Jogurt je popularan mlečni proizvod napravljen fermentacijom mleka u bakterijskoj jogurt kulturi. Bakterije fermentišu laktozu (prirodni šećer u mleku) i proizvode mlečnu kiselinu. Ovo dovodi do zgrušavanja proteina u mleku i rezultira kiselkastim ukusom i teksturom jogurta. Jogurt se može napraviti od različitih vrsta mleka. Obezbeđuje kalcijum i proteine, može poboljšati zdrave probiotske crevne bakterije i ima mnogo zdravstvenih prednosti.
Jogurt poboljšava varenje
Jogurt je poznat po svojim zdravstvenim prednostima za varenje zbog bakterijskih kultura koje sadrži. Mnoge vrste jogurta sadrže probiotike, korisne bakterije koje poboljšavaju zdravlje creva.
Osobe sa sindromom iritabilnog creva mogu imati poboljšane simptome kada redovno jedu jogurt. Probiotici u jogurtu mogu i da ublaže simptome hronične dijareje ili zatvora.
Podržava zdravlje kostiju
Jogurt je bogat kalcijumom, neophodnim za zdrave kosti i zube. Konzumiranje hrane bogate kalcijumom važno je za jačanje kostiju i smanjenje rizika od osteoporoze.
Jogurt prirodno ne sadrži vitamin D, ali može biti obogaćen njime. Vitamin D pomaže telu da apsorbuje kalcijum. Takođe poboljšava imunološko zdravlje i smanjuje rizik od srčanih oboljenja.
Pomaže u snižavanju krvnog pritiska
Redovno konzumiranje jogurta može poboljšati zdravlje srca i smanjiti krvni pritisak. Većina vrsta jogurta sadrži vitamine B kao što su vitamin B12 (kobalamin) i vitamin B2 (riboflavin) koji štite od srčanih bolesti i smanjuju rizik od urođenih invaliditeta neuralne cevi. Jogurt takođe sadrži fosfor, magnezijum i kalijum. Ovi minerali pomažu u regulisanju krvnog pritiska i metabolizma.
Jogurt smanjuje upalu
Jogurt sadrži probiotike koji mogu ojačati imuni sistem smanjenjem upale. Hronična upala je povezana sa nekoliko zdravstvenih stanja i infekcija.
Koja vrsta jogurta je najzdravija
Niskomasni ili nemasni
NIskomasni i nemasni jogurt prave se od mleka sa 2 odsto masnoće (niskomasnog) i obranog (bezmasnog) mleka. Dodavanje bakterijske kulture u mleko zgušnjava smesu i dodaje kiselkast ukus. Većina vrsta jogurta sa niskim sadržajem masti ili nemasnog jogurta ima glatku, kremastu teksturu.
Kefir
Kefir je napitak od fermentisanog jogurta sa tanjom teksturom od tradicionalnog jogurta. Ima duži proces fermentacije, a u njega se ubacuju kefirna zrnca. Ima kiselkast ukus i može da deluje pomalo gazirano.
Grčki jogurt
Grčki jogurt je proceđen da bi se uklonila tečnost i surutka (vrsta proteina koja se nalazi u mlečnim proizvodima). Ima gušću konzistenciju od drugih vrsta jogurta. Takođe je bogatiji proteinima i ima izraženiji ukus. Jedna porcija grčkog jogurta sadrži 20 g proteina
Skir (skyr)
Skir je islandski jogurt koji je gušći od grčkog jogurta i ima oštar ukus. Skir je proceđen više od grčkog jogurta, što ga čini tako gustim.
Zamrznuti jogurt
Zamrznuti jogurt je tradicionalni jogurt koji je zamrznut. U njemu može da se uživa kao u sladoledu.
Jogurt bez mleka
Jogurt bez mleka pravi se od biljnih izvora kao što su bademi, kokosova krema, ovas, indijski orah ili soja. Poput mlečnog jogurta, ove nemlečne opcije su napravljene od bakterijskih kultura. Mnoge vrste imaju veliku količinu dodatog šećera, pa treba proveriti deklaraciju pre nego što se odlučite za neku.
Kako odabrati brend zdravog jogurta
Nisu svi brendovi jogurta jednaki. Kada kupujete jogurt, trebalo bi izbegavati one sa veštačkim zaslađivačima. Običan jogurt nema dodatne arome ili šećer. Dodajte mešavinu šumskog voća, sušenog voća, orašastih plodova ili semenki da biste svom običnom jogurtu dali više ukusa.
Ko treba da izbegava jogurt
Jogurt ima nekoliko potencijalnih zdravstvenih prednosti, ali nije za svakoga. Možda treba da izbegavate jogurt ako imate hronično zdravstveno stanje koje izaziva probleme sa mlečnim proizvodima.
Intolerancija na laktozu
Ljudi sa intolerancijom na laktozu ne mogu da konzumiraju mnogo vrsta mlečnih proizvoda. Ovo stanje nastaje kada organizam ne proizvodi dovoljno laktaze, enzima koji razlaže laktozu u mleku i jogurtu. Osobe koje su intolerantne na laktozu mogu imati probavne probleme kao što su bol u stomaku i dijareja.
Pored toga, jogurt sa živim probiotičkim sojevima obično sadrži manje laktoze od drugih mlečnih proizvoda. To je zato što probiotičke bakterije razgrađuju deo laktoze tokom procesa fermentacije. Iz tog razloga, neke osobe sa intolerancijom na laktozu smatraju da mogu da tolerišu jogurt u umerenim količinama.
Alergija na mleko
Osobe sa alergijom na mleko alergične su na kazein ili surutku, proteine koji se nalaze u mleku. Jogurt takođe sadrži ove proteine. Mlečni proizvodi mogu izazvati ozbiljnu alergijsku reakciju kao što su koprivnjača, oticanje i problemi sa disanjem (anafilaksa). Osobe sa alergijom na mleko ne mogu bezbedno da jedu jogurt.
Dodati šećer
Mnoge vrste i brendovi jogurta sadrže dodatni šećer. Ovo posebno važi za neke sa niskim sadržajem masti. Konzumiranje viška šećera povezano je sa većim rizikom od hroničnih zdravstvenih problema kao što su dijabetes i gojaznost.
Osobe sa hroničnim stanjem na koje utiče šećer, kao što je dijabetes, možda će morati da ograniče unos jogurta.
Nutritivne vrednosti jogurta
Nutritivne vrednosti jogurta značajno se razlikuju u zavisnosti od vrste. Jogurt napravljen od obranog mleka smatra se bezmasnim. Jogurt napravljen od punomasnog mleka je punomasni.
Jedna šolja običnog jogurta sa niskim sadržajem masti sadrži:
- kalorije: 154
- masti: 3,8 g
- proteini: 12,9 g
- ukupni šećeri: 17,2 g
- kalcijum: 448 mg
- magnezijum: 41,6 mg
- fosfor: 353 mg
- kalijum: 573 mg
- natrijum: 172 mg
- folna kiselina: 27 mcg
- vitamin B12: 1,37 mcg
