Otkrijte tajne košer soli: Po čemu se razlikuje od morske, himalajske i kuhinjske soli

Zahvaljujući svojoj svestranosti, jedinstvenom ukusu i gruboj teksturi, košer so je uobičajeni sastojak koji se nalazi u kuhinjama širom sveta. Uprkos popularnosti i širokoj dostupnosti, mnogi nisu sigurni šta je tačno košer so i kako se upoređuje sa drugim vrstama soli, uključujući morsku so, himalajsku so i kuhinjsku so.

Šta je košer so

Košer so je vrsta soli velikog, krupnog zrna koja se ekstrahuje se iz depozita soli. Ime je dobila zbog veličine zrna pogodnih za proces košerizacije, koji uključuje uklanjanje krvi iz mesa ili živine pre pripreme. Ponekad ima prednost u odnosu na druge vrste soli za kuvanje zbog veličine zrna, što olakšava uzimanje i posipanje hrane.

Za razliku od nekih drugih vrsta soli, košer so pravi se isključivo od natrijum hlorida i obično ne sadrži aditive ili jod, iako mnogi brendovi dodaju malu količinu žute sode, sredstva protiv zgrušavanja koje sadrži malu količinu cijanida koji se generalno smatra bezbednim. Težina joj je manja od kuhinjske soli i stoga je u receptima ne treba zameniti u odnosu 1 prema 1.

Košer u odnosu na druge vrste soli

Pored košer soli, na raspolaganju su i mnoge druge vrste soli. Sve se malo razlikuju po izgledu, sastavu i kulinarskoj upotrebi.

Košer so 

• Izvor – vadi se iz depozita soli iskopanih iz rudnika
• Sastav – natrijum hlorid, obično ne sadrži jod
• Boja – bela
• Zrno – krupna, gruba zrna
• Kulinarska upotreba – za začinjavanje jela tokom ili posle kuvanja; za sušenje ili dimljenje mesa, za kiseljenje i salamurenje

Himalajska so

• Izvor – vadi se iz rudnika soli Khevra u Pakistanu
• Sastav – natrijum hlorid i minerali u tragovima, obično ne sadrži jod
• Boja – ružičasta
• Zrno – krupna zrna
• Kulinarska upotreba – za začinjavanje jela tokom ili posle kuvanja; – za pečenje

Kuhinjska so

• Izvor – vadi se iz depozita soli iskopanih iz rudnika
• Sastav – natrijum hlorid i agensi protiv zgrušavanja, obično jodirana
• Boja – bela
• Zrno – fina, jednaka zrna
• Kulinarska upotreba – za začinjavanje jela tokom ili posle kuvanja; – za pečenje

Morska so

• Izvor – pravi se isparavanjem morske vode
• Sastav – natrijum hlorid i minerali u tragovima, obično nije jodirana
• Boja – bela, siva ili roze
• Zrno – nejednaka zrna
• Kulinarska upotreba – za začinjavanje jela nakon kuvanja; – za sušenje mesa

Koje su prednosti košer soli

Košer so radije se koristi za kuvanje jer se njena krupna zrna lako uzimaju i posipaju po jelima. Neki više vole da je koriste umesto drugih vrsta soli, poput kuhinjske soli, jer je manje rafinisana i obično ne sadrži aditive kao što su agensi protiv zgrušavanja ili zgrušavanja. Pošto nije obogaćena jodom i ne sadrži minerale u tragovima, mnogi takođe više vole njen čist ukus i odsustvo zaostalog ukusa u ustima.

Takođe je neverovatno svestrana i može se pohvaliti širokim spektrom upotrebe u kulinarstvu, uključujući začinjavanje jela, sušenje ili dimljenje mesa i kiseljenje ili salamurenje hrane.

Osim toga, kao i druge vrste soli, ona je dobar izvor natrijuma. Iako neki ljudi moraju da vode računa o unosu soli, natrijum igra centralnu ulogu u funkciji nerava i mišića i održava ravnotežu tečnosti u telu.

Osim u kulinarstvu, košer so može da se koristi i za ublažavanje uboda pčela, odmrzavanje prozora automobila i kao prirodni piling suve kože.

Odnos košer soli i kuhinjske soli

Pošto je košer so manje gusta od kuhinjske soli, ne bi trebalo da se koristi kao zamena 1 prema 1 osim ako ne izvršite druga prilagođavanja svog recepta.

Košer so

• 1/4 kašičice (1,2 grama)
• 1 1/4 kašičice (6 grama)
• 1 kašika + 3/4 kašičice (18 grama)
• 1/4 šolje + 1 kašika (72 grama)
• 1/2 šolje + 2 kašike (144 grama)
• 3/4 šolje + 3 kašike (216 grama)
• 1 1/4 šolje (288 grama)

Kuhinjska so

• 1/4 kašičice (1 gram)
• 1 kašičica (6 grama)
• 1 kašika (18 grama)
• 1/4 šolje (73 grama)
• 1/2 šolje (146 grama)
• 3/4 šolje (219 grama)
• 1 šolja (292 grama)

Razlike u ukusu

Kada je u pitanju ukus, košer so se malo razlikuje od drugih vrsta soli.

Pošto se sastoji samo od natrijum hlorida i nije jodirana, obično ima čist ukus. Neki mogu da primete da jodirana so – kao što je jodirana kuhinjska so – obično ima malo gorak ukus.

Druge nečistoće poput minerala u tragovima takođe mogu uticati na ukus i izgled određenih vrsta soli, uključujući himalajsku i morsku so.

Međutim, iako mogu postojati manje varijacije, sve razlike u ukusu su beznačajne. Ovo posebno važi ako koristite samo male količine ili ga rastvarate u jelu tokom kuvanja.

Sadržaj minerala

Za razliku od drugih vrsta soli, košer so pravi se isključivo od natrijum hlorida. Obično ne sadrži nikakve minerale u tragovima, jod, niti agense protiv zgrušavanja ili zgrudnjavanja.

Nasuprot tome, jodirana kuhinjska so je obogaćena jodom, esencijalnim mineralom koji igra ključnu ulogu u zdravlju štitne žlezde i proizvodnji hormona.

Neke vrste soli, kao što su himalajska i morska so, takođe sadrže male količine minerala kao što su kalijum, magnezijum, gvožđe i kalcijum.

Količine minerala u tragovima koje se nalaze u ovim vrstama soli niske su i malo je verovatno je da će značajno uticati na dnevni unos nutrijenata.

Koja so je najzdravija

Iako se određene vrste soli mogu malo razlikovati u pogledu ukusa, izgleda, teksture i mineralnog sadržaja, svaka vrsta ima sličan efekat na zdravlje.

S obzirom na to, neko će se možda odlučiti za jodiranu so ako ne konzumira redovno hranu bogatu jodom, kao što su riba ili mlečni proizvodi. Nedostatak joda uobičajen je u mnogim delovima sveta i može imati ozbiljan uticaj na zdravlje. Na primer, premalo joda može izazvati gušavost, hipotireozu i neurološke abnormalnosti kod novorođenčadi i dece.