Žene uslovljene da ‘prihvate’ mizoginiju često pate u tišini kriveći sebe: Sumnja u sebe pretvara se u anksioznost, pa i tešku depresiju

"Kada bih dala predlog, muške kolege bi ga odbacile dok ga ne bi izneo muškarac, a onda bi odjednom bio 'briljantan'. Počela sam da se pitam da li sam uopšte kompetentna" - svedoči samo jedna od žena koja je u radnom ambijentu doživela mizogine komentare, ponižavanje i diskriminaciju

Mizoginija, definisana kao mržnja, prezir ili predrasuda prema ženama, duboko je ukorenjena u društvima širom sveta. Iako se često manifestuje kroz otvorenu diskriminaciju ili nasilje može biti i maskirana. Njeni psihološki efekti su dalekosežni i nevidljivi, dok ne dođe do posledica koje narušavaju mentalno zdravlje.

Hronični stres, anksioznost i sumnja u sebe i sopstvene kvalitete

Preporučujemo

Žene i marginalizovane grupe često internalizuju mizogine stavove, što dovodi do hroničnog stresa, anksioznosti i sumnje u sebe, utičući na njihovo mentalno blagostanje i kvalitet života.

Od detinjstva, mnoge devojčice su uslovljene da veruju da su manje sposobne od muških vršnjaka, što vodi ka niskom samopouzdanju, sindromu varalice (uljeza) i prekomernoj samokritici. Ovaj duboko ukorenjen sistem verovanja oblikuje lične, akademske i profesionalne izbore, ograničavajući prilike i pojačavajući rodnu nejednakost. Vremenom, psihološko opterećenje mizoginije dovodi do sumnje u sebe, emocionalne iscrpljenosti i, u težim slučajevima, mentalnih poremećaja.

Kako mizoginija utiče na mozak i mentalno zdravlje: Flešbekovi, PTSP...

Naučna istraživanja potvrđuju da stalna izloženost mizoginiji može dovesti do povišenih nivoa kortizola, hormona stresa odgovornog za anksioznost i depresiju. Mozak, kada je izložen konstantnim mikroagresijama, sistemskom seksizmu i društvenoj invalidaciji, prelazi u stanje borbe ili bekstva, izazivajući hronični stres sa ozbiljnim dugoročnim posledicama.

Žene koje doživljavaju ponovljene mikroagresije, probleme na radnom mestu ili diskriminaciju na osnovu pola, često pate od hiperbudnosti, emocionalne iscrpljenosti, sumnje u sebe i naučene bespomoćnosti. Dugotrajna izloženost mizoginim okruženjima pokreće kliničku anksioznost, ostavljajući ih mentalno iscrpljenim. Žene koje trpe ozbiljnu mizoginiju ili uznemiravanje često pokazuju simptome slične posttraumatskom stresnom poremećaju, kao što su flešbekovi, izbegavanje i socijalno povlačenje.

Jedna studija objavljena u Journal of Social Issues otkrila je da žene izložene čestim seksističkim komentarima imaju značajno više nivoe stresa i depresivnih simptoma od onih u radnim okruženjima bez mizoginije. Ovi nalazi naglašavaju hitnu potrebu da se mizoginija prepozna kao legitiman problem mentalnog zdravlja.

Internalizacija mizoginih poruka: U kakvoj vezi su mizoginija i samopouzdanje

Mnoge žene tokom vremena počinju da internalizuju mizogine poruke koje primaju od porodice, radnog mesta, medija i društva. Ova internalizacija dovodi do smanjenog samopouzdanja, samosabotaže i izbegavanja liderskih uloga. Kada osoba stalno čuje da je manje sposobna, na kraju počinje da veruje u to, što je psihološki fenomen poznat kao samoispunjavajuće proročanstvo.

U mnogim slučajevima, čak i veoma uspešne žene bore se sa sindromom varalice (uljeza), verujući da je njihov uspeh rezultat sreće, a ne kompetencije. Ova sumnja u sebe sprečava ih da pregovaraju o boljim platama, apliciraju za unapređenja ili preuzimaju liderske uloge, dodatno pojačavajući rodnu nejednakost.

Još jedna studija otkrila je da su žene manje sklone od muškaraca da se prijave za poslove osim ako ne ispunjavaju 100 odsto kvalifikacija, dok se muškarci prijavljuju čak i ako ispunjavaju samo 60 procenata kriterijuma. Ova neodlučnost nije rezultat nedostatka ambicije, već posledica društvenog uslovljavanja koje obeshrabruje žene da preuzimaju rizike i da se afirmišu.

Primer iz stvarnog života: Tihi mentalni teret svakodnevne mizoginije

Jedna 27-godišnja žena koja radi u dominantno muškoj delatnosti podelila je svoje iskustvo:

- Svaki put kada bih govorila na sastancima, prekidali su me. Kada bih dala predlog, muške kolege bi ga odbacile dok ga ne bi izneo muškarac, a onda bi odjednom bio 'briljantan'. Počela sam da se pitam da li sam zaista kompetentna ili samo umišljam. Vremenom, sumnja u sebe se pretvorila u anksioznost, a zatim u tešku depresiju. Nisam ni shvatila vezu dok nisam počela terapiju.

Njeno iskustvo nije neuobičajeno. Mnoge žene u različitim oblastima osećaju se potcenjeno, ignorisano ili zanemareno za liderske uloge zbog ukorenjenih rodnih predrasuda. Mentalni napor stalnog 'dokazivanja sebe' dovodi do sagorevanja, stresa i, u težim slučajevima, mentalnih poremećaja poput anksioznosti i depresije.

Mizoginija u kulturnim normama i implikacije na mentalno zdravlje

U mnogim kulturama, od žena se očekuje da se pridržavaju tradicionalnih rodnih uloga. To često ograničava njihov lični rast i nezavisnost. Očekivanje da prioritet daju braku, majčinstvu i nezi drugih nad ličnim ambicijama, stvara mentalni i emocionalni teret. On često vodi ka depresiji, potisnutim osećanjima i emocionalnoj iscrpljenosti.

Dodatno, u nekim društvima, mizogine definicije ženstvenosti izjednačavaju 'dobre žene' sa tišinom, poslušnošću i samopožrtvovanjem, obeshrabrujući ih da izraze svoje potrebe, postave granice ili daju prioritet mentalnom zdravlju. Ova očekivanja guraju žene u toksične veze, nezadovoljavajuće poslove i zanemarivanje sebe, čineći ih podložnijima problemima mentalnog zdravlja.

Zašto je rešavanje mizoginije važno

Mizoginija nije samo društveno pitanje. To je ozbiljno pitanje krize mentalnog zdravlja. Dugotrajna izloženost menja funkciju mozga, dovodeći do stresa, anksioznosti i emocionalne traume. Žene uslovljene da 'prihvate' mizoginiju često pate u tišini, kriveći sebe umesto da reaguju i zatraže zaštitu. Razumevanjem uticaja mizoginije na mentalno zdravlje, možemo preduzeti korake ka izazivanju društvenih normi i podršci onima koji su pogođeni ovim duboko ukorenjenim problemom. Podizanje svesti o mentalnom zdravlju, feministička terapija, reforma radnih mesta i zagovaranje rodne ravnopravnosti su ključni koraci ka prekidanju ovog ciklusa. Samo kada društvo prepozna mizoginiju kao javnozdravstveni problem, može početi stvarna promena.

Svakodnevni seksizam i njegov duboko ukorenjeni uticaj na mentalno zdravlje

Mizoginija se ne pojavljuje samo u ekstremnim slučajevima rodno zasnovanog nasilja ili diskriminacije na radnom mestu. Ona postoji u svakodnevnim interakcijama koje polako narušavaju mentalno zdravlje. Ovaj 'svakodnevni seksizam' uključuje mikroagresije, neformalne komentare i sistemske prepreke koje stvaraju emocionalno iscrpljujuće okruženje za žene i marginalizovane rodove.

Takva iskustva se akumuliraju tokom vremena pojačavajući sumnju u sebe, stres i emocionalnu iscrpljenost. Mnoge žene nauče da tolerišu ove nepravde jer se često odbacuju kao "ništa strašno", "to je tako" ili "ma, šali se samo..."