"Bindžovanje" - reč koja se od skoro koristi i kod nas označava "skidanje" i gledanje serija odjednom i u kontinuitetu Foto: Shutterstock
Serija, film, zabavni program… sve nam to pada na pamate kada završimo naporan dan, posle mnogo obaveza na poslu i u kući. Umorni ste, ali odlučujete da ipak pogledate jednu epizodu serije o kojoj svi pričaju. I odgledali ste tu jednu planiranu, ali… Umesto da svom telu i umu date neophodan odmor, užurbano saznajete sve o izrazu za koji niste ni znali da postoji – „bindžujete“ kompletnu seriju. Tada prestaje da postoji bilo kakva kontrola, iako dobro znamo da će vam novi dan sa svim obavezama biti „paklen“. Kako i zašto se to događa, i koji se sve procesi u tom trenutku odvijaju u našem mozgu?
Period pandemije prikovao je ljude za TV ekrane, a većina ispitanika je (čak do 75 odsto) i pre akuelnih okolnosti, u anketama i istraživanjima izjavljivala da bez svojih elektronskih uređaja ne bi mogla da zamisli život. Prema jednom istraživanju, prosečna odrasla osoba u Americi će tokom života provesti prikovana za ekrane čak 44 godine života, što je 6.500 časova godišnje. Na gledanje televizijskih sadržaja odlazi im nešto više od 4 sata dnevno, na pametne telefone za nijansu više, a muškarci ovome dodaju i do tri sata na igranje igrica.
Najnovije istraživanje kaže da je prosečan Balkanac u martu prošle godine, dolaskom virusa SARS-CoV-2 u naše živote, ispred televizora provodio i više od 6 sati, a statistike kažu da je „strimovanje“ i „bindžovanje“ serija u 2020. godini poraslo za skoro 75 odsto, u poređenju sa 2019. godinom.
Više od 70 odsto osoba koje su pretplaćene na specijalizovane servise za skidanje i ubrzano gledanje serija – takozvano bindžovanje, izjavljuju da su, dok gledaju takve sadržaje, srećne. Klinički psiholog Renee Carr nije iznenađena, i to objašnjava lučenjem i oslobađanjem hemijskih supstanci u našem mozgu.
– Kada se bavite bilo kojom aktivnošću u kojoj uživate, a u to svakako spada i gledanje serija, vaš mozak proizvodi dopamin. Ova supstanca daje telu neku vrstu prirodne nagrade koja čak pojačava zadovoljstvo ako je angažman kontinuiran. Zamislite da vaš mozak u tom trenutku ovako komunicira sa telom: „Uh, kako je ovo dobro! Ne prekidaj! Ko zna šta će se desiti posle!? Moraš to da vidiš!“ Dok uživate u gledanju omiljene, ili neke nove serije koja vas je zainteresovala, mozak ne prestaje da proizvodi dopamin, a telo doživljava visoku koncentraciju zavisnosti sličnu dejstvu droga. Razvija se poseban vid pseudo-zavisnosti od toga što gledate, jer potreba da nastavite sa lučenjem dopamina ne može da prestane – kaže Renee Carr.
Gaiani DeSilva, psihijatar iz Kalifornije, objašnjava da naš mozak „kodira“ sva iskustva, bilo da ih gledamo u seriji, čitamo, ili nam se događaju uživo, reprodukuje ih i zamišlja kao prava i doživljena.
– Dakle, dok gledamo neki TV program ili seriju, aktivirana su ista područja mozga ista su kao i pri ličnim doživljajima. Uvlačimo se u priče, vezujemo za likove, zaista brinemo o ishodima njihovih sukoba, navijamo za one koji su nam simpatični. „Željena identifikacija“ se događa kod sadržaja u kojima zapleti, likovi i ambijenti nude priliku za fantaziju i uranjanje u svet u kome bi gledalac želeo da se nađe ili da živi. Takođe, identifikuje se i sa osećajem moći, prestiža ili uspeha. „Parasocijalna interakcija“ je jednosmerna veza u kojoj gledalac oseća bliski kontakt sa glumcem ili likom u televizijske serije ili filma – objašnjava DeSilva.
Gaiani DaSilva ističe da gledanje 6 epizoda neke serije, u toku radnih dana jedne sedmice, može biti indikator ponašanja koje ima elemente zavisnosti i da ima negativan uticaj na zdravlje. Naravno, svaka aktivnost koja podrazumeva gledanje više epizoda odjednom apsolutno spada u zavisnost, iako neki ljudi u kratkom vremenskom periodu, pa i za samo nekoliko dana, odgledaju kompletnu sezonu, koja nekada ima i po više desetina epizoda, kaže Gaiani DaSilva, psihijatar.
Prema rečima dr Renee Carr, proces koji doživljavamo dok gledamo tv seriju koja nas je zainteresovala, ali i neki drugi sadržaj, potpuno je identičan onom koji se dešava kada se počne sa korišćenjem nekog opijata.
– Neuronski putevi koji izazivaju zavisnost od heroina ili seksa, isti su kao i zavisnost od neumrenog gledanja televizije, a posebno serija. Naše telo „voli“ da mu bude lepo, i logično je što može postati zavisno od bilo koje aktivnosti ili supstance koja kontinuirano proizvodi dopamin. U nekim slučajevima, nakon završetka gledanja, može da se razvije i osećaj depresije i nezadovoljstva što je serija završena, jer se dopamin više ne proizvodi u količinama kojima smo bili izloženi za vreme gledanja – objašnjava dr Carr.
Maratonsko gledanje serija, ako uzme maha, može da se odrazi na odnose, ciljeve i obaveze. Možete lako da dođete u iskušenje da sve više vremena provodite ispred televizora. Takođe, mnogi postanu agresivni, razdražljivi ili nerazumni, kada im se skrene pažnja da preteruju, kriju se i tako nastavljaju sa gledanjem. Opravdanje da gledanje donosi privremeno olakšanje od svakodnevnog stresa na poslu, u školi, izazova roditeljstva, ili odmor od drugih obaveza, jednostavno, saglasni su psihijatri, nije dovoljno dobro, niti racionalno.
Naprotiv, može da rezultira odvajanjem, odnosno izolacijom od drugih ljudi, povlačenjem u kuću, zanemarivanjem potreba i obaveza. Posebno je izraženo to da se lošije i manje spava, što može da odvede u hronični umor, razdražljivost, nezadovoljstvo i druge probleme u socijalnom ambijentu. Uz to, pojačaće se bolovi u kičmi, leđima, osećaćete se lošije, a budući da se uz gledanje obično nešto i gricka, „nabacićete“ i koji kilogram više. Zanimljivo je da su istraživanja pokazala da je respiratorna funkcija znatno smanjena kod zdravih mladića koji sede u spuštenom položaju (leškarenje), u poređenju sa zdravim mladićima koji sede uz pravilnije držanje.