Imune ćelije jetre zvane Kupferove ćelije poznate su po tome što prepoznaju strane ili štetne supstance i odmah ih "pojedu" Foto: Shutterstock
Imuni sistem jetre sposoban je da „pojede” loš holesterol koji inače može da ošteti arterije, otrktili su u novoj studiji naučnici sa Karolinska Institutet u Švedskoj. Rezultati istraživanja pokazuju da imune ćelije u jetri reaguju na visok nivo holesterola i „jedu“ višak holesterola. Ovi nalazi, objavljeni u Nature Cardiovascular Research, u stvari pokazuju da odgovor na početak ateroskleroze počinje u jetri.
Holesterol je vrsta masti neophodna za mnoge funkcije u telu, kao što je stvaranje hormona i ćelijskih membrana. Međutim, previše holesterola u krvi može da bude štetno, jer masnoća može da se zalepi za zidove arterija i formira plakove koji sužavaju ili blokiraju protok krvi. To dovodi do aterosklerotične kardiovaskularne bolesti, primarnog uzroka srčanih i moždanih udara, koji je i vodeći uzrok smrti širom sveta.
U novoj studiji, istraživači su želeli da shvate kako različita tkiva u telu reaguju na visoke nivoe LDL ili lošeg holesterola u krvi. Kako bi ovo testirali, stvorili su sistem u kome bi mogli brzo da povećaju holesterol u krvi miševa.
– U suštini, želeli smo da „detoniramo bombu sa holesterolom“ i vidimo šta se dalje dešava. Otkrili smo da je jetra reagovala skoro odmah i uklonila deo viška holesterola – objašnjava Stephen Malin, vodeći autor studije i glavni istraživač na Odeljenju za medicinu na Karolinska Institutet.
Međutim, nisu reagovale tipične ćelije jetre, već tip imune ćelije zvane Kupferove ćelije (Kupffer) koje su poznate po tome što prepoznaju strane ili štetne supstance i „pojedu ih“. Otkriće napravljeno kod miševa takođe je potvrđeno u uzorcima ljudskog tkiva.
– Iznenadili smo se kada smo videli da je jetra prva linija odbrane od viška holesterola i da su Kupferove ćelije te koje obavljaju posao. Ovo pokazuje da je imuni sistem jetre aktivan igrač u regulisanju nivoa holesterola i ukazuje da je ateroskleroza sistemska bolest koja utiče na više organa, a ne samo na arterije – ističe Stephen Malin, autor studije.
Istraživači se nadaju da će razumevanjem načina na koji jetra i druga tkiva komuniciraju jedni sa drugima, nakon što su bili izloženi visokom holesterolu, moći da pronađu nove načine za prevenciju ili lečenje kardiovaskularnih i bolesti jetre.
– Naš sledeći korak je da pogledamo kako drugi organi reaguju na višak holesterola i kako stupaju u interakciju sa jetrom i krvnim sudovima kod ateroskleroze. Ovo bi moglo da nam pomogne da razvijemo holističkije i efikasnije strategije za borbu protiv ove uobičajene i smrtonosne bolesti – naglasio je Malin.