Nažalost, i hrana sa malo ugljenih hidrata podstiče razvoj kolorektalnog karcinoma, lekari objašnjavaju zašto se to dešava

Hrana sa malo ugljenih hidrata može da podstakne razvoj kolorektalnog karcinoma, otkrili su istraživači sa University of Toronto. Naučnici su pokazali kako hrana sa niskim sadržajem ugljenih hidrata pogoršava efekte nekih crevnih mikroba koji oštećuju DNK i izazivaju u kolorektalni rak.

Soj E. coli bakterije i hrana sa malo ugljenih hidrata podstiču pojavu polipa u debelom crevu

Studija, objavljena u časopisu Nature Microbiology, uporedila je efekte tri različite vrste ishrane – normalne, one sa malo ugljenih hidrata ili „zapadnjačku“ sa visokim sadržajem masti i šećera – u kombinaciji sa specifičnim bakterijama creva na razvoj kolorektalnog karcinoma kod laboratorijskih miševa. Otkrili su da jedinstveni soj E. coli bakterije, kada je uparen sa ishranom sa niskim sadržajem ugljenih hidrata i rastvorljivih vlakana, pokreće rast polipa u debelom crevu, što može da bude predznak karcinoma.

– Oduvek se smatralo da je kolorektalni karcinom uzrokovan nizom različitih faktora, uključujući ishranu, mikrobiom creva, životnu sredinu i genetiku. Naše pitanje je bilo da li ishrana utiče na sposobnost specifičnih bakterija da izazovu rak – objašnjava autor studije Alberto Martin, profesor imunologije na Temerty Faculty of Medicine University of Toronto. 

Oštećenje DNK dovodi do razvoja kolorektalnog karcinoma

Kako bi odgovorili na ovo pitanje, istraživači su pregledali miševe koji su kolonizovani sa jednom od tri bakterijske vrste, koje su se ranije dovodile u vezu sa kolorektalnim karcinomom i hranjeni  normalnom hranom sa malo ugljenih hidrata ili zapadnjačkim načinom ishrane.  Samo jedna kombinacija — ishrana sa malo ugljenih hidrata kombinovana sa sojem E. coli bakterije koji proizvodi jedinjenje kolibaktin koje oštećuje DNK — dovela je do razvoja kolorektalnog karcinoma.

Istraživači su otkrili da ishrana sa nedostatkom vlakana povećava upalu u crevima i menja zajednicu mikroba koji tamo obično borave, stvarajući okruženje koje je omogućilo E. coli bakteriji, koja proizvodi kolibaktin – da se širi i napreduje.

Takođe su pokazali da su miševi hranjeni namirnicama sa malo ugljenih hidrata imali tanji sloj sluzi koji odvaja crevne mikrobe od epitelnih ćelija debelog creva. Sloj sluzi deluje kao zaštitni štit između bakterija u crevima i ćelija ispod njih. Sa oslabljenom barijerom, više kolibaktina može da dođe do ćelija debelog creva da izazove genetsko oštećenje i podstakne rast tumora.

Hrana sa malo ugljenih hidrata obično se koristi za skidanje kilograma

Iako naučnici naglašavaju potrebu da se svi ovi nalaze potvrde i kod ljudi, takođe su ohrabreni zbog brojnih mogućnosti na koje njihovo istraživanje može da se primeni u prevenciji raka. Defekti DNK često se nalaze kod kolorektalnog karcinoma, a procenjuje se da 15 odsto ovih tumora ima mutacije u genima za „popravku“ neusklađenosti. Mutacije u ovim genima takođe leže u osnovi Linčevog sindroma, genetskog stanja koje značajno povećava rizik osobe od razvoja određenih karcinoma, uključujući kolorektalni rak.

S tim u vezi istraživači su proučavali pacijente sa Linčevim sindromom koji imaju mikrobe koji proizvode kolibaktin. Za ove pojedince, njihovi nalazi ukazuju da bi izbegavanje hrane sa niskim sadržajem ugljenih hidrata ili uzimanje specifičnog antibiotskog tretmana kako bi se rešili bakterija koje proizvode kolibaktin, moglo da pomogne u smanjenju rizika od kolorektalnog karcinoma.

– Naša studija naglašava potencijalne opasnosti dugotrajne upotrebe hrane sa malo ugljenih hidrata i vlakana, što je uobičajen način ishrane za smanjenje telesne težine – ističe profesor imunologije Alberto Martin, nadajući se da će, uz još dodatnih istraživanja, ova nova saznanja podići svest.