Bademovo mleko ili kravlje mleko – koje je bolje za nas zavisi od nekoliko faktora, uključujući zdravstvene ciljeve, medicinske potrebe, alergije ili osetljivosti i etičke stavove.
Na primer, potrošači koji vode računa o proteinima mogu se odlučiti za kravlje mleko, koje sadrži 8,5 grama proteina po šolji, za razliku od bedemovog mleka koje ima samo 1 gram. Nasuprot tome, oni koji su zabrinuti za zdravlje srca odlučiće se za bademovo mleko, jer sadrži manje zasićenih masti od kravljeg mleka.
I bademovo i kravlje mleko mogu da obezbede esencijalne hranljive materije, ali njihov ukupni nutritivni sastav značajno se razlikuje.
Bademovo mleko ima značajno manje proteina od kravljeg mleka. S druge strane, 28 gr badema nudi 6 grama. Međutim, ovaj sadržaj proteina se razblaži kada se koristi za pravljenje bademovog mleka, pošto je krajnji proizvod prvenstveno voda.
Više od 60 odsto masti u kravljem mleku su zasićene koje doprinose stvaranju plaka (masti, holesterola i drugih supstanci) u arterijama i povećavaju rizik od kardiovaskularnih (srca i krvnih sudova) bolesti.. Masnoća u bademovom mleku je nezasićena mast. Istraživanja pokazuju da je zamena zasićenih masti nezasićenim mastima povezana sa poboljšanjem kardiovaskularnog zdravlja.
Kravlje mleko obezbeđuje 12 grama ukupnih ugljenih hidrata po šolji koji potiču od prirodnog šećera koji se zove laktoza. Međutim, određene vrste, kao što je kravlje mleko sa ukusom čokolade ili jagode, mogu da sadrže dodat šećer. Jedna šolja nezaslađenog bademovog mleka sadrži 3,4 grama ugljenih hidrata, od kojih je 2 grama iz šećera, što bademovo mleko čini opcijom sa nižim sadržajem ugljenih hidrata. Zaslađene i aromatizovane vrste bademovog mleka mogu sadržati dodate šećere, čime se povećava ukupan sadržaj ugljenih hidrata.
Vlakna se nalaze samo u biljkama. Dok bademovo mleko obezbeđuje samo 0,5 grama vlakana po šolji, ono i dalje može doprineti dnevnim potrebama za vlaknima, dok ih kravlje mleko ne sadrži.
Kada je reč o sadržaju šećera, bademovo mleko sadrži 0 grama šećera po šolji, što ga čini zdravom opcijom za one koji vode računa o unosu dodatog šećera. Kravlje mleko sadrži prirodnu laktozu sa smanjenim sadržajem masti i bezmasnim varijantama. Međutim, zaslađeno ili aromatizovano bademovo mleko može da sadrži dodate šećere, koji ponekad premašuju prirodni sadržaj šećera u kravljem mleku.
Kravlje mleko pouzdan je izvor za zadovoljavanje dnevnih potreba za kalcijumom. Bademovo mleko, s druge strane, često se obogaćuje da sadrži sličnu ili veću količinu kalcijuma. Dok su celi bademi pristojan izvor kalcijuma, mala količina badema u poređenju sa vodom u bademovom mleku dovodi do prilično niskog ukupnog sadržaja kalcijuma.
Mnoge opcije biljnog mleka koje se kupuju u prodavnici obogaćene su hranljivim materijama kao što su kalcijum, vitamin D i vitamin B12, zbog čega mogu da se uporede sa kravljim mlekom u smislu njihove sposobnosti da podrže zdravlje kostiju i celokupnu ishranu. Međutim, samo biljno mleko napravljeno od mahunarki, poput soje i graška, prirodno obezbeđuje količinu proteina po porciji koja može da se uporedi sa kravljim mlekom.
Ove obogaćene vrste mogu biti korisne za one koji se oslanjaju na bademovo mleko kao primarnu zamenu za mleko, kao što su vegani ili osobe alergične na mlečne proizvode.
Odabir obogaćenog bademovog mleka obezbeđuje dodatne nutritivne koristi bez ugrožavanja pogodnosti proizvoda kupljenog u prodavnici.
Iako bademovo mleko ima mnoge prednosti, nije bez nedostataka. Kao i svaki prehrambeni proizvod, važno je uzeti u obzir prednosti i nedostatke kada odlučujemo šta najbolje odgovara našim potrebama.
Stručnjaci ne preporučuju oslanjanje na bademovo mleko (ili bilo koji pojedinačni prehrambeni proizvod) kao primarni izvor ključnih hranljivih materija, ali to ne znači da bademovo mleko nema mesto u uravnoteženoj ishrani.
Kravlje mleko nije pravi izbor za svakoga. Neki od najznačajnijih potencijalnih nedostataka kravljeg mleka su:
Sirovo kravlje mleko nije prošlo proces pasterizacije, standardni proces zagrevanja koji ubija štetne mikroorganizme. Konzumiranje sirovog mleka predstavlja značajan rizik od izlaganja opasnim organizmima kao što su Listeria, Escherichia coli (E. coli), Salmonella, Campylobacter i drugi koji mogu izazvati trovanje hranom. Radi naše bezbednosti, najbolje je da se držimo pasterizovanog mleka.