Saobraćajna gužva i buka mogu da izazovu ozbiljan stres, umor, razdražljivost i bes kod bilo kog učesnika. U prednovogodišnjoj euforiji sva ova stanja se često intenziviraju, a mnogi ljudi nemaju dovoljno kapaciteta ni alata da se sa njima adekvatno izbore.
Kako saobraćaj i svakodnevni stres u njemu utiče na naše mentalno zdravlje
Ovom aktuelnom temom bavio se dr Sunny Joseph, klinički psiholog. Doktor kaže da saobraćaj sam po sebi utiče na učesnike na različite načine i da je opisani spektar osećanja logičan.
– Kašnjenje zbog gužvi, glasno trubljenje, revolt zbog postupaka drugih učesnika u saobraćaju, ograničenja i prekoračenja brzine… Sve to utiče i na pojedinca i na one oko njega, a jedna od najvećih posledica svakodnevnog, nezaobilaznog rituala je stres. Stres je veoma širok pojam sa više dimenzija. Na psihološkom nivou, može izazvati anksioznost, nedostatak kontrole, frustraciju na poslu ili probleme u načinu na koji reagujemo kada smo frustrirani – objašnjava stručnjak.
Gužva, stres i saobraćaj: Uticaj na kognitivni i fizički nivo
Na kognitivnom nivou, posledice saobraćajnog stresa mogu da budu osećaj nedostatka kontrole, osećaj bespomoćnosti i slaba tolerancija na frustraciju. Sve navedeno umanjuje sposobnost racionalnog odgovora, a često situaciju „preuzmu“ impulsivne reakcije, pa i nerezonske stvari koje u saobraćajnom kolapsu bez kontrole izlete iz nas (psovke, izlivi besa, verbalni ili fizički incidenti).
Na fizičkom nivou, neko može da doživi visok krvni pritisak, pojačanu aktivnost u autonomnom nervnom sistemu (delu mozga odgovornom za kontrolu nesvesnih poput disanja, otkucaja srca i varenja) i promenu telesne temperature. Dugoročno, sposobnost imunskog sistema da izdrži pritisak se smanjuje, posebno kada je aktivnost ANS visoka.
Kako se izboriti sa stresom u saobraćaju i uspešnije ga kanalisati
Dr Joseph kaže da ne postoji osoba koja je potpuno imuna na stres i saobraćaj, a da u vreme praznika neke navike moraju da budu i u višem nivou prioriteta.
– Da bismo se bolje suprotstavili ovom vidu stresa, pre svega treba da držimo dobrih navika u kvalitetu sna. Tako će telo biti odmornije da se suoči sa stresnim izazovima. Kada nismo naspavani sve izgleda još strašnije nego što jeste. Dovoljan unos tečnosti, redovna ishrana i umerena fizička aktivnost kao i balansiranje vremena između posla i porodičnog života mogu pomoći da se prevaziđe umor, ali i stres. Ništa značajno drugačije od svakodnevnih saveta za kanalisanje stresa. Ipak, nesporno je da se u vreme novogodišnjih i Božićnih praznika više nerviramo, više žurimo a gužve su sve veće. Samim tim jači je i stres – konstatuje doktor, koji napominje da je dodatni faktor rizika to što su u ovom periodu iz navedenih razloga češće i saobraćajne nesreće.
Ko je najviše pogođen saobraćajnim stresom
Nisu samo profesionalni vozači pogođeni zastojima i gužvama u saobraćaju. Pojedinci u kolima od kuće do posla prelaze i više desetina kilometara. Oni su stalno pod ogromnim pritiskom. Nivo njihovog stresa je svakodnevno visok. Pretpraznične gužve to samo pojačavaju. No, ni pešaci nisu lišeni stresa, gužve, buke, zagađenja.
– Ljudi sa anksioznim ili paničnim poremećajem često brinu da će se zaglaviti u saobraćajnoj gužvi. Posredi je strah da neće dobiti pomoć u slučaju nesreće ili nekog drugog problema. To ih čini još nesigurnijim u odnosu na to kako se svakodnevno osećaju. Kada se desi da se zaglave u gužvi i zbog toga se ne osećaju dobro, trebalo bi da primenjuju poznate tehnike za suzbijanje paničnog napada. Pre svega da dišu, sklone se na stranu i urade kratku meditaciju ili srede misli uz opuštajuću muziku, a onda se lagano vrate u saobraćaj ukoliko se osete spremnim i sigurnim – savetuje dr Sunny Joseph.
