Limun može dobro da stabilizuje i krvni pririsak Foto: Shutterstock
Limun spada u red namirnica najbogatijih antioksidansima. Najpoznatiji je kao izvor vitamina C, može da ubrza razgradnju masnoća, olakša varenje, sadrži i veliki procenat selena i vitamina B, koji je bitan za dobro funkcionisanje nervnog sistema. Ova namirnica ima moć i da neutrališe opasne bakterije kao što je to salmonela, koja se često može naći na kuhinjskim daskama.
Limun je nezamenjiva namirnica u kuhinji, od njega možete napraviti ukusnu limunadu. Odlična je i zdrava zamena za sirće pa se njime često prelivaju salate, odlična je kombinacija i uz ribu. Nastojte da uz limun koristite što manje količine šećera.
Vitamin C, je askorbinska kiselina, koja podstiče stvaranje kolagena, koji utiče povoljno na elastičnost kože. Što je manje kolagena, više je bora. Starenje je prirodan proces, ali ono se može donekle usporiti unosom dovoljne količine vitamina i zdravom ishranom.
Tiamin i riboflavin, deo su vitamina B kompleksa, koji pretvaraju hranu u energiju. Ovi vitamini utiču na pravilno funkcionisanje ćelija, jačaju imunitet i štite nas od bolesti. Samo jedan limun, srednje veličine može nam obezbediti dovoljne količine vitamina za jedan dan.
Vitamina C, flavonoida, folne kiseline, eteričnih ulja i kumarina ima u izobilju u limunu i limeti. Sve ove supstance su moćni antioksidansi koji štite naše ćelije od slobodnih radikala, koji ubrzavaju proces starenja i dovode do zdravstvenih problema.
Limun ima i male količinu vitamina B folata, koji su neophodni za pravilno formiranje ćelija. Manjak folata povezuje se sa nekim negativnim ishodima trudnoće, kao što su niska telesna masa novorođenčeta, rizik od spontanog pobačaja, kongenitalne anomalije.
Zelena salata uz malo maslinovog ulja i limuna je odličan obrok. Limun se ne koristi samo kao dodatak jelima, već i kao sredstvo kojim se odstranjuju štetne bakterije. Uništava bakterije salmonele koje se mogu naći u namirnicama, dasci za seckanje ili kuhinjskom stolu. Mešavina sirćeta, limuna i vode je dobar način da se zeleno povrće kao što su spanać ili salata, temeljno operu pre pripreme.
Malo limuna pre i posle šetnje može veoma dobro delovati na stabilizaciju krvnog pritiska. Savet je da razgovarate sa lekarom i o ovoj mogućnosti, jer neki citrusi mogu da ometaju delovanje pojedinih lekova. Nikada ne smanjujte, niti povećavajte doze leka bez konsultacije sa stručnjakom.
Nema dokaza da se limun ili limeta mogu izlečiti rak. Ipak, postoje neka saznanja da antioksidativnim delovanjem limun može biti dobra prevencija nekih oblika raka, kao što su rak debelog creva, jetre, dojke, kostiju.
Sto je više flavonoida, manje je šansi da dobijemo neko oboljenje srca. Veruje se da oni regulišu masti i šećer u krvi i održavaju ih na zdravim nivoima.
Smatra se da limun može zaštiti neurone od uticaja toksičnih supstanci. Pošto obezbeđuje dobro funkcionisanje ćelija i štiti od upala smatra se da može preventivo delovati i zaštiti nas od Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.
Otok desni, krvarenja i klaćenje zuba su u davnini bili znaci skorbuta – bolesti koja se dovodi u vezu sa nedostatkom vitamina C. Limunska kiselina može ojačati desni, ali i oštetiti zubnu gleđ. Savet je da nakon konzumacije kiselih namirnica, operemo zube posle 30 minuta.
Stručnjaci kažu da je mit da vitamin C može sprečiti prehladu. Ova vitamin, ipak, nam je neophodan za jačanje imunog sistema. Par kapi limuna nekada može učiniti da se osećamo bolje posle prvih znaka prehlade ili kijavice.
Mešavina belog luka i limunovog soka mogla bi da reguliše nivo holesterola i da nas zaštiti od ateroskleroze. Uspešno regulisan nivo masnoća jaka je zaštita od kardiovaskularnih oboljenja, srčanog udara i šloga.
Polifenoli su posebna vrsta antioksidansa u limunu i limeti, za koje se veruje da sprečavaju gojenje. Smatra se da pomažu u regulaciji masti i šećera i tako i štite od gojaznosti. Za sada ipak, nema naučne potvrde da je ovako nešto moguće, jer su eksperimenti rađeni samo na miševima.
Pesak i kamenje u bubrezima su posledica skupljanja minerala. Limun sadrži citričnu kiselinu koja se spaja s kalcijumom u urinu, i tako ograničava taloženje kalcijuma koji može da formira kamen u bubregu. U isto vreme umanjuje i količinu mokraćne kiseline, koja je bitan faktor za nastanak kamena u bubregu.