Stres je postao naš redovni životni pratilac a pandemija korona virusa je ovo stanje kod mnogih intenzivirala. Ukoliko osećate da ste “na ivici” i da aktuelne globalne kao i neke lične okolnosti sve teže podnosite, svakako treba da učinite sve da umanjite nivo stresa.
Ono od čega praktično svako može da počne su vežbe disanja, tako što ćete ovaj proces osvestiti (svesno disanje) budući da mnogi disanje smatraju mehaničkom radnjom. Pokušajte – delovaće vam lako ali svakako morate da učinite napor da budete koncentrisani, disciplinovani i fokusirani.
Ponavljenjem ovakvog načina disanja osećaćete se smirenije i sugurnije.
Takođe, možete probati da dišete i tako što ćete staviti ruke na grudi i na stomak. Na ovaj način možete da vizuelizujete proces disanja i osvestite da imate tzv. plitko disanje.
Ako vam se grudi pokreću više od stomaka, znači da za disanje uglavnom koristite interkostalne mišiće (smeštene između rebara). Oni uvlače minimalnu količinu vazduha u gornji deo pluća, što rezultira plitkim disanjem. Ova vrsta disanja je čest pratilac anksioznosti.
Suprotno plitkom, kada za disanje angažujete dijafragmu koja se nalazi ispod pluća, osetićete da vam se širi i stomak. Dijafragma uvlači vazduh u pluća kada udišete, ali ga šalje i niže, u pravcu stomaka. Ovakva vrsta disanja naziva se duboko ili dijafragmatično disanje i direktno je povezana sa smanjenjem napetosti izazvane stresom. I ovde je potrebno prvenstveno osvestiti proces disanja.
Pratite punjenje stomaka vazduhom i osetite kako se prazni izdisajem.
Ako pri dubokom disanju jednu ruku položite na grudi a drugu na stomak, primetićete znatno veće pokrete i pomeranja stomaka.
Vežbanjem svesnog i dubokog disanja možete smanjiti anksioznost i povećati energiju. Ove vežbe ne zahtevaju mnogo treninga, iako se povećanje nivoa svesnosti disanja polako uči. Njihovo svakodnevno ponavljanje čak i po samo nekoliko minuta usloviće da se osećate bolje, lagodnije i smirenije, čime se nivo stresa znatno spušta.