Loš zadah ili halitoza nastaje zahvaljujući mnogim faktorima, od kojih je loša higijena zuba na prvom mestu.
Analiziranje efekata probiotika na loš zadah
Nedavna meta-analiza navodi da određeni probiotici mogu da reše jedan od glavnih uzroka lošeg zadaha. Nalazi pokazuju da probiotici pomažu da se eliminiše nakupljanje isparljivih sumpornih jedinjenja neprijatnog mirisa, ili VSC, u oralnim biofilmovima.
Autori analize navode da Lactobacillus salivarius, Lactobacillus reuteri, Streptococcus salivarius i Veissella cibaria, koji se nalaze u fermentisanoj hrani, smanjuju isparljiva sumporna jedinjenja tokom 4 nedelje.
Rezultati studije su nedavno objavljeni u British Medical Journal Open.
Da bi sproveli meta-analizu, istraživači su ispitali rezultate sedam randomizovanih kontrolisanih studija (RTC) koje su uključivale 278 učesnika. Broj učesnika u svakoj studiji varirao je od 23 do 68, a starost pojedinaca bila je od 19 do 70 godina.
Svaka studija je analizirana za subjektivno i objektivno merenje halitoze do 12 nedelja.
Istraživači su otkrili nivoe halitoze kod učesnika koji su držali zatvorena usta na 1 minut pre nego što su dunuli u nos ocenjivača sa udaljenosti od 10 centimetara. Njihovi subjektivni utisci proizveli su organoleptičke rezultate (OLP), koji su zasnovani na čulima mirisa i ukusa. Zatim su isparljiva sumporna jedinjenja (VSC) objektivno merena pomoću halimetra, instrumenta koji detektuje i meri prisustvo gasova.
Kako nastaju isparljiva sumporna jedinjenja
VSC proizvode anaerobne bakterije u interakciji sa hranom koja ostaje u ustima zbog nedovoljne higijene zuba.
Michelle Routhenstein, kardiološki dijetetičar na EntireliNourished.com, objasnila je za Medical News Today (MNT):
– Specifične bakterije mogu da žive u ustima i razgrađuju hranu, što dovodi do proizvodnje i oslobađanja isparljivih sumpornih jedinjenja koja doprinose lošem zadahu. Bakterije koje su najviše povezane sa halitozom su gram-negativne bakterije.
Nova studija identifikovala je četiri korisna probiotika koji sadrže gram-pozitivne bakterije. Takve bakterije menjaju „oralnu mikrobiotu kako bi smanjile nakupljanje ovih isparljivih sumpornih jedinjenja”, objasnila je Routhenstein.
Antibakterijski efekti probiotika
Autori ove studije navode sve veći broj dokaza da probiotici mogu istisnuti bakterije odgovorne za razlaganje aminokiselina i proteina. Nalazi pokazuju značajno smanjenje halitoze u oba metoda merenja koje su koristili.
U poređenju sa kontrolnim grupama, OLP rezultati su smanjeni za 58 odsto, dok su VSC rezultati opali za 26 procenata. Međutim, prema VSC rezultatima, pozitivan efekat probiotika nije trajao duže od 4 nedelje. Ali poboljšanje OLP rezultata ostalo je nakon 4 nedelje.
Analizom je takođe otkriveno da probiotici ne rešavaju druga dva glavna izvora halitoze, nakupljanja plaka i oblaganja jezika. Međutim, jedna od studija pokazala je i neke korisne efekte na nakupljanje plaka nakon 12 nedelja.
Zašto je oralna higijena važna za loš zadah
Mogu da se isprobaju različita sredstva za smanjenje lošeg zadaha, uključujući struganje jezika i korišćenje vode za ispiranje usta. Dah može da se poboljša i žvakanjem žvakaće gume, što verovatno nije najefikasnija opcija na duži rok.
– Kada žvaćemo, podstičemo aktiviranje želudačne kiseline i probavnih enzima. Kada nema hrane, stvaraju se uslovi za GERB ili refluks kiseline i dodatne probleme sa zubima. Oralno zdravlje, ili njegov nedostatak, povezano je sa mnogim bolestima: reumatoidnim artritisom, dijabetesom, respiratornim bolestima, pa čak i srčanim oboljenjima – rekla je za MNT Lin-Genet Recitas, stručnjak za ishranu.
Koja hrana sadrži probiotike
Autori ove studije sugerišu da probiotici mogu da poboljšaju oralnu higijenu tako što se bore protiv lošeg zadaha.
Probiotici su živi organizmi, korisne bakterije i kvasci koji se prirodno javljaju u ljudskom telu. Mogu se konzumirati kao suplementi ili u hrani.
Iako obe metode mogu doneti prednosti, meta-analiza iz 2016. godine pokazala je da konzumiranje probiotika koji se nalazi u izvorima hrane može biti optimalan način za njihovo dobijanje.
Da bi imali koristi od probiotika Lactobacillus salivarius, Lactobacillus reuteri i Streptococcus salivarius, Routhenstein preporučuje fermentisanu hranu kao što su jogurt, kefir i kisela cvekla.
– Konzumiranje raznovrsne hrane bogate probioticima može da bude korisno ne samo za oralnu mikrobiotu, već i za mikrobiom creva, što je važna komponenta opšteg zdravlja i zdravlja srca, posebno – rekla je Routhenstein.
Recitas dodaje da su kiseli kupus, fermentisani sirevi i hleb od kiselog testa još jedan sjajni izvori probiotika, napominjući da bakterije Veissella cibariais koje se nalaze u ovim namirnicama omogućavaju fermentaciju.
