Ishrana

Uporedili smo nutritivni sastav bademovog i kravljeg mleka: Ovo su prednosti, a ovo su mane

Priredio/la: S.St.M.

Bademovo i kravlje mleko imaju različite nutritivne profile i prednosti

Bademovo mleko ili kravlje mleko – koje je bolje za nas zavisi od nekoliko faktora, uključujući zdravstvene ciljeve, medicinske potrebe, alergije ili osetljivosti i etičke stavove.

Na primer, potrošači koji vode računa o proteinima mogu se odlučiti za kravlje mleko, koje sadrži 8,5 grama proteina po šolji, za razliku od bedemovog mleka koje ima samo 1 gram. Nasuprot tome, oni koji su zabrinuti za zdravlje srca odlučiće se za bademovo mleko, jer sadrži manje zasićenih masti od kravljeg mleka.

Nutritivna vrednost

I bademovo i kravlje mleko mogu da obezbede esencijalne hranljive materije, ali njihov ukupni nutritivni sastav značajno se razlikuje.

Šolja kravljeg mleka

  • Kalorije 125
  • Proteini 8,5 g
  • Ukupno masti 4,7 g
  • Zasićene masti 3 g
  • Ukupni ugljeni hidrati 12 g
  • Vlakna 0 g
  • Ukupni šećer 12 g
  • Kalcijum 314 mg

Šolja bademovog mleka

  • Kalorije 40
  • Proteini 1 g
  • Ukupno masti 2,5 g
  • Zasićene masti 0 g
  • Ukupni ugljeni hidrati 3,4 g
  • Vlakna 0,5 g
  • Ukupni šećer 2 g
  • Kalcijum 482 mg

Bademovo mleko ima značajno manje proteina od kravljeg mleka. S druge strane, 28 gr badema nudi 6 grama. Međutim, ovaj sadržaj proteina se razblaži kada se koristi za pravljenje bademovog mleka, pošto je krajnji proizvod prvenstveno voda.

Više od 60 odsto masti u kravljem mleku su zasićene koje doprinose stvaranju plaka (masti, holesterola i drugih supstanci) u arterijama i povećavaju rizik od kardiovaskularnih (srca i krvnih sudova) bolesti.. Masnoća u bademovom mleku je nezasićena mast. Istraživanja pokazuju da je zamena zasićenih masti nezasićenim mastima povezana sa poboljšanjem kardiovaskularnog zdravlja.

Kravlje mleko obezbeđuje 12 grama ukupnih ugljenih hidrata po šolji koji potiču od prirodnog šećera koji se zove laktoza. Međutim, određene vrste, kao što je kravlje mleko sa ukusom čokolade ili jagode, mogu da sadrže dodat šećer. Jedna šolja nezaslađenog bademovog mleka sadrži 3,4 grama ugljenih hidrata, od kojih je 2 grama iz šećera, što bademovo mleko čini opcijom sa nižim sadržajem ugljenih hidrata. Zaslađene i aromatizovane vrste bademovog mleka mogu sadržati dodate šećere, čime se povećava ukupan sadržaj ugljenih hidrata.

Vlakna se nalaze samo u biljkama. Dok bademovo mleko obezbeđuje samo 0,5 grama vlakana po šolji, ono i dalje može doprineti dnevnim potrebama za vlaknima, dok ih kravlje mleko ne sadrži.

Kada je reč o sadržaju šećerabademovo mleko sadrži 0 grama šećera po šolji, što ga čini zdravom opcijom za one koji vode računa o unosu dodatog šećera. Kravlje mleko sadrži prirodnu laktozu sa smanjenim sadržajem masti i bezmasnim varijantama. Međutim, zaslađeno ili aromatizovano bademovo mleko može da sadrži dodate šećere, koji ponekad premašuju prirodni sadržaj šećera u kravljem mleku.

Kravlje mleko pouzdan je izvor za zadovoljavanje dnevnih potreba za kalcijumom. Bademovo mleko, s druge strane, često se obogaćuje da sadrži sličnu ili veću količinu kalcijuma. Dok su celi bademi pristojan izvor kalcijuma, mala količina badema u poređenju sa vodom u bademovom mleku dovodi do prilično niskog ukupnog sadržaja kalcijuma.

Šta treba da znamo o obogaćenom bademovom mleku

Mnoge opcije biljnog mleka koje se kupuju u prodavnici obogaćene su hranljivim materijama kao što su kalcijum, vitamin D i vitamin B12, zbog čega mogu da se uporede sa kravljim mlekom u smislu njihove sposobnosti da podrže zdravlje kostiju i celokupnu ishranu. Međutim, samo biljno mleko napravljeno od mahunarki, poput soje i graška, prirodno obezbeđuje količinu proteina po porciji koja može da se uporedi sa kravljim mlekom.

Ove obogaćene vrste mogu biti korisne za one koji se oslanjaju na bademovo mleko kao primarnu zamenu za mleko, kao što su vegani ili osobe alergične na mlečne proizvode.

Odabir obogaćenog bademovog mleka obezbeđuje dodatne nutritivne koristi bez ugrožavanja pogodnosti proizvoda kupljenog u prodavnici.

Potencijalni nedostaci bademovog mleka

Iako bademovo mleko ima mnoge prednosti, nije bez nedostataka. Kao i svaki prehrambeni proizvod, važno je uzeti u obzir prednosti i nedostatke kada odlučujemo šta najbolje odgovara našim potrebama.

  • Aditivi: bademovo mleko koje se kupuje u prodavnici može da sadrži aditive kao što su gume, stabilizatori i konzervansi za poboljšanje teksture i roka trajanja, što možda nije u skladu sa našim željama.
  • Niska nutritivna gustina: Još jedna stvar koja zavređuje pažnju jeste niža nutritivna gustina bademovog mleka, posebno za decu u razvoju. Ima znatno manje kalorija, proteina i kalcijuma (osim ako nije obogaćeno) – esencijalnih hranljivih materija za pravilan rast i razvoj.
  • Sadržaj šećera: Zaslađeno bademovo mleko može biti bogato dodatim šećerom, što potencijalno može umanjiti njegovu privlačnost kao zdravog napitka. Odabir nezaslađenog bademovog mleka bolji je izbor kako bi se izbegao nepotreban unos šećera

Stručnjaci ne preporučuju oslanjanje na bademovo mleko (ili bilo koji pojedinačni prehrambeni proizvod) kao primarni izvor ključnih hranljivih materija, ali to ne znači da bademovo mleko nema mesto u uravnoteženoj ishrani.

Nedostaci konzumiranja kravljeg mleka

Kravlje mleko nije pravi izbor za svakoga. Neki od najznačajnijih potencijalnih nedostataka kravljeg mleka su:

  • Intolerancija na laktozu: Mnogi ljudi širom sveta imaju intoleranciju na laktozu, što znači da im nedostaje enzim potreban za varenje prirodnog šećera u mleku. To dovodi do simptoma kao što su nadimanje, dijareja i bol u stomaku.
  • Alergije na mlečne proizvode: Kravlje mleko je vodeći uzrok alergija na hranu kod dece, izazivajući reakcije u rasponu od blagih (kao što je koprivnjača) do teških (kao što je anafilaksa, alergijska reakcija koja je potencijalno opasna po život). Za one sa alergijama na mlečne proizvode, kravlje mleko je potpuno zabranjeno.
  • Sadržaj zasićenih masti: punomasno kravlje mleko i kravlje mleko sa smanjenim sadržajem masti sadrži značajne količine zasićenih masti, koje, kada se konzumiraju u višku, mogu doprineti zdravstvenim problemima srca.
  • Uticaj na životnu sredinu: Proizvodnja mleka zahteva resurse, doprinosi emisiji gasova staklene bašte, upotrebi vode i degradaciji zemljišta.
  • Etički stavovi: Neke osobe izbegavaju kravlje mleko zbog etičkih stavova za dobrobit životinja u industriji mleka.
  • Hormoni i antibiotici: Konvencionalna proizvodnja mleka često uključuje hormone rasta i antibiotike, što izaziva zabrinutost za zdravlje i bezbednost nekih potrošača. Iako organsko mleko ne sadrži ove aditive, ono može biti skuplje i manje dostupno.
  • Potencijalni zdravstveni uticaji: Neka istraživanja ukazuju na to da prekomerno konzumiranje mlečnih proizvoda može doprineti pojavi akni, upalama kod osetljivih osoba ili povećanom riziku od određenih stanja, kao što je rak prostate.

Da li je sirovo mleko bezbedno

Sirovo kravlje mleko nije prošlo proces pasterizacije, standardni proces zagrevanja koji ubija štetne mikroorganizme. Konzumiranje sirovog mleka predstavlja značajan rizik od izlaganja opasnim organizmima kao što su Listeria, Escherichia coli (E. coli), Salmonella, Campylobacter i drugi koji mogu izazvati trovanje hranom. Radi naše bezbednosti, najbolje je da se držimo pasterizovanog mleka.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara. U slučaju bilo kakvih nedoumica, obratite se svom lekaru
Pre peruzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.