Mišići nekad možda pulsiraju ili se skupljaju i ne mogu da se opuste. Trzaji i grčevi najčešći su u butinama, listovima, šakama, rukama, stomaku, grudnom košu i lukovima stopala. Mogu da uključuju deo mišića, ceo mišić ili grupu mišića. Lekari nisu uvek sigurni zašto se to dešava, ali razlog može da bude nekoliko uobičajenih okidača.
Kad nam oko titra ili igra
Čini nam se kao da nam očni kapak komunicira Morzeovom azbukom. Ova pojava zove se miokimija. Ovi slučajni trzaji, koji mogu da budu slabi ili da nam zaista smetaju, dešavaju se na gornjem ili donjem kapku. Okidači mogu da budu različiti, od stresa i pušenja do vetra, jakog svetla, previše kofeina i nedostatka sna. Iako dosadni, trzaji su bezopasni i obično brzo nestaju, ali se mogu vratiti u narednih nekoliko dana.
Kada trzaji očnih kapaka ne prestaju
Trzaji koji traju duže od nekoliko dana mogu biti znak problema sa očima, poput suvih očiju ili glaukoma. Ovi trzaji mogu da nastani i ako imate problem koji utiče na kretanje mišića lica. U retkim slučajevima, trzaji očiju mogu biti znak moždanih ili nervnih poremećaja kao što su Bellova paraliza, multipla skleroza i Touretteov sindrom. Ali ova stanja izazvaće i druge simptome.
Nizak nivo elektrolita
Naši mišići zavise od minerala, kao što su kalijum i magnezijum, da bi pravilno radili. Ako nam oni ponestaju, telo nam šalje poruku u vidu trzaja i grčeva. Vežbanje ili jako znojenje, kao i neki lekovi, mogu da nas iscrpe. Takođe previše elektrolita možemo da izgubimo nakon napada dijareje ili povraćanja.
Nedovoljna hidriranost
Ako ne pijemo dovoljno tečnosti, mišići će nam se verovatno trzati i grčiti. Nije u pitanju samo voda – kada se mnogo znojimo ili gubimo telesnu tečnost kada smo bolesni, gubimo i elektrolite, što je još jedan uobičajeni razlog za trzanje mišića.
Stres
Ponekad stres možemo da okrivimo za glavobolju ili nesanicu, ali on može da izazove i napetost i bol u mišićima. Da bismo razradili mišiće trebalo bi da isprobamo tehniku opuštanja, kao što su masaža ili meditacija.
Previše kofeina
Kofein može da nas pokrene ujutro i izvuče iz popodnevnog pada energije. Ali previše kofeina može izazvati trzaje mišića u različitim delovima tela. Drugi stimulativni lekovi, poput amfetamina, imaju isti efekat.
Nedostatak sna i iscrpljenost
Ako smo umorni ili iscrpljeni, trzaji i grčevi mišića mogu biti jedan od načina na koji nam telo to daje do znanja. Naši mišići takođe mogu da budu bolni i osetljivi ili samo generalno slabi.
Nismo u formi
Ako osetimo grčeve posle vežbanja ili šetnje, možda ćemo morati više pažnje da posvetimo izgradnji mišića. Kada ih dovoljno ne koristimo i ne vežbamo, veća je verovatnoća da će se previše umoriti i grčiti. Uobičajenom vežbanju treba da dodamo trening snage najmanje dva puta nedeljno.
Lekovi
Osobama koje imaju visok krvni pritisak ili bolest srca, lekar može da propiše diuretike. Zbog njih putem urina izbacujemo višak vode iz tela, ali se u isto vreme smanjuje i količina kalijuma u organizmu, što može izazvati grčeve mišića. Drugi lekovi, poput nekih antidepresiva, mogu izazvati trzaje. Neki lekovi za epilepsiju i psihozu mogu izazvati trzanje očnih kapaka.
Serotoninski sindrom
Ako vam se mišići trzaju u roku od nekoliko sati nakon uzimanja novog leka ili promene doze, pozovite svog lekara. Možda je reč o stanju, koje nastaje kada neki lekovi ili suplementi prouzrokuju da se previše serotonina nakuplja u telu. Ovo je ozbiljno stanje koje obično dolazi sa visokom temperaturom i drugim simptomima i zahteva medicinsku pomoć.
Oboljenje bubrega
Bubrezi često ne daju rane znake upozorenja da usporavaju. Kada izgube dosta svoje sposobnosti za rad, možda ćete primetiti grčeve mišića, zajedno sa drugim simptomima. Ako imate dijabetes, visok krvni pritisak ili druge probleme povezane sa bubrezima, razgovarajte sa svojim lekarom ako se pojave grčevi.
Lu Gerigova bolest, poznata kao ALS
Trzanje mišića u rukama i stopalima može biti jedan od ranih simptoma ovog stanja, koji se naziva i amiotrofična lateralna skleroza (ALS). Ovo se dešava zato što nervi koji šalju poruke iz mozga i kičmene moždine do mišića prestaju da rade. Šalju neregularne poruke pre nego što u potpunosti prestanu da ih šalju.
Uklješten kičmeni nerv
Kada kičmeni nervi izađu iz kičmene moždine, prolaze između kostiju kičme do određenih delova tela. Ponekad diskovi između kostiju klize ili pucaju i pomeraju se, stežući kičmeni nerv tokom tog procesa. Tada mogu da se osete promene u mišićima koje ti nervi kontrolišu. Lekar može da dijagnostikuje problem tokom fizičkog pregleda ili pomoću MRI ili CT skeniranja.
Neuropatija
Kada su nervne ćelije oštećene, to menja način na koji komuniciraju jedne s drugima i sa mozgom. Trzaji i grčevi mogu biti znaci upozorenja da ovo uobičajeno stanje utiče na nerve koji kontrolišu mišiće. Neki ljudi se s tim rađaju, ali ovo može da se desi i zbog povrede, infekcije, bolesti, alkoholizma i nekih lekova. Dijabetes je vodeći uzrok neuropatije.
Isaacsov sindrom
Ovo retko stanje nastaje kada nervi nastavljaju da šalju signale koji teraju mišiće da se kreću, iako im mozak ili kičmena moždina to ne govore. To uzrokuje trzanje mišića, grčeve i ukočenost. Takođe može izazvati talasanje mišića, kao da se nešto kreće ispod kože. Ovo stanje poznato je kao neuromiotonija ili Isaacs-Mertensov sindrom, a njegovi simptomi nastavljaju se kada spavate ili pod opštom anestezijom.
