Prof. dr Ivana Đuričić: Sardina i skuša su vrste sitnih morskih plavih riba sa izuzetno visokim procentom lipida i omega 3 masnih kiselina Foto: Privatna arhiva/Shutterstock
Nezdrave navike, nedostatak novca ali i loša informisanost neki su od faktora usled kojih je riba slabo zastupljena u ishrani velikog dela građana Srbije. Podaci ukazuju da je naša zemlja na najnižem nivou evropske lestvice kada je reč o konzumiranju rečne i morske ribe.
Morska riba je najznačajniji izvor omega-3 polinezasićenih masnih kiselina, odnosno eikozapentaenske (EPA) i dokozaheksaenske (DHA) kiseline, koje imaju brojne povoljne efekte na zdravlje ljudi, kaže u intervjuu za portal eKlinika dr Ivana Đuričić, vanredni profesor sa Katedre za bromatologiju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Zbog čega je riba korisna za ljudsko zdravlje? Kako i da li može da nas zaštiti od kardiovaskularnih oboljenja?
Modifikacija velikog broja faktora rizika objašnjava zaštitni efekat omega-3 masnih kiselina u kardiovaskularnim oboljenjima. Faktori rizika uključuju nivo triglicerida u krvi, krvni pritisak, trombozu, srčanu funkciju, vaskularnu funkciju, oksidativne i inflamatorne procese. Brojne studije su pokazale da omega 3 -masne kiseline smanjuju koncentraciju proinflamatornih eikozanoida u serumu ili plazmi kao što su tromboksan B2 i leukotrien B4; C-reaktivnog proteina i proinflamatornih citokina. Međutim, ovi efekti mogu zavisiti od zdravstvenog stanja pojedinca. Pored antiinflamatornog delovanja, poznato je da EPA i DHA imaju antioksidativnu ulogu i da regulišu antioksidativne signalne puteve. Nedavne studije su ukazale da omega -3 masne kiseline doprinose značajnom smanjenju agregacije trombocita i poboljšanju vaskularne endotelne funkcije. EPA i DHA snižavaju sistolni i dijastolni krvni pritisak i broj otkucaja srca.
Koje sve hranjive materije sadrži riba? Da li neke od tih materija mogu da regulišu nivo masnoća u organizmu?
Pored omega -3 masnih kiselina riba je odličan izvor proteina visoke biološke vrednosti i svarljivosti, liposolubilnih vitamina A i D, kao i vitamina B1,B2,B6,B12. EPA i DHA su odgovorne za regulaciju nivoa lipida u plazmi, sa posebnim osvrtom na smanjenje koncentracije triglicerida kod osoba sa hipertrigliceridemijom.
Poznato je da je masnija morska riba bogata omega-3 masnim kiselinama. Pročitala sam u Vašem stručnom radu da izdvajate sardinu i skušu kao dragocene izvore nutrijenata, zbog čega?
Sardina i skuša su vrste sitnih morskih plavih riba sa izuzetno visokim procentom lipida i omega- 3 masnih kiselina. Za pojedince koji ne vole da konzumiraju ribu, nedeljni unos pravilno odabranih vrsta čak i u maloj količini, može biti dovoljan da se postigne srednja vrednost preporuke od 400 mg EPA+DHA/dan.
Koja je razlika između biljnih i životinjskih izvora omega-3 masnih kiselina? DHA, pod čijom se oznakom reklamiraju razni proizvodi je posebno važna za dobro funkcionisanje mozga? Da li su možda neka relevantna naučna istraživanja ovo i potvrdila?
Alfa linolenska kielina (ALA) je esencijalna omega 3 masna kiselina jer ljudski organizam ne može da je sintetiše. ALA se nalazi u biljnim izvorima kao što su laneno seme, soja i orah. Biokonverzija ALA u EPA i DHA u humanom organizmu je limitirana zbog čega je važno unositi ribu koja predstavlja direktan izvor EPA i DHA. Ribe takođe ne mogu da sintetišu ove masne kiseline, ali ih preuzimaju iz algi kojima se hrane. DHA je nazastupljenija omega -3 masna kiselina u centralnom nervnom sistemu i retini. Povećava koncentraciju serotonina i acetilholina u nervnom tkivu i prekursor je jedinstvenih modulatornih molekula neuroprotektina. Osim uloge u održavanju normalne funkcije vida i nervnog sistema, DHA je esencijalna za prenatalni i rani postnatalni razvoj mozga.
Na tržištu su prisutna i jaja obogaćena omega 3-masnim kiselinama; navodi se da u njima ima ALA, EPA i DHA kiseline. Možete li da nam objasnite kako se to postiže, da li proizvođač mora kokoške da hrani, na primer, morskim izvorima omega -3 kiselina?
Omega- 3 jaja spadaju u funkcionalne namirnice. Količina omega- 3 masnih kiselina u jajima se može povećati dopunom ishrane kokošaka nosilja sastojcima kao što su ulje kikirikija, riblje ulje, ulje šafranike, laneno seme, riblje brašno ili alge. Kao što sam već spomenula biljni izvori su bogati izvori ALA, dok riblje brašno i alge sadrže EPA i DHA.
Koliko su delotvorni suplementi sa omega- 3 masnim kiselinama, da li je svejedno uzeti suplement ili porciju morske ribe?
Dijetetski suplementi prisutni na tržištu imaju različite odnose omega -3 masnih kiselina u svom sastavu. Obično se vrši standardizacija količine EPA i DHA u zavisnosti od namene preparata. Preparati sa više EPA u odnosu na DHA prvenstveno su namenjeni smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti, dok su preparati sa većom koncentracijom DHA uglavnom namenjeni specifičnim populacionim grupama (trudnice/dojilje) i zaštiti zdravlja nervnog sistema. Bioiskoristljivost omega- 3 masnih kiselina je bolja iz prirodnih izvora, što ne umanjuje opravdanost primene suplemenata u slučajevima gde je unos ribe niži od ustanovljenih preporuka. Uzimajući u obzir zdravstvene benefite i zdravstvene rizike, preporuke za odrasle u opštoj populaciji su najmanje dve porcije ribe nedeljno, od kojih je jedna porcija masna riba.
Ljudi se sve više pitaju, šta je danas uopšte zdravo, pa se tako smatra da u nekim vrstama ribe ima dosta žive. Da li znači da te vrste treba izbegavati? Da li se riba preporučuje trudnicama, maloj deci, ili hroničnim bolesnicima koji su na terapiji određenim lekovima?
Akumulacija toksičnih materija naročito u krupnim i masnijim ribama nastaje usled zagađenja vodene sredine. Neurotoksična metil živa i kancerogena organohlorna jedinjenja – dioksini i polihlorovani bifenili, su glavne toksične supstance koje se akumuliraju. Poznato je da neke vrste riba imaju veći rizik da sadrže takve supstance, npr. tuna. Koncentracije toksičnih materija u velikoj meri zavise od vrste ribe, njenog metabolizma i načina ishrane, uslova životne sredine, hemijske kontaminacije sedimenta i suspendovanih čestica u regionu u kojem je živela pre ulova. U skladu sa navedenim činjenicama bilo bi poželjno da se osetljive populacione grupe opredele za sitne morske ribe i prilagođenu suplementaciju. Sardina i skuša su između ostalog ekonomski najisplativije. Procesi koji se koriste za ekstrakciju, prečišćavanje i tretman ulja za upotrebu u suplementima uklanjaju toksične supstance.
Na tržištu ima dosta raznih ribljih pašteta, ribljih štapića. Da li ovakvi proizvodi mogu da budu zamena za ribu?
Na tržištu ima dosta prerađenih ribljih proizvoda koji pored različitih delova ribe u svom sastavu imaju i druge komponente: vodu, ulje, šećer, brašno, arome, konzervanse, itd. Takvi proizvodi nisu deo ustanovljenih preporuka i ne mogu da budu zamena za ribu. Koncentracija histamina u konzervisanim ribama može biti višestruko puta veća u odnosu na svežu ribu, što je posebno od značaja za osobe sklone alergijama. Takođe treba napomenuti da proteini riba spadaju u grupu potencijalnih alergena, naglašava u intervjuu za portal eKlinika prof. dr Ivana Đuričić.