog sredstva konsultujemo sa svojim lekarom.
