Posle 50. godine obično su na potrebna bar tri suplementa Foto: Shutterstock
Suplementi postaju deo dnevne rutine kada pređemo 50. godinu i čak nije neobično ako neko uzima tri ili pet dodataka ishrani svakog dana. Oko 70 odsto odraslih starijih od 60 godina obično uzima najmanje jedan dodatak, bilo da je u pitanju multivitamin ili kalcijum u vidu gumenih bombona, pokazalo je istraživanje objavljeno u The Journal of Nutrition. S druge strane, oko 30 procenata ispitanika svakog dana uzimalo je najmanje četiri suplementa.
Većina starijih osoba može da dobije potrebne hranljive materije iz hrane ukoliko se raznovrsno i zdravo hrane. U slučaju da postoji sumnja u nedostatak nekog nutrijenta to se može rešiti testom kada lekar utvrđuje da li neko ima manjak kalcijuma, vitamina D i vitamina B12. Ova tri hranljiva jedinjenja obično najviše nedostaju ljudima koji su prešli 50. godinu, a suplementi mogu da ih nadoknade.
Kako starimo, naša tela obično ne apsorbuju vitamine i minerale tako dobro kao nekada. To se posebno odnosi na kalcijum, a njegov nedostatak može da dovede do preloma kostiju i, na kraju, do pada. Ako ne unosimo dovoljno kalcijuma iz mlečnih proizvoda, lisnatog povrća i druge hrane bogate kalcijumom (a žene starije od 50 i muškarci stariji od 70 godina ga često ne dobijaju na taj način) telo počinje da „izvlači“ kalcijum iz kostiju, čineći ih slabijim.
Žene u postmenopauzi posebno su izložene riziku od slabih kostiju. Prema National Osteoporosis Foundation jedna od 2. žene starije od 50 godina slomiće kost zbog osteoporoze – bolesti koja slabi kosti. Za muškarce taj odnos je 1:4. Šansa žene da zadobije prelom kuka približno je ista kao i rizik od razvoja raka dojke, karcinoma materice i jajnika zajedno. Ali, verovatnije je da će prelom kuka biti fatalan za muškarce.
Kalcijum najbolje funkcioniše kada se uzima zajedno sa vitaminom D, koji pomaže u njegovoj apsorpciji iz creva. Vitamin D, kao i kalcijum, ključan je za zdravlje kostiju. Takođe podržava imuni i nervni sistem, a može čak i da koristi srcu. Nedostatak vitamina D često je rezultat gojaznosti i nedovoljnog izlaganja sunčevoj svetlosti. Sigurno izlaganje suncu je ključno, uz oprez da se ne preterava jer previše sunca može da izazove rak kože. Stručnjaci navode da čak i kada smo dovoljno izloženi suncu to ne može da nadoknadi vitamin D jer proces starenja ometa sposobnost kože da proizvodi vitamin D. Ljudi sa Kronovom bolešću i celijakijom takođe imaju veću verovatnoću da imaju nedostatak vitamina D.
Kada je u pitanju vitamin B12, starije osobe su takođe u nepovoljnom položaju. To je zato što starenje utiče na sposobnost tela da apsorbuje ovaj esencijalni nutrijent, koji igra važnu ulogu u regulisanju zdravlja krvi, nerava i genetike. Stariji vegetarijanci ili vegani, koji uzimaju antidijabetički lek metformin ili koji uzimaju inhibitore želudačne kiseline za lečenje određenih problema sa varenjem imaju još veću verovatnoću da im nedostaje vitamin B12. I baš kao i u slučaju vitamina D, ljudi sa Kronovom ili celijakijom takođe imaju veću verovatnoću da im nedostaje vitamin B12.
Ako imate nedostatak vitamina B12, a procenjuje se da ga ima između 3 i 43 procenta starijih odraslih osoba, veća je verovatnoća da ćete razviti anemiju. Nedostatak vitamina B12 takođe može da dovede do neuropatije ili oštećenja nerava (što se može manifestovati kao peckanje ili utrnulost u rukama ili stopalima), problema sa ravnotežom, depresije, konfuzije, lošeg pamćenja, pa čak i simptoma sličnih demenciji.