Neredovne stolice, praćene nadutošću, neprijatnim gasovima, nekada i bolovima i osećajem težine u stomaku, uglavnom su posledica lošeg načina ishrane sa malo vlakana i vode, nedovoljne fizičke aktivnosti ili svakodnevnog stresa. Biljna vlakna nisu samo način da se izborimo sa neredovnim stolicama, već i elementi koji kontrolišu krvni pritisak, nivo šećera u krvi, jačaju imuni sistem.
Zašto dolazi do neredovne stolice?
Vlakna hrane dobre bakterije u crevima, regulišu varenje i omogućavaju nesmetano i redovno pražnjenje creva. Savetuje se 14 grama vlakna na svakih 1.000 kalorija dnevno. Problem je što ljudi u savremenom svetu konzumiraju velike količine industrijskih namirnica sa malo korisnih vlakana. Kada se na to doda i sedelački način života, koji se nekada svodi na minimum kretanja posebno u zimskim danima javlja se zatvor.
Dr Karan Rangarajan je hirurg koji nam predlaže da neredovne stolice pobedimo konzumacijom ove 4 namirnice.
Kivi
Kivi je voće koje obiluje vlaknima i sadrži enzim aktinidin koji je bitan za digestivno zdravlje.
– Kivi je posebno bogat rastvorljivim vlaknima, koja omogućavaju mekšu stolicu i nesmetano pražnjenje creva bez neželjenih efekta nekih laksativa – kaže dr Rangarajan.
Ova voćka sadrži dosta vitamina C za jačanje imunog sistema i folnu kiselinu, pa se savetuje anemičnim osobama, ljudima sklonim prehladama i infekcijama. Ima malo kalorija, a sadrži pored vlakna i kalijum, vitamine grupe A i E.
Kafa
Kafa je jak diuretik koji pospešuje izlučivanje tečnosti iz organizma i stimuliše rad debelog creva. Ona je svojevrsni „dvostruki udarac“ za zatvor jer sadrži rastvorljiva vlakana i polifenole, navodi dr Rangarajan.
Polifenoli su jedinjenja koja imaju antioksidativno i antiinflamatorno delovanje, utiču i na crevne bakterije kao prebiotici. Oni su, kako naglašavaju lekari, fitohemikalije sa višestrukim pozitivnim delovanjem na zdravlje, utiču i na sastav mikrobiote i stimulišu rast korisnih mikrobiotskih sojeva Lactobacillus i Bifidobacterium.
– Kafa omogućava bolji rad creva i nesmetano pražnjenje. Instant kafa i kafa bez kofeina imaju iste prednosti – smatra dr Rangarajan. Preporuka je ipak da posebno osetljive osobe, ne piju kafu u kasnim večernjim satima kako ne bi došlo uticaja na kvalitet sna.
Orašasto voće
Orah, badem, pistaći su neke vrste koštunjavog voća koje sadrže dosta vlakana, minerala, vitamina, antioksidansa. Bademi, na primer, imaju dosta vitamina E koji može da nam omogući i dobru kontrolu šećera, brazilski orah u malim količinama može da nam obezbedi dnevne potrebe za selenom.
– Mešavina orašastih plodova omogućava delovanje raznolikog spektra prebiotičkih vlakana koja služe kao hrana za korisne bakterije u crevnom mikrobiomu. Bitni su za opšte i zdravlje probavnog sistema – kaže dr Rangarajan.
Doktor ističe da su i neke studije povezale konzumaciju orašastog voća sa smanjenim rizikom od kolorektalnog karcinoma. Smatra se da 20 do 30 grama dnevno koštunjavog voća može da nas zaštiti od raka debelog creva.
Jogurt, kiselo mleko
Jogurt ima probiotske kulture koje omogućavaju kvalitetan dobar balans dobrih i loših bakterija u crevnom mikrobiomu. Na ovaj način se omogućava bolje varenje ali i jača imunitet. Kiselo mleku sadrži jedinjenja koja podstiču razvoj korisnih bakterija. Bakterija Bifidus omogućava brže varenje i održava optimalnu pH vrednosti u crevima.
– Potražite jogurt koji sadrži žive, aktivne kulture, poput laktobacila i bifidobakterija, koji mogu da nam omoguće zaštitu od digestivnih infekcija. Pokazano je da jogurt ublažava simptome nervoznih creva, da može da obezbedi bolje varenje – kaže dr Rangarajan.
Stručnjaci kažu da u našem telu ima oko 180 vrsta laktobacila ne samo u crevima, već i urinarnom i genitalnom traktu. Laktobacili proizvode mlečnu kiselinu, omogućavaju lučenje enzima amilaze koji razgrađuje šećer. Ovih gram-pozitivnih štapićastih bakterija ima ne samo u jogurtu već i u kiselom kupusu, krastavcima. Kada se razviju u dovoljnom broju laktobacili stvaraju zaštitnu kiselu sredinu u kojoj su nepovoljni uslovi za razvoj patogenih bakterija.
Bifidobakterije nastanjuju debelo crevo i njihov broj opada sa našim starenjem ili usled nekih bolesti. Bifidobakterije kojih ima u fermentisanim mlečnim proizvodima štite creva od patogenih bakterija, one proizvode sirćetnu i mlečnu kiselinu koje snižavaju pH creva i na taj način onemogućavaju pojavu drugih bakterija, poboljšavaju rad creva i mogu da pomognu kod zatvora.
