Brza hrana povezana je sa nealkoholnom masnom bolešću jetre, tvrde istraživači Foto: Shutterstock
Brza hrana povezana je sa nealkoholnom masnom bolešću jetre, pokazuju nedavno objavljeni podaci projekta Keck Medicine sa USC. Ovo istraživanje otkrilo je da oni koji žele da u svojoj ishrani smanje brzu donose pravu oduku za svoje zdravlje.
Prema podacima američkog Centra za kontrolu bolesti (CDC) o potrošnji brze hrane, ova vrsta ishrane glavna je u Americi, sa preko 36 odsto odraslih u SAD-u koji svakog dana jedu brzu hranu.
Jetra je drugi po veličini organ u telu posle kože. Ona pomaže u podeli hranljivih materija i otpada dok prolaze kroz probavni sistem. Bolest jetre može da se odnosi na više stanja, a studija objavljena sredinom meseca prvenstveno se fokusira na nealkoholnu masnu bolest jetre (NAFLD). Ova bolest uzrokovana je povećanim prisustvom masti u jetri. U glavne simptome bezalkoholne bolesti masne jetre spadaju umor i bol ili nelagodnost u gornjem desnom delu stomaka.
Nealkoholna masna bolest jetre uobičajeni je oblik hronične bolesti jetre u SAD. Kod osoba sa ovom bolešću mogu da se razviju agresivniji oblici koji mogu da napreduju do otkazivanja jetre. Ova bolest, nealkoholni steatohepatitis, ima iste posledice kao i oblici koji nastaju usled velike konzumacije alkohola. Glavni prethodnik nealkoholne bolesti masne jetre je gojaznost. Dr Ani Kardashian, glavni autor novog istraživanja i hepatolog sa Keck Medicine, u saopštenju za javnost Keck Medicine USC ističe:
– Zdrava jetra sadrži malu količinu masti, obično manje od 5 procenata, a čak i umereno povećanje masti može dovesti do nealkoholne masne bolesti jetre. Ozbiljan porast masti u jetri kod osoba sa gojaznošću ili dijabetesom posebno je upadljiv, a verovatno zbog činjenice da ovi uslovi izazivaju veću podložnost nagomilavanju masti u jetri.
Opcije u domenu brze hrane u SAD su brojne. Dr Kardashian kaže da se potrošnja brze hrane značajno povećala u poslednjih 50 godina, ali i da je COVID-19 poslednjih godina značajno učestvovao u njenom porastu. Popularne opcije brze hrane sa „drive-thru” bile su tokom pandemije mnogo lakše dostupne nego odlazak u mnoge restorane sa kompletnom uslugom.
Što je viša ekonomska klasa kojoj pojedinac u SAD pripada, to je verovatnoća veća da će konzumirati brzu hranu, navodi se u podacima CDC-a.
U studiju Keck Medicine iz USC bilo je uključeno 4.000 odraslih i upoređivala su se merenja njihove masne jetre sa potrošnjom brze hrane. Brojevi iz ankete pokazuju da je 52 odsto konzumiralo neku vrstu brze hrane, a 29 procenata njih unosilo je jednu petinu ili više dnevnih kalorija iz brze hrane. Samo kod ovih 29 odsto zabeležen je porast nivoa masti u jetri.
Prehrambeni artikli klasifikovani kao brza hrana u ovoj studiji bili su pica ili hrana sa „drive-thru” ili iz lokala bez konobara.
– Ako jedu jedan obrok dnevno u restoranu brze hrane, ljudi možda misle da sebi ne nanose štetu. Međutim, ako je taj jedan obrok jednak najmanje jednoj petini njihovih dnevnih kalorija, time svoju jetru dovode u opasnost – kaže dr Kardashian.
Izbacivanje namirnica sa visokim sadržajem ugljenih hidrata i napitaka zaslađenih šećerom iz ishrane pomoći će u borbi protiv dodatnih kalorija sa malom nutritivnom koristi. Konzumiranje nemasnog mesa, hrane sa niskim sadržajem masti bogate kalcijumom i zdravih porcija voća i povrća umesto pržene hrane može da bude od velike koristi.
Odličan način za borbu protiv gojaznosti je fizička aktivnost u kombinaciji sa dobrim navikama u ishrani. U Americi, odraslima se preporučuje 150 minuta vežbanja nedeljno i 60 minuta igre dnevno za decu.