Svi sisari spavaju, ali nismo u potpunosti sigurni koje koristi to pruža. Postoje brojne teorije, uključujući onu o obradi sećanja za prethodni dan. Jedna ideja koja je široko prihvaćena jeste da tokom spavanja telo čisti metabolite i toksine iz mozga. Nova studija na miševima otkriva da je vreme budnosti efikasnije u čišćenju mozga nego ono tokom sna ili anestezije. Jasno je da ljudi često doživljavaju probleme povezane sa nedostatkom adekvatnog sna, od nedostatka mentalne oštrine i koordinacije ruke–oči do ozbiljnih zdravstvenih problema. Međutim, rezultati ove studije sugerišu da nedostatak čišćenja mozga zbog nedovoljnog sna nije razlog za ove efekte. Studija je objavljena u Nature Neuroscience.
Da li se mozak čisti kada spavamo
– Naša radna hipoteza jeste da postoji osnovni razlog zašto spavamo mi i drugi sisari – kaže glavni istraživač studije, Nicholas Franks, profesor na Fakultetu prirodnih nauka na Imperijal koledžu u Londonu
Na primer, naš ranjivi položaj tokom spavanja može sugerisati da je san važan za preživljavanje.
– Ako je to tako, onda su najverovatniji mehanizmi oni koji pružaju ključnu korist – neku vrstu osnovnog održavanja – koja ne može da se dogodi ili se događa veoma neefikasno, tokom budnog stanja. Ovo je bila jedna od prednosti ideje o čišćenju – rekao je Franks.
Franks je primetio još jednu hipotezu: san omogućava konsolidaciju pamćenja.
U ovom obliku čišćenja mozga, „neko održavanje neuronskih veza (sinapsa) formiranih tokom budnog stanja sprovodi se tokom sna, možda uklanjajući neželjene sinapse i/ili jačajući one koje treba zadržati – dodaje Franks.
Kako prekidi sna utiču na mozak
Dr Jonathan Cedernaes, doktor nauka, istraživač spavanja i cirkadijalnog ritma koji se fokusira na metabolizam na Univerzitetu Upsala u Švedskoj, a koji nije bio uključen u ovu studiju, kaže da su nalazi studije da su spavanje i boravak pod anestezijom doveli do sličnih smanjenja čišćenja mozga verodostojni. Međutim, on je izrazio zabrinutost u vezi sa nekoliko stvari koje se tiču studije koje podrivaju konačne zaključke.
– Studije su sprovedene na miševima, tako da ne znamo kako zaključci mogu da se protumače u odnosu na ljude – rekao je dr Cedernaes.
On predlaže da se sačekaju dodatne studije i potvrda pre nego što odbaci ideja da je san vreme za čišćenje mozga.
Još jedan mogući problem, rekao je dr Cedernaes, jeste da su u ovoj studiji istraživači uskratili miševima san kako bi proučavali budnost pre nego što im dozvole da spavaju.
– Bilo bi važno videti šta se dešava tokom prirodnog sna i tokom celog normalnog 24-satnog ciklusa spavanja i budnosti – istakao je on.
Cirkadijalni efekti (biološki procesi koji su vođeni unutrašnjim satom tela) mogu značajno da utiču na čišćenje mozga, rekao je dr Cedernaes.
– Prethodni dokazi ukazuju na to da mogu postojati cirkadijalne varijacije u čišćenju. Ovde takođe ne znamo šta se dešava kada su miševi lišeni sna u dužem vremenskom periodu, recimo hronično, kada su pod većim homeostatskim pritiskom spavanja i pod stresom zbog nedovoljnog sna – objasnio je on.
Dr Cedernaes je dodao da se u istraživanju često „upoređuje gubitak sna sa normalnim snom kako bi se utvrdilo šta san normalno radi” i kako bi se „isključili cirkadijalni efekti”.
Zašto spavamo
Dr Cedernaes je objasnio da nova studija ne opovrgava „činjenicu da se nivoi proteina povezanih sa neurodegeneracijom, kao što je tau protein, proizvode u većim količinama tokom budnosti kada je neuronska aktivnost visoka”. On je primetio da u studijama na životinjama takvi nivoi proteina imaju tendenciju da rastu tokom nedostatka sna.
U studijama na ljudima, istraživači su primetili da prekidanje sna remeti normalnu regulaciju proteina, posebno amiloidnih beta i tau proteina, koji su uključeni u patogenezu Alchajmerove bolesti.
Postoji niz istraživanja koja sugerišu da su nedostatak sna i loš san povezani sa većim rizikom od neurodegeneracije i posebno Alchajmerove bolesti”, napominje dr Cedernaes, citirajući 40-godišnje podatke iz sopstvenog istraživanja koji podržavaju ovu vezu.
– Tako da iako san možda ne olakšava uklanjanje metabolita iz mozga, postoje i drugi mehanizmi pomoću kojih san ima regenerativna svojstva koja doprinose zdravom starenju mozga – dodao je dr Cedernaes.
– Naše istraživanje jednostavno eliminiše jedno objašnjenje o tome kako može postojati veza između lošeg ili kratkog sna i neuroloških poremećaja – primetio je Frank.
Postoji li način da se očisti mozak
– Naši podaci samo pokazuju da budno stanje omogućava poboljšano čišćenje u poređenju sa spavanjem ili anestezijom, ali ne znamo koji su aspekti budnog stanja za to odgovorni. Možda je to samo neuronska aktivnost. Možemo spekulisati da bi vežbanje dodatno poboljšalo čišćenje, ali to još nije dokazano – kaže Frank.
Zaista, preliminarna istraživanja sugerišu da fizička aktivnost može pomoći u čišćenju metabolita iz mozga, ali su potrebna dalja istraživanja.
Iako ovo ostaje nova oblast proučavanja, dr Cedernaes potvrđuje da je spavanje često povezano sa boljim zdravstvenim ishodima.
– Znamo da su zdrav način života, što znači dovoljno sna visokog kvaliteta, zdrava ishrana i dovoljne količine fizičke aktivnosti, povezani sa manjim rizikom od razvoja neurodegenerativnih bolesti kasnije u životu – zaključuje dr Jonathan Cedernaes.
