Meki, puterasti i savršeni uz jutarnju kafu, ali u njima nema mnogo toga što bi za nas bilo dobro – puni su masnoće i belog brašna Foto Shutterstock
Namirnice od kojih ogladnimo svakako treba da izbegavamo ako želimo dugo da ostanemo siti. Za dobro zdravlje znamo da je veoma važan odabir hrane, njena količina, ali ne treba da zanemarimo i zaboravimo da je bitno i to koliko dugo imamo osećaj sitosti.
Meki, puterasti i savršeni uz jutarnju kafu. Međutim, oni imaju veoma nisku vrednost indeksa sitosti, mere koliko dobro hrana zadovoljava našu glad. U njima nema mnogo toga što bi za nas bilo dobro – puni su masnoće i belog brašna. To nam daje više kalorija, a pritom nećemo nahraniti organizam. Ako želimo doručak koji će nas „držati” do ručka, poširano jaje na integralnom tostu idealno je.
Što više žvaćemo hranu, to smo zadovoljniji. Prema tom merilu, jogurt nije dobar. A verzija sa niskim sadržajem masti često ima zaslađivače koji mogu da povećaju nivo šećera u krvi bez mlečne masti koja može da nam pomogne da se osećamo siti. Bolje je da popijemo običan, punomasni jogurt sa granolom, svežim bobicama i orasima. Tako ćemo imati više vlakana, više žvakanja i više zadovoljstva.
Da li ste se ikada zapitali koja je razlika između mafina i parčeta torte za doručak? Što se tiče ishrane i nutritivnih vrednosti – nema mnogo. I jedno i drugo puni su rafinisanog belog brašna, šećera i masti, što je savršen način za gomilanje kalorija. A glad nismo utolili. To što se zove mafin ne znači da je bolji izbor za jutarnji obrok.
Može da podigne, a zatim i da sruši nivo šećera u krvi, što nas ponovo čini gladnim. Umesto njega, izaberite basmati pirinač ili smeđi pirinač. Malo je verovatno da će oni izazvati tu reakciju. I važno je da ga ne prekuvamo.
Ako izostavimo narandžasto-žutu dobrotu u sredini jajeta da bismo izgubili koju kaloriju, nećemo biti siti. To je zato što je žumance prirodni „potpuni protein” zahvaljujući aminokiselinama koje telo koristi za izgradnju ćelija. Nedavna istraživanja pokazuju da količina zasićenih masti i holesterola u celom jajetu verovatno za nas nije loša.
Oni se kriju u nekim žitaricama, posebno u onima sa oznakom „smanjena količina šećera”. Veštački zaslađena hrana može uticati na šećer u krvi i zapravo dovesti do toga da budemo gladni. Razlog može da bude u činjeni da kada dobijemo slatki ukus bez kalorija, naše telo i dalje traži te kalorije.
Ne sadrži vlakna voća iz kojeg potiče, što je veliki razlog zbog kojeg jabuke i grožđe čine da se osećamo sitim i usporavaju protok šećera u krvotok. Bez vlakana, šećer u krvi može brzo da poraste, a zatim da padne i dovede do toga da ogladnimo.
Ne sadrži vlakna ili hranljive materije celih žitarica zbog kojih se osećamo sitim. Ovde postoji jednostavno rešenje: umesto belog, jedite hleb od celog zrna. Ima mnogo vrsta koje možete izabrati – integralni, ražani, pa čak i onaj sa više zrna. Probajte nekoliko i vidite šta vam odgovara.
Stvarno šteta: ispečemo ili skuvamo krompir i on zadovoljava našu glad bolje od većine namirnica na planeti. Ali ako ga ispržimo u ulju i posolimo on gubi većinu svoje moći. I obično ima više masti i soli od običnog krompira.
Popili smo nekoliko pića sa prijateljima u lokalnom kafiću i odjednom nam čini da više nije važno da pojedemo ribu na pari i brokoli koji nas čekaju kod kuće za večeru. Navalimo na hamburger sa dodatnim sirom i, da ne zaboravimo – pomfrit. Nismo usamljen slučaj – studije pokazuju da kada pijemo alkohol, veća je verovatnoća da ćemo pojesti više kalorija.
To je šećerna bomba koja gomila kalorije bez ikakve nutritivne vrednosti. Belo brašno se brzo razlaže u šećer, a glazura ubrzava podizanje i spuštanje šećera u krvi. Nike ni čudo da ćemo ubrzo ponovo biti gladni.
Istraživanja su jasna – ljudi koji piju gazirane sokove unose više kalorija tokom dana. Naučnici misle da bi to moglo da bude zato što nas čine gladnim ili sprečavaju da se osećamo sitim. Druga teorija je da šećer u gaziranom soku pojačava želju za slatkim.