Zaslađivači bez šećera, kao zamena za šećer, stručnjaci kažu da ne pružaju nikakve dugoročne zdravstvene koristi i da mogu da utiču na mikrobiom tela. Oni preporučuju zamenu slatkih supstanci prirodnijom slatkom hranom, kao što je voće, kao i nezaslađenom hranom i pićima.
Zaslađivači bez šećera i nove smernice SZO
Zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije (SZO) objavili su nove smernice o korišćenju zaslađivača bez šećera, ukazujući na to da ne preporučuju njihovu upotrebu za kontrolu telesne težine ili smanjenje rizika od nezaraznih bolesti. Zvaničnici su rekli da su preporuke zasnovane na nalazu iz pregleda dokaza koji sugerišu da zaslađivači bez šećera ne pružaju nikakvu dugoročnu korist za smanjenje telesne masti kod odraslih ili dece. Pored toga, istakli su da može doći do štetnih efekata na zdravlje usled dugotrajne upotrebe, kao što su dijabetes tipa 2 i kardiovaskularne bolesti.
Preporuke se odnose na sve ljude osim onih sa već postojećim dijabetesom i uključuju sve sintetičke, prirodne i modifikovane nenutritivne zaslađivače koji se nalaze u proizvedenoj hrani i pićima ili se prodaju da bi ih potrošači dodali hrani i pićima.
– Slažem se da je neophodno fokusirati se na smanjenje slatkog ukusa ishrane u celini, počevši od rane faze života – rekla je dr Laura DeCesaris, osnivač Heartroot Health, wellness centra u Skotsdejlu, Arizona.
– Umesto da tražimo ‘bolje’ zamene za slatkiše, cilj treba da nam bude uravnoteženija ishrana puna raznovrsne celovite hrane – nemasno meso, zdrava masnoća, povrće, voće, itd. – a ne zamena šećera njegovom nekalorijskom verzijom – rekla je dr DeCesaris za Medical News Today (MNT).
Uobičajeni zaslađivači bez šećera su:
- acesulfam K
- aspartam
- advantam
- ciklamati
- neotam
- saharin
- sukraloza
- stevia
– Važno je napomenuti da se gubitak težine ne može postići jednostavno zamenom visokokalorične hrane niskokaloričnom alternativom – kaže Caroline Thomason, registrovani dijetetičar sa sedištem u Virdžiniji i dodaje:
– To je kumulativni efekat naših navika i ponašanja tokom vremena koji doprinosi ukupnom zdravlju.
U preporuku SZO nisu uključeni proizvodi za ličnu negu i higijenu, kao što su:
- pasta za zube
- krema za kožu
- lekovi
- niskokalorični šećeri
- šećerni alkoholi
Zamene za šećer i njihov uticaj na zdravlje
– Informacije o zdravstvenim efektima redovnog konzumiranja zaslađivača bez šećera su neuverljivi – kaže Kate Cohen, registrovani dijetetičar na Ellison Clinic u Saint John’s, koji je deo Ellison Institute for Transformative Medicine and Providence Saint John’s Health Center u Kaliforniji.
– Većina njih je klasifikovana kao ‘gras’ (generally regarded as safe) – generalno se smatra bezbednim – ali to ne znači da nemaju negativnih efekata na zdravlje. Studija objavljena pre nekoliko godina u Cell pokazala je da saharin i sukraloza ne samo da uzrokuju porast šećera u krvi poput šećera, već su izazvali i promene u mikrobiomu, što znači da nisu prošli kroz telo bez efekta kao što se ranije verovalo – rekla je Cohen za MNT i dodala:
– Jedan od očiglednih zdravstvenih problema koji se mogu javiti zbog dugotrajne upotrebe zaslađivača bez šećera je povećanje telesne težine ako se pretpostavi da to eliminiše potrebu za umerenošću i kontrolom porcija. Kalorije se i dalje gomilaju, a ovi zaslađivači mogu povećati želju za slatkom hranom i stvoriti začarani krug.
– Mogu postojati i negativni gastrointestinalni efekti. Šećerni alkoholi poput eritritola, ksilitola i sorbitola, nalaze se u raznim grickalicama, žvakaćim gumama i bombonima, i dok oni naizgled prolaze kroz telo neapsorbovani, ne ostaju neprimećeni. Mnogi ljudi sa osetljivijim GI sistemima mogu završiti sa neprijatnim nuspojavama kao što su gasovi, nadimanje i dijareja ako konzumiraju malo ili mnogo ovih zaslađivača – napominje ona.
Koliko šećera je dovoljno, a koliko previše
Postoje smernice o tome koliko šećera osoba treba da konzumira dnevno. Međutim, za zaslađivače bez šećera, informacije nisu jasne.
Smernice za šećer:
– Kako navode u Američkom udruženju za srce, muškarci ne bi trebalo da unose više od devet kašičica (36 grama ili 150 kalorija) dodatog šećera dnevno. Kada je o ženama reč, one ne bi trebalo da konzumiraju više od šest kašičica (25 grama ili 100 kalorija) dnevno – kaže dr Priya Jaisinghani, endokrinolog i specijalista za gojaznost na NYU Langone Health u Njujorku.
Za zaslađivače bez šećera:
– Ne znamo koliko je veštačkih zaslađivača previše, što je jedan od povoda za objavljivanje nedavne preporuke SZO – kaže Megan Wroe, registrovani dijetetičar i wellness menadžer u St. Jude Medical Center u Kaliforniji.
– Dugoročne studije sada ne pokazuju stvarnu korist konzumiranja šećera i neke moguće štetne efekte. Dakle, zaslađivači bez šećera trenutno se tretiraju kao šećer: nema koristi i može biti štete ako se konzumiraju u velikim količinama, pa treba pokušati da se unos šećera smanji na najmanju moguću meru. Ali koji je taj maksimalan broj dnevno – to još ne znamo – rekla je za MNT.
Kako smanjiti zaslađivače u ishrani
– Kada jedemo šećer ili veštačke zaslađivače, želja za slatkim nam se povećava, što otežava da se kontrolišemo i zaustavimo. Pokušajte da koristite celo voće kao zaslađivač prilikom kuvanja, pečenja ili dodavanja žitaricama ili jogurtu. Preporučujem steviju ili monaško voće, ali oni su i dalje 100 do 400 puta slađi od šećera, tako da je manje više – kaže Cohen.
Najbolji savet je da na minimum svedemo šećere i zaslađivače u ishrani.
Da bi nam pomogla Thomason nudi sledeće savete:
- fokusirajte se na prirodnu, celovitu hranu, stavljajući naglasak na nemasne proteine, integralne žitarice, voće i povrće
- razmislite o izboru prirodno slatke hrane kao što su voće, jogurt, mleko, slatki krompir i sušeno voće, da biste zadovoljili želju za slatkim
- kada se odlučite za nešto što sadrži šećer, uravnotežite obrok proteinima, zdravim mastima i hranom bogatom vlaknima
- smanjite unos napitaka zaslađenih šećerom
- kuvajte više kod kuće, jer je to jednostavan način da znate šta je u vašoj hrani i omogućava vam da kontrolišete porcije
- pročitajte etiketu i posebno obratite pažnju na ukupne šećere i dodate šećere
– Preporuka je da se u potpunosti smanji količina šećera i zaslađivača bez šećera, a ne da se zamenjuju jedni drugima. Kada je nečemu zaista potrebno da se doda sladak ukus, preporučujem da izaberete zaslađivač sa niskim glikemijskim indeksom, zaslađivač koji nije veštački, kao što je kokosov šećer ili sirup od urme. Aluloza i monaško voće manje su istraživani, ali preporučujem i njih jer nisu veštački i imaju zanemarljiv uticaj na šećer u krvi. Sirovi med se takođe može konzumirati u malim porcijama – savetuje Wroe.
