Šećerni alkoholi imaju manje kalorija i ukus kao i šećer, deo su ugljenih hidrata kojih prirodno ima u voću i povrću. U nameri da smanje unos šećera i spreče gojaznost, dijabetes ili kardiovaskularne bolesti, mnoge osobe kao alternativu koriste šećerni alkohol sa manje kalorija ili proizvode da manje šećera, namirnice bez šećera. Na tržištu su šećerni alkoholi zastupljeni u sintetskom obliku.
Šećerni alkoholi sastavni su deo bombona, sladoleda, pića, žvakaćih guma. Ksilitol je najpoznatiji šećerni alkohol, prirodno ga ima u voću kao što su jagode, šljive. Ukoliko ste čitali sastav pasti za higijenu zuba, bombona ili žvakaćih guma sigurno ste naišli na naziv ksilitol.
Popularna vrsta šećernog alkohola je i eritritol, koji se dobija fermentacijom glukoze iz kukuruznog skroba. Sorbitol se manifestuje osećajem hlađenja u ustima ima ga u džemovima, slatkišima. Maltitol se dobija iz šećera maltoze.
Specijalista za ishranu i epidemiolog prof. dr Frank Hu sa Harvard T.H. Chan School of Public Health objašnjava sve prednosti i mane alkoholnih šećera i niskokalorijskih veštačkih zamena za šećer kao što su aspartam ili sukraloza.
Veštačkih zaslađivača ili zamena za šećer, niskokaloričnih i bezkaloričnih zaslađivača sve je više u prodaji. To su veštački zaslađivači kao što je acesulfam-K, koji je 200 puta slađi od običnog šećera, nije odobren za masovnu upotrebu, u ovo grupu zamena za šećer spadaju i saharin, sukraloza, neotam i advantam.
– Istraživanja koja su proučavala delovanje ovih veštačkih zaslađivača nisu jedinstvena. Neke opservacione studije navode da pića sa niskokaloričnim zaslađivačima povećavaju rizik od dobijanja na telesnoj težini i razvoja dijabetesa – kaže dr Frank Hu.
Dr Hu navodi da šećerni alkoholi imaju pogrešan naziv, jer nisu ni šećer niti alkohol, kaže dr Hu.
– Oni su vrsta ugljenih hidrata dobijenih iz voća i povrća, s tim što se većina komercijalnih šećernih alkohola proizvodi sintetički – precizira dr Hu. Šećerne alkohole možete da prepoznate na etiketama proizvoda. Nazivi šećernih alkohola obično se završavaju na „ol“ – sorbitol, ksilitol, laktitol, manitol, eritritol i maltitol.
Šećerni alkoholi nalaze se u sredini između prirodnog šećera i niskokaloričnih zaslađivača. Nisu toliko slatki kao niskokalorični zaslađivači.
– Šećerni alkoholi su 40 do 80 odsto slađi od prirodnog šećera, dok su veštački zaslađivači poput aspartama skoro 200 puta slađi od šećera i imaju od 25 do 75 manje kalorija po gramu od šećera – kaže dr Hu.
Šećerni alkoholi se sporo razgrađuju u crevima, telo apsorbuje samo deo ukupnih ugljenih hidrata.
– Na ovaj način sprečava se nagli skok šećera u krvi – kaže dr Hu. Ovi šećeri nisu toliko slatki kao zamene za šećer, ali ipak sadrže manje kalorija.
S druge strane, ako se šećerni alkoholi uzimaju u velikim količinama mogu da dovedu do gastrointestinalnih problema, bolova u stomaku i dijareje.
Sporo se vare, pa imaju više vremena da dođu u kontakt sa crevnim bakterijama, što sve može da dovede do fermentaciji i viška gasova, mogu i da „povuku“ vodu u debelo crevo i izazovu laksativni efekat.
Tolerancija na šećerne alkohole uslovljena je telesnom težinom, opštim zdravstvenim stanjem, količinama i vrstom šećernih alkohola.
– Delovanje zavisi i od osobenosti metabolizma, sastava crevnog mikrobioma i navika u ishrani. Zato se preporučuje postepeno uvođenje šećernih alkohola u ishranu i praćenje reakcija tela – objašnjava doktor.
Šećernih alkohola uglavnom ima u namirnicama bez dodataka šećera ili sa malo ugljenih hidrata. Stručnjaci pozivaju stručnjake da na etiketama naznače šećerne alkohole koje mogu da izazovu stomačne probleme.
Moguće dugoročno delovanje šećernih alkohola i zamena za šećer još je predmet istraživanja. Opservaciona studija iz 2023. godine navodi moguću vezu između eritritola, koji je jedna vrsta zamene za šećer i moždanih i srčanih udara, kod osoba koje se leče od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i hipertenzije. Kasnije studije, ipak, nisu potvrdile ovaj faktor rizika.
– Šećerni alkoholi nude zdraviju alternativu šećeru zbog nižeg nivoa šećera, ali moguće su neželjene reakcije, posebno kod osoba sa osetljivijim digestivnim sistemom. Najbolje je da se koriste umereno i ograničeno i da budu samo jedan mali, ali ne i svakodnevni, deo zdravog načina ishrane – smatra dr Hu.