Spondilolisteza je stanje kičme koje uzrokuje bol u donjem delu leđa, a javlja se kada jedan od pršljenova (kosti kičme) sklizne sa svog mesta na pršljen ispod njega. U većini slučajeva nehirurški tretman može da ublaži simptome, a ako je u pitanju teži oblik spondilolisteze, operacija je u većini slučajeva uspešna.
Šta je spondilolisteza i koje vrste ovog stanja postoje?
Spondilolisteza je nestabilnost kičme, što znači da se pršljeni pomeraju više nego što bi trebalo jer se dešava da gornji pršljen klizi sa svog mesta na pršljen ispod. Na taj način može da izvrši pritisak na nerv, što može da izazove bol u donjem delu leđa ili nogu.
Postoji nekoliko vrsta spondilolisteza:
Kongenitalna spondilolisteza nastaje kada se bebina kičma ne formira onako kako bi trebalo da bude pre rođenja. Nepravilni pršljenovi dovode osobu u opasnost od klizanja kasnije u životu.
Isthmička spondilolisteza nastaje kao rezultat spondilolize. Pukotina ili prelom oslabljuju kost.
Degenerativna spondilolisteza je najčešći tip i nastaje usled starenja. Vremenom, diskovi koji štite pršljenove, gube vodu. Kako diskovi postaju tanji, veća je verovatnoća da će skliznuti sa svog mesta.
Manje uobičajene vrste spondilolisteze su:
Traumatska spondilolisteza dešava se kada povreda prouzrokuje klizanje pršljenova.
Patološka spondilolisteza se javlja kada bolest – kao što je osteoporoza – ili tumor uzrokuje ovo stanje.
Post-hirurška spondilolisteza je klizanje kao rezultat operacije kičme.
Koliko je česta spondilolisteza?
Spondilolisteza i spondiloliza (defekt kičme, stresni prelom ili pukotina u kostima kičme, uobičajeno kod mladih sportista) se javljaju kod oko 4 do 6 odsto odrasle populacije. Moguće je da osoba živi sa spondilolistezom godinama, a da i ne zna da je ima, jer najverovatnije nema simptome. Degenerativna spondilolisteza (koja nastaje usled starenja i habanja kičmenog stuba) je češća posle 50. godine i češće se javlja kod žena nego kod muškaraca. Kada se bol u leđima javlja kod tinejdžera, istmička spondilolisteza (obično uzrokovana spondilolizom) jedan je od najčešćih uzroka.
Ko je u opasnosti da dobije spondilolistezu?
Veća je verovatnoća da će osoba razviti spondilolistezu zbog:
Atletike: Mladi sportisti (deca i tinejdžeri) koji učestvuju u sportovima koji istežu lumbalnu kičmu, kao što su gimnastika i fudbal, imaju veću verovatnoću da razviju spondilolistezu. Do klizanja pršljenova dolazi tokom naglog rasta dece pa je spondilolisteza jedan od najčešćih razloga za bol u leđima kod tinejdžera.
Genetike: Neki ljudi sa istmičkom spondilolistezom rođeni su sa tanjim delom pršljena koji se zove pars interarticularis. Ovaj tanki komad kosti povezuje fasetne zglobove, koji dalje povezuju pršljenove direktno iznad i ispod i formiraju radnu jedinicu koja omogućava kretanje kičme. Ove tanje oblasti pršljenova imaju verovatnije će se polomiti i skliznuti. Degenerativna spondilolisteza takođe ima veliku genetsku komponentu.
Starosti: Kako starimo, mogu se razviti degenerativna stanja kičme, a to je kada habanje kičme oslabi pršljenove. Starije odrasle osobe sa degenerativnim stanjima kičme mogu da budu izložene većem riziku od spondilolisteze koja je češća nakon 50. godine.
Šta je spondilolisteza niskog stepena naspram visokog stepena?
Kako bi se utvrdilo koliko je teška spondilolisteza, lekar daje ocenu:
Niski stepen (I i II stepen) obično ne zahtevaju operaciju. Slučajevi niskog stepena se obično primećuju kod adolescenata sa istmičkom spondilolistezom i u skoro svim slučajevima degenerativne spondilolisteze.
Visoki stepen (stepen III i IV) može zahtevati operaciju ako imate jake bolove.
Šta uzrokuje spondilolistezu i koji su simptomi?
Prekomerno rastezanje kičme jedan je od glavnih uzroka spondilolisteze kod mladih sportista. Genetika takođe može da ima značajnu ulogu, dok su neki ljudi rođeni sa tanjom kosti pršljenova. Kod starijih osoba, na primer, habanje kičme i diskova (jastuci između pršljenova) mogu da izazovu ovo stanje.
Simptome spondilolisteze neki ljudi možda neće ni osetiti tako da neki ljudi imaju to stanje, a to ni ne znaju. Ako simptomi ipak postoje glavni je bol u donjem delu leđa koji može da se proširi na zadnjicu i niz butine. Takođe, od simptoma se javljaju:
- Grčevi mišića u tetivi kolena (mišići na zadnjem delu butina)
- Ukočenost leđa
- Teškoće hodanja ili stajanja tokom dužeg perioda
- Bol pri savijanju
- Utrnulost, slabost ili peckanje u stopalu.
Kako se dijagnostikuje spondilolisteza?
Kako bi se utvrdilo postajnje spondilolisteze lekar prvo obavlja fizički pregled i traži informacije o simptomima. Verovatno će biti potrebno skeniranje kako bi se potvrdila dijagnoza:
- Rendgen kičme pomaže zdravstvenim radnicima da vide da li je pršljen na svom mestu ili je skliznuo na pršljen ispod
- CT skeniranje ili MRI skeniranje može da bude neophodno kako bi se kičma videla detaljnije ili da bi se videlo meko tkivo kao što su diskovi i nervi.
Kako se leči spondilolisteza?
Lečenje spondilolisteze zavisi od stepena klizanja, simptoma, starosti i celokupnog zdravlja pacijenta koji od lekara dobija infromacije o mogućnostima lečenja. Tretman moe da podrazumeva uzimanje lekova, fizikalnu terapiju ili operaciju.
Nehirurški tretmani su:
- Odmor od napornih aktivnosti i sporta
- Lekovi, nesteroidni antiinflamatorni lek (NSAIL) bez recepta, kao što je ibuprofen ili naproksen može doneti olakšanje. Ako oni ne deluju, lekar može da prepiše druge lekove
- Injekcije steroidnih lekova daju se direktno u zahvaćeno područje
- Fizikalna terapija može da vas nauči ciljanim vežbama za jačanje stomaka i leđa, jer svakodnevne vežbe često ublažavaju bol nakon nekoliko nedelja
- Učvršćivanje – proteza može da pomogne u stabilizaciji kičme. Ona ograničava kretanje tako da prelomi mogu da zarastu, ali proteze se ne koriste kod odraslih
- Operacija će možda biti potrebna ako pacijent ima spondilolistezu visokog stepena, ako je bol jak ili su nehirurški tretmani bili bezuspešni. Ciljevi operacije spondilolisteze su da se pacijent oslobodi bola od nadraženog nerva, stabilizuje kičma na mestu gde je pršljen skliznuo i vrati funkcija kičme.
