Kontroverzna dijeta za obolele od raka ponovo u fokusu: nova studija otkriva veći rizik od infekcija

Godinama unazad, jedna dijeta bila je gotovo sinonim za nezadovoljstvo među onkološkim pacijentima. Reč je o takozvanoj neutropeničnoj dijeti, režimu ishrane koji zahteva da gotovo sva hrana bude temeljno termički obrađena, često do tačke koju su pacijenti opisivali kao „prekuvanu“ ili „skuvanu do neprepoznatljivosti“.

Cilj ove dijete bio je jednostavan, ali ozbiljan. Da se smanji rizik od infekcija kod pacijenata sa izrazito oslabljenim imunitetom, posebno onih koji imaju nizak broj neutrofila, belih krvnih zrnaca ključnih za borbu protiv bakterija i gljivica.

Preporučujemo

Međutim, poslednjih godina mnogi onkolozi su počeli da odustaju od ovog režima. Razlog je bio niz studija koje su sugerisale da neutropenična dijeta ne smanjuje rizik od infekcija, ali zato može da pogorša kvalitet života i doprinese pothranjenosti kod već iscrpljenih pacijenata.

Sada, nova studija objavljena u uglednom časopisu Journal of Clinical Oncology ponovo otvara ovu debatu i navodi deo lekarske zajednice da preispita dosadašnje stavove.

Više infekcija kod pacijenata sa „liberalnijom“ ishranom

U ovoj studiji, istraživači su pratili više od 200 pacijenata sa malignim bolestima krvi, uključujući one koji su prolazili kroz transplantaciju koštane srži ili matičnih ćelija. Pacijenti su podeljeni u dve grupe.

Jedna grupa je bila na strogoj neutropeničnoj dijeti, dok je drugoj bila dozvoljena liberalnija ishrana koja je uključivala sveže voće, povrće i pasterizovane mlečne proizvode. Hrana je mogla biti pripremljena kod kuće ili u restoranu, ali uz poštovanje osnovnih higijenskih smernica. Rezultat je iznenadio mnoge.

Pacijenti na liberalnijoj dijeti imali su čak 11 odsto više klinički potvrđenih infekcija u poređenju sa onima na neutropeničnoj dijeti. Kada su istraživači dodatno analizirali samo one pacijente koji su se striktno pridržavali liberalne dijete i zaista konzumirali sveže voće i povrće, rizik od infekcija bio je čak 1,5 puta veći.

Zbog bezbednosnih razloga, nezavisni odbor za praćenje podataka odlučio je da studija bude prekinuta ranije nego što je planirano.

Zašto je neutropenična dijeta uopšte uvedena

Neutropenična dijeta uvedena je pre nekoliko decenija, pre svega za pacijente koji prolaze kroz izuzetno agresivne terapije, poput transplantacije koštane srži. Ovi tretmani često zahtevaju visoke doze hemoterapije koje gotovo potpuno „brišu“ imuni sistem.

Tokom perioda oporavka, kada se broj krvnih ćelija tek postepeno vraća u normalu, i najbezazlenija infekcija može imati smrtonosne posledice. Zato su bolnice uvodile stroge mere zaštite, uključujući zabranu unošenja sveže hrane, ali čak i cveća u bolničke sobe.

Iako su te mere delovale surovo, lekarima su pružale osećaj da rade sve kako bi zaštitili najranjivije pacijente.

Zašto su se lekari udaljili od ove dijete

Tokom poslednje decenije, sve više dokaza ukazivalo je da standardna ishrana ne povećava značajno rizik od infekcija kod svih neutropeničnih pacijenata. Istovremeno, neutropenična dijeta se povezivala sa lošijim kvalitetom života, gubitkom apetita i dodatnim gubitkom telesne mase.

Posebno je odjeknula studija iz 2023. godine koju je sproveo tim sa Univerziteta u Milanu. U toj randomizovanoj studiji pokazano je da nerestriktivna dijeta nije bila lošija od neutropenične kada je u pitanju rizik od infekcija kod određenih pacijenata nakon transplantacije, a istovremeno je poboljšavala kvalitet života. Mnogi onkolozi su tada pomislili da je era neutropenične dijete završena.

Nova studija vraća oprez u kliničku praksu

Međutim, nova istraživanja navode lekare poput dr Talala Hilala, hematologa i onkologa iz klinike Mejo, da ponovo razmisle.

– Ako liberalizujemo ishranu, a ne vidimo nikakvo poboljšanje u kvalitetu života ili nutritivnom statusu pacijenata, onda se postavlja pitanje. Koja je korist, ako istovremeno povećavamo rizik od infekcija – kaže dr Hilal, koji nije učestvovao u studiji.

On ističe da pacijenti obuhvaćeni ovom studijom predstavljaju rizičniju grupu nego oni u milanskom istraživanju, kao i da razlike u zdravstvenim sistemima između Evrope i SAD mogu uticati na rezultate.

Ne važi isto za sve pacijente sa rakom

Važno je naglasiti da se ovi rezultati ne odnose na sve onkološke pacijente. Prema mišljenju stručnjaka, pacijenti sa solidnim tumorima koji imaju kraće i blaže periode neutropenije verovatno i dalje mogu bezbedno da se hrane nerestriktivno.

Studija je pokazala da je najvažniji faktor rizika bio upravo dužina trajanja neutropenije. Što je imuni sistem duže bio oslabljen, veći je bio rizik od infekcija, bez obzira na vrstu hrane. Važno je i to da tokom studije nijedan pacijent nije preminuo, a većina infekcija je uspešno lečena savremenim terapijama.

Zašto dijeta ne popravlja apetit ni kvalitet života

Zanimljivo je da nijedna dijeta, ni stroga ni liberalna, nije dovela do poboljšanja nutritivnog statusa ili kvaliteta života pacijenata.

Prema rečima glavnog istraživača, dr Džona Vingarda, razlog leži u samoj prirodi intenzivne terapije.

– Pacijenti često imaju mučninu, gubitak apetita i promene čula ukusa. Postoji simptom koji zovemo disgeuzija, kada sve ima loš ukus. U takvom stanju, hrana je problem bez obzira na dijetu – objašnjava on.

Budućnost bez potrebe za ovakvim dijetama

Dr Vingard smatra da pravo rešenje ovog problema ne leži u dijetama, već u razvoju novih terapija. Manje toksični i precizniji tretmani koji manje oštećuju imuni sistem mogli bi u budućnosti da eliminišu potrebu za restriktivnim režimima ishrane.

Do tada, ova studija podseća da u onkologiji univerzalna rešenja retko postoje i da se preporuke moraju prilagođavati svakom pacijentu pojedinačno, uz stalno preispitivanje dokaza i ravnotežu između bezbednosti i kvaliteta života.

(eKlinika.rs)