Znaci multipla skleroze pojavljuju se u krvi godinama pre nego što se razviju simptomi, otkriva studija naučnika sa University of California. U otkriću koje bi moglo da ubrza lečenje pacijenata sa multipla sklerozom (MS), naučnici sa Univerziteta u San Francisku otkrili su preteču u krvi nekih ljudi koji su kasnije razvili bolest. Rezultati studije objavljeni su u Nature Medicine.
Rani znaci multipla skleroze razviju se kod jedne od 10 osoba
U otprilike 1 od 10 slučajeva multipla skleroze telo počinje da proizvodi karakterističan skup antitela protiv sopstvenih proteina godinama pre nego što se simptomi pojave. Čini se da se ova autoantitela vezuju i za ljudske ćelije i za uobičajene patogene, što verovatno objašnjava imunološke napade na mozak i kičmenu moždinu, koji su obeležje multipla skleroze.
Multipla skleroza može da dovede do razarajućeg gubitka motoričke kontrole, iako novi tretmani mogu da uspore napredak bolesti i, na primer, sačuvaju sposobnost pacijenta da hoda. Naučnici se nadaju da će autoantitela, koja su otkrili, jednog dana biti otkrivana jednostavnim testom krvi, što će pacijentima dati prednost pri lečenju.
– Tokom poslednjih nekoliko decenija, došlo je do pomaka u praksi da se multipla skleroza leči ranije i agresivnije sa novijim, snažnijim terapijama. Ovakav dijagnostički rezultat čini takvu ranu intervenciju verovatnijom, dajući pacijentima nadu u bolji život – istakao je neurolog dr Michael Wilson sa University of California.
U kakvoj su vezi infekcije i autoimune bolesti?
Veruje se da su autoimune bolesti poput multipla skleroze delom rezultat retkih imunih reakcija ali i uobičajenih infekcija. Dr Wilson je 2014. sa kolegama iz Chan Zuckerberg Biohub SF razvio bolje alate za razotkrivanje „krivaca“ zbog kojih se razvijaju autoimune bolesti. Koristili su tehiku koja detektuje autoantitela protiv više od 10.000 humanih proteina, što je dovoljno za istraživanje skoro svake autoimune bolesti. U 2019. taj mehanizam su uspešno koristili da otkriju retku autoimunu bolest koja je izgleda nastala od raka testisa.
Multipla skleroza ima rane simptome poput vrtoglavice, grčeva i umora, i mogu da liče na druga stanja, a dijagnoza zahteva pažljivu analizu skeniranja mozga magnetnom rezonancom. Sistem displeja faga, smatrali su naučnici, mogao bi da otkrije autoantitela iza imunoloških napada MS i stvori nove mogućnosti za razumevanje i lečenje bolesti.
Godinama pre dijagnoze znaci multipla skleroze se pojave u krvi
Naučnici sa Northwestern University, u saradnji sa Ministarstvom odbrane SAD, analizirali su krv 250 pacijenata sa multipla sklerozom prikupljenom nakon njihove dijagnoze, plus uzorke uzetih 5 ili više godina ranije kada su se ispitanici pridružili vojsci. Istraživači su takođe upoređivali uzorke krvi od 250 zdravih veterana. Ti uzorci su dobijeni iz skladišta seruma Ministarstva odbrane, gde se čuva krv uzeta od pripadnika oružanih snaga kada se pridružuju vojsci.
Koristeći samo hiljaditi deo mililitra krvi iz svake vremenske tačke, naučnici su mislili da će videti skok autoantitela kada se pojave prvi simptomi MS. Umesto toga, otkrili su da je 10 odsto pacijenata sa multipla sklerozom imalo zapanjujuće obilje autoantitela godinama pre njihove dijagnoze. Desetak autoantitela „zalepila“ su se za hemijski obrazac koji je ličio na onaj koji se nalazi u uobičajenim virusima, uključujući Epstein-Barr virus, koji inficira više od 85 odsto svih ljudi.
Godinama pre dijagnoze, ova podskupina pacijenata sa MS je imala druge znake imunološkog „rata u mozgu“. Otkriveno je da pacijenti sa ovim autoantitelima imaju povišene nivoe svetlosti neurofilamenta (Nfl), proteina koji se oslobađa kako se neuroni raspadaju. Možda je, spekulisali su istraživači, imuni sistem pogrešno smatrao prijateljske ljudske proteine za nekog virusnog neprijatelja, što je dovelo do doživotne multipla skleroze.
Otkriven definitivan znak da se multipla skleroza „priprema“
Kako bi potvrdili svoje nalaze, tim naučnika analizirao je uzorke krvi pacijenata u studiji UCSF ORIGINS. Svi ovi pacijenti imali su neurološke simptome i mnogima, ali ne svima, dijagnostikovana je multipla skleroza. Oko 10 procenata pacijenata u ovoj studiji, kojima je dijagnostikovana multipla skleroza, imalo je isti obrazac autoantitela. Obrazac je 100 odsto predviđao dijagnozu MS. I u grupi Ministarstva odbrane iu grupi ORIGINS, svaki pacijent sa ovim uzorkom autoantitela imao je multipla sklerozu.
– Dijagnoza nije uvek jednostavna za multipla sklerozu, jer nismo imali biomarkere specifične za bolest. Uzbuđeni smo što imamo nešto što može dati veću dijagnostičku sigurnost ranije, da imamo konkretan pokazatelj o tome da li da započnemo lečenje za svakog pacijenta. Ostaju mnoga pitanja o multipla sklerozi, u rasponu od toga šta podstiče imuni odgovor kod nekih pacijenata sa MS do toga kako se bolest razvija kod ostalih 90 odsto pacijenata. Ali, verujemo da sada imamo definitivan znak da se multipla skleroza priprema – objasio je neurolog dr Michael Wilson sa University of California.
