Zanimljiva je veza između mangana i kolagena u našem telu, što je posebno važno za proces zarastanja rana Foto: Shutterstock
Mangan je mineral koji u telu ima različite uloge, od regulacije metabolizma i šećera u krvi, do smanjenja upale i predmenstrualnih grčeva. Iako je reč o esencijalnoj materiji koja nam je potrebna u tragovima, odnosno maloj količini, nedostatak može da izazove određene zdravstvene probleme.
Stručnjaci naglašavaju da bez adekvatnog unosa mangana kroz ishranu mnogi hemijski procesi u našem telu možda neće moći da budu obavljeni kako treba. Našem telu je potreban mangan, ali u malim količinama, odnosno u tragovima. Potreban je pre svega za normalno funkcionisanje mozga, nervnog sistema i mnogih enzimskih funkcija u telu.
Naše telo skladišti do 20 mg mangana u bubrezima, jetri, pankreasu i kostima, a najbolje je uneti ga ishranom, odnosno namirnicama koje ga sadrže. Nalazi se u semenu i celim žitaricama, u manjim količinama u mahunarkama, pasulju, orašastim plodovima, lisnatom zelenom povrću i nekim čajevima. Evo 10 prednosti mangana zasnovanih na naučnim dokazima.
Mangan je neophodan za zdravlje kostiju, uključujući njihov razvoj, čvrstinu i stabilnost. Kada se kombinuje sa hranljivim sastojcima poput kalcijuma, cinka i bakra, utiče dobro na gustinu kostiju, što je posebno važno za starije osobe. Studije pokazuju da će oko 50 odsto žena u postmenopauzi i 25 odsto muškaraca starijih od 50 godina patiti od preloma kostiju povezanih sa osteoporozom.
Jedna studija sugeriše da uzimanje mangana sa kalcijumom, cinkom i bakrom može pomoći u smanjenju gubitka kostiju kičme kod starijih žena. Međutim, druge studije sugerišu da suplementi koji sadrže samo kalcijum i vitamin D imaju slične efekte, pa se uloga mangana u zdravlju kostiju još uvek istražuje.
Mangan je deo antioksidativnog enzima superoksid dismutaza (SOD), koji je jedan od najvažnijih antioksidanata u našem telu. Antioksidansi pomažu u zaštiti od slobodnih radikala, molekula koji mogu oštetiti ćelije u našem telu, ubrzati starenje i prouzrokovati ozbiljne bolesti. U jednoj studiji na 42 muškarca, istraživači su zaključili da nizak nivo SOD i loš ukupni antioksidativni status mogu igrati veću ulogu u riziku od srčanih bolesti nego nivo ukupnog holesterola ili triglicerida.
Kako mangan igra ulogu u aktivnosti SOD-a, konzumiranje ovog minerala i njegov zadovoljavajući nivo može pomoći u smanjenju rizika od bolesti.
Zbog svoje uloge kao dela moćnog antioksidanta superoksid dismutaze (SOD), mangan može da utiče na smanjenje upale, a istraživanja sugerišu da je SOD potencijalno koristan kao terapeutski agens za inflamatorne poremećaje. Dokazi iz studija kažu potvrđuju da kombinovanje mangana sa glukozaminom i hondroitinom može smanjiti bol od osteoartritisa. U jednoj studiji na 93 osobe sa osteoartritisom, 52 odsto njih je prijavilo poboljšanje simptoma nakon 4 i 6 meseci uzimanja dodatka mangana, glukozamina i hondroitina.
Međutim, čini se da su samo oni sa lakšom formom osteoartritisa imaju koristi od ovih dodataka. Oni sa teškim stanjem nisu prijavili isto poboljšanje.
Kod nekih životinjskih vrsta, nedostatak mangana može dovesti do intolerancije glukoze slične dijabetesu. Međutim, rezultati studija na ljudima su mešoviti, iako je više studija pokazalo da osobe sa dijabetesom imaju niži nivo mangana u krvi. Istraživači još uvek pokušavaju da utvrde da li nizak nivo mangana doprinosi razvoju dijabetesa ili da li stanje uzrokuje pad nivoa mangana.
Pored toga, mangan je u velikoj meri koncentrisan u pankreasu. Učestvuje u proizvodnji insulina, koji uklanja šećer iz krvi. Dakle, mangan na određeni način može doprineti pravilnom lučenju insulina i pomoći u stabilizaciji šećera u krvi.
Moždani udar je vodeći uzrok epilepsije kod odraslih starijih od 35 godina. Uzrokovan je smanjenim protokom krvi u mozgu. Mangan je poznati vazodilatator, što znači da pomaže u proširenju vena. Odgovarajući nivoi mangana u našem telu mogu pomoći u povećanju protoka krvi i smanjenju rizika od nekih zdravstvenih stanja, poput moždanog udara. Deo sadržaja mangana u našem telu nalazi se u mozgu.
Međutim, naučnicima je još uvek nejasno da li napadi smanjuju nivoe mangana u telu, ili nizak nivo ovog minerala uzrokuje da neke osobe budu podložnije konvulzijama.
Mangan pomaže u aktiviranju brojnih enzima u metabolizmu i igra ulogu u raznim hemijskim procesima u telu. Pomaže u varenju i korišćenju proteina i aminokiselina, kao i u metabolizmu holesterola i ugljenih hidrata, iskoristljivosti vitamina kao što su holin, tiamin i vitamini C i E, i obezbeđivanju pravilne funkcije jetre.
Mnoge žene pate od raznih simptoma u vreme menstrualnog ciklusa. Među njima su anksioznost, grčevi, bol, promene raspoloženja, pa čak i depresivno raspoloženje. Rana istraživanja pokazuju da uzimanje mangana i kalcijuma u kombinaciji može pomoći u poboljšanju predmenstrualnih (PMS) simptoma.
Jedna mala studija pokazala je da su one sa niskim nivoom mangana u krvi imale više bolova i simptoma povezanih sa lošim raspoloženjem pre menstruacije. Potrebno je još studija kako bi se nepobitno utvrdilo da li je ovaj efekat posledica uzimanja samo mangana i kalcijuma pojedinačno, ili njihove kombinacije.
Mangan je neophodan za funkciju mozga i često se koristi za lečenje specifičnih nervnih poremećaja. Jedan od načina na koji to radi jeste kroz njegova antioksidativna svojstva. Pored toga, mangan se može vezati za neurotransmitere i stimulisati brže ili efikasnije kretanje električnih impulsa kroz telo. Kao rezultat, funkcija mozga može biti poboljšana.
Iako je adekvatan nivo mangana neophodan za funkcionisanje mozga, važno je napomenuti da previše ovog minerala može imati negativne efekte na mozak.
Mangan je esencijalni kofaktor za funkciju različitih enzima ali i hormona, uključujući i proizvodnju tiroksina. Tiroksin je vitalni hormon važan za normalnu funkciju vaše štitaste žlezde, koji pomaže da održimo normalan apetit, metabolizam i telesnu težinu. Nedostatak mangana može izazvati ili doprineti hipotiroidnom stanju, što može doprineti povećanju telesne težine i hormonskoj neravnoteži.
Minerali u tragovima važni su u procesu zarastanja rana, što zahteva povećanu proizvodnju kolagena. Mangan je potreban za proizvodnju aminokiseline prolin, neophodne za formiranje kolagena i zarastanje rana u ćelijama ljudske kože. Rana istraživanja pokazuju da primena mangana, kalcijuma i cinka na hronične rane tokom 12 nedelja može poboljšati zarastanje. No, potrebno je još studija.
Iako ne postoji preporučeni unos u ishrani (RDA) za mangan, preporuka za adekvatan unos (AI) je 1,8–2,3 mg dnevno. AI za decu se razlikuje u zavisnosti od starosti. Gornji tolerantni nivo unosa je 11 mg dnevno za odrasle od 19 i više godina. Poput cinka, bakra, selena i gvožđa, prekomerni unos mangana može biti kontraproduktivan pa i opasan za organizam.
Mangan se takođe koristi u terapijama za balansirani unos cinka i bakra. Obično se uzima oralno, ali se može dati intravenozno onima koji imaju nedostatak.
Unos viška mangana udisanjem, što se može desiti prilikom zavarivanja, predstavlja rizik po zdravlje. U tom slučaju, mangan zaobilazi normalne odbrambene mehanizme tela. Akumulacija mangana može izazvati oštećenje pluća, jetre, bubrega i centralnog nervnog sistema. Produžena izloženost može izazvati simptome slične Parkinsonovoj bolesti (drhtanje, usporenost pokreta, ukočenost mišića i loša ravnoteža), a ovo stanje poznato je kao manganizam.