Kolorektalni karcinom i gojaznost, koja se smatra globalnom epidemijom, dovode se u blisku vezu s obzirom na to da osobe prekomerne težine imaju mnogo veći rizik da obole od ove vrste raka. Statistika pokazuje da se od 1970. godine pa do danas stopa gojaznosti širom sveta skoro utrostručila.
Kolorektalni karcinom je 1,3 puta verovatniji kod gojaznih ljudi
Svetska zdravstvena organizacija definiše prekomernu težinu i gojaznost kao „nenormalno ili prekomerno nakupljanje masti koje može da naruši zdravlje“. Prekomerna težina može da dovede ljude u opasnost od neželjenih stanja kao što su dijabetes, hipertenzija i kardiovaskularne bolesti. Gojaznost se takođe dovodi u vezu sa razvojem određenih karcinoma, uključujući karcinom debelog creva. Prema podacima National Cancer Institute kolorektalni karcinom je 1,3 puta verovatniji kod gojaznih ljudi.
Šta je kolorektalni karcinom?
Kolorektalni karcinom je rak koji se formira u debelom crevu ili rektumu. To je treći najčešće dijagnostikovani rak među muškarcima i ženama. Stope obolevanja od kolorektalnog karcinoma su se smanjile u poslednjih nekoliko decenija i to uglavnom zato što više ljudi odlazio na preventivne skrininig preglede raka debelog creva. Tokom nekih od ovih skrining testova, poput kolonoskopije, lekari mogu da uklone polipe pre nego što se pretvore u karcinom.
Generalno, rizik od raka debelog creva raste s godinama. Međutim, slučajevi kolorektalnog karcinoma su u stalnom porastu među mlađom populacijom – odraslim osobama mlađim od 30 do 50 godina. Zbog toga predstavnici javnog zdravstva širom sveta apeluju da skrining pregledi za rak debelog creva treba da počnu da se primenjuju od 45. godine života, a za osobe koje su u većem riziku od razvoja bolesti na ove preventivne preglede trebalo bi da počnu da idu mnogo ranije.
U kakvoj vezi su gojaznost i kolorektalni tumor?
Stručnjaci navode da se u ovom trenutku, malo zna o razlozima povećanja kolorektalnog karcinoma u ranijoj životnoj dobi, ali – zna se da je gojaznost poznati faktor rizika za razvoj kolorektalnog karcinoma. Postoji nekoliko mogućih razloga zašto gojaznost može da poveća rizik od raka debelog creva. Moguće veze su:
Hronična upala: Višak masti može da stvori okruženje sa malo kiseonika, što dovodi do upale i što može da poveća rizik od pojave raka. Upala, koja nastaje zbog gojaznosti, dovodi se u vezu sa kolorektalnom karcinogenezom (kada se normalne ćelije pretvaraju u ćelije raka). Međutim, više istraživanja potrebno je da se identifikuju specifični faktori koji mogu da dovedu u vezu upalu i rak, uključujući kolorektalni karcinom.
Insulin: Gojazne osobe izložene su riziku od razvoja insulinske rezistencije. Sa insulinskom rezistencijom, telo postaje otporno na obradu glukoze i na taj način se stvara više insulina (hormona koji reguliše šećer u krvi). Visoki nivoi insulina i faktora rasta 1, sličnog insulinu, mogu da podstaknu rast raka debelog creva i nekih drugih karcinoma.
Leptin: Osobe koje imaju problem sa gojaznošću imaju povećan nivo leptina, hormona koji uglavnom proizvode masne ćelije. Jedna od primarnih uloga leptina je da pomogne ljudima da se osećaju siti kada jedu. Takođe se pokazalo da doprinosi rastu epitelnih ćelija debelog creva i može da igra ulogu u razvoju tumora kolorektalnog karcinoma.
Neravnoteža crevnog mikrobioma: Mikrobiom creva se odnosi na mnoge različite mikroorganizme koji žive u našem gastrointestinalnom traktu. Mikrobiom creva pomaže u važnim procesima u telu kao što je apsorpcija hranljivih materija. Istraživači traže načine na koje neravnoteža ovih mikroba (disbioza) može da bude dovedena u vezu sa razvojem raka, uključujući kolorektalni karcinom. Na primer, pokazalo se da gojaznost tokom detinjstva izaziva neravnotežu mikrobioma creva i upalu, što može da dovede do ranog kolorektalnog karcinoma.
