Lekari su sumnjali na rak mozga, a MRI je otkrio parazite: Redak slučaj iznenadio stručnjake

Kada se na snimku mozga pojavi više promena praćenih otokom, jedna od prvih sumnji lekara često je da je reč o metastazama malignog tumora. Upravo to dogodilo se i 60-godišnjem muškarcu iz Španije koji je lekarima došao zbog uporne glavobolje i blagih promena u ponašanju. Međutim, ono što je u početku izgledalo kao rak mozga pokazalo se kao retka parazitska infekcija.

Glavobolja koja nije prolazila

Muškarac je dve nedelje imao sve jaču glavobolju, a porodica je primetila da se ponaša drugačije nego ranije. Neurološki pregled pokazao je tek blago usporene pokrete, dok su laboratorijske analize uglavnom bile uredne. Jedino je vrednost imunoglobulina E (IgE) bila povišena, što može da ukazuje na alergijske reakcije, ali i na prisustvo parazitske infekcije.

Kompjuterizovana tomografija (CT) mozga otkrila je više promena u različitim delovima mozga praćenih otokom. Zbog takvog nalaza lekari su najpre posumnjali da se radi o metastatskom karcinomu.

Potraga za tumorom nije dala odgovor

Kako bi pronašli primarni tumor, lekari su sproveli opsežnu dijagnostiku. Pacijent je uradio CT celog tela sa kontrastom, kolonoskopiju i PET/CT pregled, koji se često koristi za otkrivanje i procenu proširenosti malignih bolesti. Rezultati su bili neočekivani. Nijedan pregled nije pokazao postojanje tumora.

Tek kada je urađena magnetna rezonanca (MRI) mozga, dijagnoza je postala jasna. Umesto tumorskih promena, detaljniji snimci pokazali su kapsulirane larve pantljičare, a na pojedinim lezijama jasno su se videle i njihove glave, takozvani skoleksi, karakteristični za ovu vrstu parazita.

Paraziti u mozgu mogu da liče na metastaze

Lekari su postavili dijagnozu neurocisticerkoze, bolesti koja nastaje kada larve svinjske pantljičare (Taenia solium) dospeju u centralni nervni sistem. Dodatna laboratorijska ispitivanja pokazala su da je organizam pacijenta stvorio antitela protiv ovog parazita, čime je dijagnoza potvrđena.

Neurocisticerkoza može izazvati epileptične napade, neurološke ispade, poremećaje pamćenja, moždani udar ili druge ozbiljne komplikacije. Ipak, kod pojedinih osoba simptomi mogu biti veoma blagi ili potpuno izostati, u zavisnosti od toga gde su se larve smestile u mozgu.

Kako pantljičara dospeva do mozga?

Taenia solium može zaraziti čoveka na dva načina.

Prvi je konzumiranje nedovoljno termički obrađenog svinjskog mesa koje sadrži larve. U tom slučaju u crevima se razvija odrasla pantljičara.

Drugi, mnogo opasniji način, jeste gutanje mikroskopskih jaja parazita koja dospevaju u hranu ili vodu fekalnom kontaminacijom. Iz jaja se razvijaju larve koje prolaze kroz zid creva, ulaze u krvotok i mogu dospeti u različite organe, uključujući mozak.

Kako se zarazio čovek koji nikada nije putovao?

Ono što je ovaj slučaj učinilo posebno zanimljivim jeste činjenica da pacijent nikada nije putovao u zemlje u kojima je ova infekcija česta.

Lekari pretpostavljaju da se zarazio dok je radio na građevinama, gde je godinama bio u kontaktu sa radnicima koji su dolazili iz područja u kojima je Taenia solium rasprostranjena. Smatra se da je do prenosa najverovatnije došlo preko hrane ili zajedničkih sanitarnih prostorija, odnosno fekalno-oralnim putem usled nedovoljne higijene.

Pravovremena dijagnoza može sprečiti nepotrebne procedure

Pacijent je lečen kombinacijom dva antiparazitska leka i uspešno se oporavio. Autori ovog rada ističu da njihovo iskustvo pokazuje koliko je važno da lekari razmišljaju i o ređim uzrocima promena na mozgu. Odsustvo putovanja u endemske krajeve ne bi trebalo automatski da isključi neurocisticerkozu iz mogućih dijagnoza kod pacijenata sa višestrukim prstenastim promenama na mozgu, čak ni u zemljama u kojima je metastatski karcinom daleko verovatniji - naveli su autori rada.

Dodaju da bi ranije prepoznavanje ove bolesti moglo da poštedi pacijente nepotrebnih onkoloških procedura i omogući brže započinjanje odgovarajuće antiparazitske terapije.

(eKlinika.rs/Emerging Infectious Diseases)