Pukovnik prof. dr Nebojša Marić: Veliki broj slučajeva karcinoma pluća je inoperabilan zbog uznapredovale bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze Foto: Shutterstock/Telegraf.rs/Nikola Anđić
Suočavanje sa dijagnozom raka pluća može biti jedan od najtežih trenutaka u životu, kako za pacijente, tako i za njihove porodice. Osećaj neizvesnosti, straha i pitanja koja se nameću u takvom trenutku često nadvladaju svakodnevni život. Ipak, znanje je moć, a razumevanje bolesti i svih tretmana može pružiti neophodnu snagu i nadu.
Nadamo se da će odgovori pukovnika prof. dr Nebojše Marića, grudnog hirurga na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu pomoći svima onima koji se suočavaju sa dijagnozom raka pluća, i da će pružiti podršku, ohrabrenje i nadu u borbi protiv ove teške bolesti.
Dr Marić: Ubedljivo najveći problem kod pacijenata obolelih od karcinoma pluća je dobro opšte stanje do pojave prvih simptoma bolesti. Tako da ovo pitanje, odnosno konstatacija, uopšte nije retka, već uobičajena rečenica. Najbolje je ne razmišljati „unazad“, već poći od tačke da je bolest dokazana i da se protiv nje treba boriti svim raspoloživim sredstvima. Dokazana bolest znači da imamo patohistološku verifikaciju, gde je patolog na osnovu isečka dobijenog nakon bronhoskopije ili punkcije tumora kroz zid grudnog koša postavio dijagnozu.
Dr Marić: Ovo pitanje je veoma osetljivo, obzirom da 90% pacijenata koji boluju od karcinoma pluća su pušači. Zbog izražene psihičke zavisnosti, velika većina njih ne prestane sa pušenjem bez obzira na to što je bolest dokazana. Da bi efekat prestanka pušenja imao pozitivan učinak tokom operacije, apstinencija bi trebalo da traje bar dva do tri meseca pre planiranog operativnog lečenja. Obzirom da bolest može brzo napredovati, često smo u dilemi prave i zdravstveno ispravne odluke, trkajući se sa vremenom. Nije za pohvalu a ni za bilo kakvu preporuku, ali iskustvo iz kliničke prakse govori da, pre svega zbog psihičke zavisnosti, treba ponekad „zažmuriti“ i dozvoliti da se zapali poneka cigareta. Govorimo o izuzecima, nikako o pravilu!
Dr Marić: Ovo pitanje, i kad se ne izgovori, lebdi u vazduhu i nema pacijenta kome nije u mislima. Karcinom pluća nije smrtna presuda. To je bolest sa kojom se može živeti i koja, uz napredak medicine i pojavu inovativnih lekova, omogućava višegodišnje preživljavanje čak i pacijentima u IV stadijumu bolesti. Hirurško lečenje još uvek predstavlja najperspektivniji oblik lečenja koji može dovesti do izlečenja ukoliko se na vreme primeni. Postoji i stara srpska poslovica koja kaže : „Dok je veka ima i leka“ i tako se prema bolesti treba i odnositi. Konkretan savet za lekare suočene sa ovim pitanjem je: odgovorite da to niko ne zna. I zaista je tako!
Dr Marić: Pacijenti često hemioterapiju doživljavaju kao kaznu i znak da operacija nije uspela, odnosno da nije dovoljna za izlečenje. Karcinom pluća se leči multidisciplinarno, a smer lečenja određuje konzilijum sastavljen od pulmologa, patologa, radiologa i grudnog hirurga. Hemioterapija se koristi kao deo pripreme za operaciju (neoadjuvantni protokol) ili kao zaštitni protokol (adjuvantni) da se bolest ne bi vratila. U određenim situacijama primenjuje se i zračna terapija. Sve ove opcije su deo lečenja koje samo ako je kompletno sprovedeno može biti uspešno. Hemioterapija nije kazna, već lek.
Naš sagovornik kaže da bi u okviru ovog pitanja dodao potpitanje pacijenata: Zašto ne primam imunoterapiju umesto hemioterapije?
Dr Marić: Odgovor je jednostavan. Kandidati za imunoterapiju se određuju na osnovu vrednosti specifičnih biomarkera i u odnosu na stadijum bolesti.Svakako je to deo konzilijarne analize i nešto o čemu se vodi računa. Nikada pacijent koji je kandidat za sprovođenje imunoterapije neće biti sprečen ili pogrešno obavešten da treba da primi hemio umesto imunoterapije.
Dr Marić: Veliki broj slučajeva karcinoma pluća je inoperabilan zbog uznapredovale bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze. Logično je da slučajevi otkriveni na vreme, koji su operabilni, treba da budu podvrgnuti hirurškom lečenju u najkraćem vremenskom periodu. Optimalan period za operaciju je do mesec dana od postavljanja dijagnoze.
Dr Marić: Operacije karcinoma pluća traju od 1h do 3h, u zavisnosti od kompleksnosti slučaja. Duže operacije su veoma retke. Sve dijagnostičke procedure pre operacije pomažu da se izbegne situacija u kojoj se pacijent uvodi u anesteziju, a karcinom ne može biti odstranjen. Najkraći i najčešći odgovor na ovo pitanje je oko 2h.
Dr Marić: Vrlo je važno da se pacijent što pre mobiliše nakon operacije. Torakalni dren može pojačavati bolni nadražaj i uzrokovati tegobe sa disanjem, ali analgetici i fizikalni tretman pomažu u oporavku. Rana postoperativna komplikacija može biti krvarenje, ali se obično brzo reaguje. Postoperativni tok u bolničkim uslovima traje od 5 do 7 dana, retko 10 ili više.
Dr Marić: Kontrole su neophodne tokom celokupnog onkološkog lečenja. Prva kontrola se radi mesec dana nakon izlaska iz bolnice, a sledeće se planiraju za tri, pa šest meseci. Nakon tri godine kontrole su na godišnjem nivou. Nakon pet godina bez vraćanja bolesti, pacijent se tretira kao izlečen, pa se dalje kontrole zakazuju po potrebi i proceni lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Dr Marić: Pacijenti treba da se oslanjaju na konvencionalnu medicinu i konzilijarne odluke. Suplemente za poboljšanje imuniteta i krvne slike treba kupovati u apotekama i po preporuci lekara. Nikako ne koristiti sredstava koja nisu registrovana i nalaze se u neproverenim formama. Osnovno pravilo je ne naškoditi pacijentu. S tim u vezi često me pitaju o korišćenju kubanske vakcine. Kubanska vakcina je zvanični medicinski preparat ali se njena upotreba planira kod strogo selektovanih slučajeva i nikako je ne treba nabavljati neproverenim kanalima i primenjivati bez lekarske kontrole.
Dr Marić: Medicinske ustanove gde se mogu uraditi operacije tumora pluća nalaze se u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Preporuka je da se izbor mesta lečenja bazira na mestu stanovanja pacijenta. U svim ustanovama se, pored hirurškog lečenja, sprovode i hemioterapija i zračna terapija.