Kako glad utiče na svakodnevno raspoloženje ljudi: Zašto neki brže ogladne nego ostali

Glad je fenomen otkad je „veka i čoveka” a posebna reč za opisivanje ovog fenomena ušla je u Oksfordski engleski rečnik tek 2018. godine: „Gladan” - biti loše naravi ili razdražljiv kao rezultat gladi. Većina studija o hrani i raspoloženju fokusira se na pacijente sa metaboličkim ili poremećajima u ishrani, a pretpostavlja se da je to možda zato što su mnogi psiholozi tradicionalno shvatali glad kao osnovni fiziološki proces. Takođe, primetna je iznenađujuća "oskudica" istraživanja o tome kako glad utiče na svakodnevno raspoloženje ljudi.

Ljudi su bili lošijeg raspoloženja samo kada su priznali da osećaju glad 

U životinjskom svetu, glad se često proučava zbog svoje uloge ključnog motivatora. Gladni glodari, na primer, penjaće se preko velikih zidova kako bi došli do nagrada u vidu hrane. U divljini, gladne životinje često lutaju dalje da bi istraživale svoju okolinu, delujući nemirno dok pokušavaju da prevaziđu pretnju niske ili nikakve energije.

Preporučujemo

Kako bi istražili vezu između nivoa energije, gladi i raspoloženja kod ljudi, naučnici su opremili 90 zdravih odraslih osoba kontinuiranim monitorom glukoze tokom mesec dana. Glukoza je primarni izvor energije za telo i mozak, a ovi monitori, koji se koriste u kliničkoj praksi kako bi pomogli pacijentima sa dijabetesom da regulišu nivo šećera u krvi, prijavljuju vrednosti svakih nekoliko minuta. Učesnici su mogli aktivno da proveravaju nivo glukoze pomoću aplikacije senzora, a istraživači su mogli da vide kada su im pristupili.

Takođe, učesnici analize imali su zadatak da proveravaju raspoloženje na svojim pametnim telefonima do dva puta dnevno. To je uključivalo pitanja o tome koliko su gladni ili siti na skali od 0 do 100, kao i ocenu njihovog trenutnog raspoloženja. Rezultati su bili iznenađujući. Prvo, ljudi su bili lošijeg raspoloženja samo kada su priznali da osećaju glad - ne samo kada su imali niži nivo šećera u krvi. I drugo, ljudi koji su preciznije detektovali svoje nivoe energije uopšte bili su manje skloni negativnim promenama raspoloženja. Ovo ukazuje da postoji ključni psihološki srednji korak između energije i nivoa raspoloženja osobe, koji naučnici nazivaju interocepcija - sposobnost tela da oseti i protumači unutrašnje signale.

Obraćanje pažnje na potrebe tela pomaže i našem umu da bude smiren

U mozgu, glad signaliziraju neuroni u hipotalamusu koji detektuju produženi energetski deficit. Svesni osećaji gladi se zatim povezuju sa insulom, delom moždane kore koji je duboko smešten u mozgu i koji takođe obrađuje ukus i igra ulogu u osećanju emocija. U nedavnoj studiji, ljudi sa visokom interoceptivnom tačnošću doživeli su manje promena raspoloženja. To ne znači da nikada nisu osećali glad - samo su izgleda bolje održavali stabilan nivo raspoloženja.

Naučnici navode da je ovo važno, jer iznenadna promena raspoloženja može da ima  posledice po odnose sa porodicom, prijateljima i kolegama. Može da dovede do lošeg donošenja odluka i impulsivnijeg ponašanja - uključujući kupovinu brze hrane koja nije dobra za zdravlje.

Uopšteno govoreći, naučnici ističu da obraćanje pažnje na potrebe tela pomaže i našem umu da bude smiren, izbegavajući nepotrebno trošenje oba. Preveliko odstupanje od idealnog stanja tela može da predstavlja dugoročni rizik po naše zdravlje - mentalno i fizičko.

Glad često počinje da se javlja kada preskočimo obrok

Maloj deci je teško da protumače sve signale svog brzo razvijajućeg tela. Takođe ih lako ometa ono što se dešava oko njih i često ne uspevaju da zadovolje svoju glad ili žeđ bez podsticaja - što dovodi do iznenadnog nervnog lomljenja. Slično tome, za mnoge odrasle u današnjem brzom svetu punom digitalnih smetnji, lako je biti zatečen padom nivoa energije. Jedan jednostavan životni trik je da se održava redovan raspored obroka, jer glad često počinje da se javlja kada preskočimo obrok.

Naravno, nivo energije kod svakoga varira. Ali, moguće je poboljšati interoceptivnu tačnost tako što će se dozvoliti unutrašnjem sistemu da obrati više pažnje na nivo energije. Pored toga, vežbanje i fizička aktivnost mogu da izoštre osećaj gladi i poboljšaju energetski metabolizam. Naravno, većinu vremena, naša raspoloženja samo su umereno pogođena glađu, među mnogim drugim faktorima koji mogu da dođu do izražaja.

(eKlinika.rs)