Masne naslage nose višestruke rizike ne samo za kardiovaskularno zdravlje, već i za razvoj neurodegenerativnih bolesti Foto: Shutterstock
Alchajmerova i Parkinsonova bolest sve su rasprostranjenije širom sveta. Nove studije sada sugerišu da su gojazne osobe u većem riziku od razvoja ovih neurodegenerativnih oboljenja, a neke zanimljive opservacije odnose se na specifične regije na kojima se formiraju masne naslage.
Studija objavljena u časopisu Neurology otkriva da višak kilograma može imati veći uticaj na rizike od obolevanja. To se posebno odnosi na ljude kojima su se masne naslage „nagomilale“na nadlakticama i stomaku. Rizik se odnosi na obe bolesti – i Alchajmerovu i Parkinsonovu.
Naučnici takođe sugerišu da bi bolji odnos mišića i masnih naslaga mogao biti od pomoći u smanjenju rizika.
– Studija je koristila bazu UK Biobank sa sveobuhvatnim merenjima i dugim praćenjem. Opservaciona je i sa pretežnim učešćem ispitanika bele boje kože, što su startna ograničenja. Međutim, postoji veliki potencijal za dalje ispitivanje ove uzročno-posledične veze, koja je istraživana – kaže Ryan Glatt, direktor FitBrain programa na Pacifičkom institutu za neuronauku u Pacific Neuroscience Institute (Santa Monica).
Reč je o izuzetno velikoj studiji. U njoj su istraživači analizirali podatke 412.691 osobe, koje su u proseku praćene devet godina. Tokom studije, 8.224 osobe su razvile neurodegenerativne bolesti. Najčešća dijagnoza bila je Alchajmerova bolest, dok su neki ljudi razvili druge oblike demencije ili Parkinsonovu bolest.
Otkriveno je da ljudi sa više visceralnih masti (centralna gojaznost) ili više masnih naslaga na nadlakticama imaju povećan rizik od razvoja neurodegenerativnih poremećaja. Veća gustina kostiju i distribucija masti u kojoj dominiraju noge smanjivali su rizik. Naučnici su zapazili i da visok procenat funkcionalne mišićne snage (masa i izdržljivost mišića) štiti od neurodegeneracije.
Prosečna starost učesnika na početku studije bila je 56 godina. Istraživači su procenjivali sastav njihovog tela na osnovu merenja struka i kukova, vežbi snage i otpora, merenja gustine kostiju, odnosa masnih naslaga i mišića.
Ovi rezultati su u skladu sa prethodnim istraživanjima, koja su sugerisala da su ljudi sa centralnom ili abdominalnom gojaznošću pod povećanim rizikom od razvoja demencije. Druga analiza nekoliko studija otkrila je da su povećanje telesne težine, centralna gojaznost i debljina nabora kože na tricepsu (mera telesne masti na nadlakticama) povezani sa povećanim rizikom od demencije.
– Povećane masnoće na nadlakticama i stomaku mogu povećati rizik od neurodegenerativnih poremećaja kao što je Parkinsonova bolest zbog upale, insulinske rezistencije i kardiovaskularnih zdravstvenih problema. Međutim, ovi nalazi su asocijativni i još uvek se ne može čvrsto tvrditi da postoji uzročno-posledična veza. Mogli bi da postoje još uvek nedovoljno istraženi faktori koji nisu u potpunosti uzeti u obzir – objasnio je Glatt.
On je takođe objasnio da kardiovaskularne bolesti mogu posredovati u vezi između sastava tela i neurodegenerativnih bolesti, ali da je taj odnos složen:
– Iako je bolja kontrola kardiovaskularnog zdravlja nesumnjivo korisna za organizam, specifičan doprinos promene sastava tela riziku od neurodegenerativnih bolesti zahteva dalje istraživanje jer postoje i drugi faktori.
Ova studija podržava nalaze iz prethodnih istraživanja, koja su otkrila da povećanje čiste mišićne mase može smanjiti rizik od neurodegenerativnih poremećaja. Stručnjaci sugerišu da bi poboljšana funkcija mitohondrija u mišićima mogla biti odgovorna za ove korisne efekte.
Autor studije dr Huan Song sa Sichuan University otkrio je moguće uzroke, ali i ostavio rezervu:
– Pretpostavljamo da se to možda dešava zbog boljeg metaboličkog zdravlja, smanjene upale i poboljšane vaskularne funkcije. Ipak, ostaje nejasno da li mišićna masa direktno smanjuje rizik ili je to samo marker ukupnog boljeg zdravlja i nivoa fizičke aktivnosti.
Broj ljudi sa neurodegenerativnim oboljenjima se ubrzano povećava. Analiza iz 2022. godine procenjuje da će do 2050. godine oko 153 miliona ljudi širom sveta živeti sa demencijom. Parkinsonova bolest, drugi najčešći neurodegenerativni poremećaj, sada pogađa dvostruko veći broj nego 1990. godine.
Neki od mogućih uzroka povećanja su produženi životni vek, gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti.