Letnje računanje vremena donosi nam dodatnu sunčevu svetlost, duže prolećne i letnje večeri, ali stručnjaci za spavanje kažu da to nije uvek najbolja tranzicija za naš unutrašnji sat. Ove godine na letnje računanje vremena prelazimo u nedelju, 27. marta, u 2 sata ujutru.
Letnje računanje vremena je nametnuti jednosatni gubitak sna
– Letnje računanje vremena je nametnuti jednosatni gubitak sna, koji može uticati na nas isto koliko i gubitak jednog sata sna svake noći. To je nešto čega treba biti svestan i za šta se treba pripremiti ako je moguće – smatra dr Philip Alapat, docent medicine spavanja na Baylor College u Bejloru.
Većini odraslih potrebno je između 7 i 9 sati sna tokom noći, dok deci može biti potrebno do 11 sati ili više. Dr Alapat objašnjava da je gubitak sna povezan sa negativnim efektima na zdravlje i performanse tokom dana:
- Smanjen raspon pažnje
- Povećan broj profesionalnih ili saobraćajnih nesreća
- U ozbiljnijim slučajevima, javljaju se štetna zdravstvena stanja kao što su moždani ili srčani udar.
Saveti za pripremu tela za letnje računanje vremena
Ove godine, letnje računanje vremena počinje u nedelju, 27. marta, u 2 sata ujutru. Dr Alapat nudi savete o tome kako da pripremimo svoje telo na činjenicu da ćemo izgubiti sat ili više sna:
- Pomerajte alarm postepeno po 30 minuta. Ovo treba početi primenjivati najmanje dva dana pre početka letnjeg računanja vremena, sve dok se ne probudite sat vremena ranije nego obično.
- Ako niste u mogućnosti da ustajete pola sata ranije, pokušajte da odete na spavanje barem sat ranije u subotu ili odspavajte malo u nedelju kako biste sprečili pospanost sledećeg dana.
- Održavajte spavaću sobu hladnom, mračnom i tihom kako biste optimizovali kvalitet sna. Hladna soba će olakšati da zaspite.
- Ograničite vreme ispred ekrana pre spavanja – izbegavajte da gledate TV i buljite u ekran telefona neposredno pre spavanja.
Iako letnje računanje vremena remeti normalnu rutinu spavanja ljudi, dr Alapat dodaje da je dobra ideja da pokušamo da održite redovno vreme odlaska na spavanje, kao i buđenje kada se prilagodimo promeni vremena.
– Većini ljudi je potreban određen raspored, što znači da naše telo ima očekivano vreme za spavanje i očekivano vreme buđenja. Svako odstupanje od tog redovnog rasporeda može da smanji kvalitet našeg sna i uzrokuje moguću pospanost tokom dana – istakao je dr Alapat.
Popodnevna dremka može nadoknaditi izgubljene sati sna
Pronalaženje vremena za spavanje po podne, na primer, može da pomogne i nadoknadi propuštene sate sna. Dr Alapat podstiče ljude na kraće dremke od oko 30 minuta, ili i kraće, ranije tokom dana, jer dremke mogu dodatno poremetiti kvalitet sna, ako se desi da zaspimo kasno u toku dana.
– Ključno je osigurati da to ne utiče na predstojeći period spavanja. Ako dremate u 18 časova, to bi moglo da vam poremeti san ako obično idete u krevet u 22 sata. Međutim, ako možete da odremate oko 13 ili 14 časova, telo će to bolje podneti i neće mnogo uticati na naš noćni san – objasnio je dr Alapat.
Sredstva za spavanje i melatonin kako bi brže zaspali
Ako niste navikli da idete ranije u krevet, možda bi mogli da koristite suplemente poput melatonina, koji pomažu da brže zaspimo. Dr Alapat savetuje da prvo isprobamo prethodne savete, a zatim da se konsultujemo sa lekarom, pre nego što počnemo da eksperimentišemo sa bilo kojim novim lekom ili dodatkom.
– Verovatnoća da će melatonin u nižim dozama (1 ili 2 mg) stvoriti bilo kakav značajan efekat na san je – mala. Kad god pokušavate da uzimate lekove ili suplemente kako biste pomogli nekom aspektu vašeg zdravlja, dobra je ideja da dobijete mišljenje lekara kako biste bili sigurni da radite pravu stvar i da se ništa ozbiljnije ne dešava – savetuje dr Alapat, koji preporučuje da treba posetiti lekara zbog dobijanja lekova za spavanje ako se jave simptomi nesanice, ako postoji nemogućnost redovnog održavanja sna tokom noći ili ako osećate upornu pospanost tokom dana.
