Postoje medicinska stanja, kao što su dijabetes, hipertenzija ili astma, za koja smo skoro svi čuli. Ali šta je sa onima koja su tako retka za koje mali broj nas zna? Kako se bolesti i zdravstvena stanja razvijaju, a ponekad i evoluiraju, tako se razvijaju i studije i istraživanja za njihovo lečenje i spasavanje života. Međutim, uprkos vekovima proučavanja ljudskog tela, mnogi slučajevi su i dalje neotkriveni ili se tek danas otkrivaju. Na spisku čudnih pojava su i ove izuzetno retke i čudne bolesti.
Sindrom vukodlaka (koji se takođe naziva hipertrihoza ili Ambrasov sindrom)
Ljudi koji imaju retku kožnu bolest nazvanu sindrom vukodlaka imaju neke karakteristike koje podsećaju na mitska stvorenja po kojima je ovo stanje nazvano. Prema Genetic and Rare Diseases Information Center, simptomi Ambrasovog sindroma, kako se ovo stanje još naziva, uključuju prekomerni rast dlaka po celom telu, osim na dlanovima i tabanima. Ovo uključuje fine dlake na licu i ušima.
Ovo stanje može prouzrokovati i trouglasto lice, baburast nos i nedostatak zuba. Ambrasov sindrom je genetska bolest i dominantna je osobina, pa ako dete ima jednog roditelja sa ovim sindromom, može ga naslediti.
Sindrom slepila za lica (poznato i kao prosopagnozija)
Reč prosopagnozija potiče od grčkih reči prósopo što znači lice i agnōsia, što znači neznanje. Mnogi od nas lako zaboravljaju imena, ali ljudi sa slepilom za lica mogu imati teškoća da prepoznaju čak i poznata lica ili da razlikuju ljude. Postoje različiti stepeni ovog stanja, a oni sa teškim oblikom možda neće moći da razlikuju lice od drugog predmeta, niti da prepoznaju svoje lice.
Slepilo za lica nije povezano sa generalnom zaboravnošću ili gubitkom pamćenja. Može se pojaviti kao rezultat povrede mozga, neurodegenerativnih bolesti ili moždanog udara. Postoje i slučajevi urođene prosopagnozije, što znači da ljudi mogu da se rode sa ovim poremećajem.
Sindrom uspavane lepotice (takođe nazvan Kleine-Levin sindrom)
Kao princeza koja je dugo spavala, ljudi sa neurološkim stanjem zvanim sindrom uspavane lepotice doživljavaju periode preteranog spavanja. Ove epizode mogu da traju i do 20 sati dnevno, a napadi mogu trajati danima, čak i nedeljama, navodi National Institute for Neurological Disorders and Stroke (NINDS). Ove epizode dugog sna mogu biti praćene simptomima sličnim gripu a, kada su budni, ljudi sa ovim sindromom mogu pokazati različita čudna ponašanja, uključujući prekomerno jedenje, halucinacije ili se ponašaju detinjasto.
Ali za razliku od uspavane princeze, 70 odsto ljudi koji imaju ovaj poremećaj su adolescenti muškarci, kaže NINDS. Za lečenje Kleine-Levinovog sindroma koriste se stimulativni lekovi, a epizode obično jenjavaju kako osoba ulazi u odraslo doba.
Bolest ludih krava (spongiformna encefalopatija goveda)
Ljudi ne mogu da obole od bolesti ludih krava. To je bolest koja pogađa mozak i kičmenu moždinu krava. Zove se „luda krava” jer može da izazove nasilno ili nervozno ponašanje zaraženih krava, navodi Američka uprava za hranu i lekove. Ova bolest pravilno se naziva goveđa spongiformna encefalopatija ili GSE. Ali sredinom 1990-ih otkrivena je nova bolest koja je povezana sa kravljim ludilom, nazvana varijanta Creutzfeldt-Jakobove bolesti (vCJD). Poput bolesti ludih krava, vCJD je fatalan, degenerativni poremećaj mozga. I za razliku od drugih tipova Creutzfeldt-Jakobove bolesti, kao što je oblik bolesti koji se nasleđuje genetskom mutacijom, varijantni oblik CJD može biti uzrokovan konzumiranjem hrane kontaminirane tkivom centralnog nervnog sistema krave zaražene GSE. NINDS napominje da nema direktnih dokaza o vezi između konzumiranja govedine sa GSE i razvoja vCJD, ali i ta agencija i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navode da su dokazi o vezi između GSE i vCJD snažni.
Sindrom strane ruke
Sindrom strane ruke (AHS) karakterišu nevoljni pokreti udova, obično ruke, koji deluju smisleno i funkcionalno. Ljudi sa ovim poremećajem kretanja takođe mogu osećati da ud nije deo njihovog tela.
Autori meta-analize istraživanja o AHS-u objavljene u Tremor and Other Hyperkinetic Movements napisali su da osobe koje imaju ovaj sindrom, ponekada daju imena svojim udovima, iz prethodno navedenih razloga. Uobičajeni uzroci AHS uključuju moždane udare, tumore mozga i neurodegenerativne bolesti. Tretmani mogu uključivati injekcije botoksa (koje mogu privremeno oslabiti mišiće), kognitivnu bihevioralnu terapiju i distrakciju upošljavanjem pogođene ruke. Postoje izveštaji da su ljudi sa ovim sindromom udarali ili pokušavali da uguše sami sebe.
Bolest kamenih ljudi (takođe nazvana Fibrodisplasia Ossificans Progressiva)
Bolest kamenih ljudi poremećaj je vezivnog tkiva gde se ligamenti, tetive ili skeletni mišići pretvaraju u kosti. Ljudi koji imaju ovo stanje, pravilno nazvano fibrodisplasia ossificans progressiva (FOP), mogu da izgube sposobnost kretanja i da imaju poteškoća kada jedu ili dišu jer im zglobovi postaju nepokretni.
Prvi simptomi ovog poremećaja obično su veliki nožni prsti, koji se mogu javiti pri rođenju, navodi National Organization for Rare Disorders. Tokom vremena, FOP napreduje, obično od vrata i ramena nadole. Povrede mišića ili određene bolesti mogu izazvati oticanje i upalu, što može dovesti do toga da se više tkiva pretvori u kost.
Sindrom prevaranta
Sindrom prevaranta nije zvanična dijagnoza, već termin koji su 1978. skovale psiholozi Pauline Rose Clance i Suzanne Imes. U radu objavljenom u časopisu Psychotherapy Theory, Research and Practice, ovaj sindrom svetu su predstavili istraživači opisujući ga kao osećaj nesposobnosti koji se javlja kod veoma uspešnih žena.
Od tada je prepoznato da i muškarci mogu imati ovo stanje, ali se čini da je to češće kod žena, prema originalnom istraživanju Clance i Imes. Osobe sa ovim sindromom imaju osećaj da nisu dostojne svojih dostignuća, pa se zbog toga osećaju kao prevaranti. Na primer, mogu da veruju da su na prestižni fakultet došli slučajno ili srećom, ili da je njihov profesionalni uspeh samo rezultat toga što drugi precenjuju njihove sposobnosti.
Sindrom hodajućeg leša (takođe nazvan Cotardova zabluda ili Cotardov sindrom)
Ovaj neuropsihološki poremećaj prvi put je opisao neurolog Jules Cotard 1880-ih. Osobe koje pate od ovog sindroma veruju da su mrtve ili bez duše ili da joj nedostaju delovi tela (koji su netaknuti), kao što su organi ili krv.
Jedan pregled Cotardovog sindroma otkrio je da se često viđa kod pacijenata koji imaju tešku depresiju. Razna verovanja i priče o natprirodnom takođe mogu doprineti ovom retkom poremećaju. Izveštaj objavljen 2013. godine u Iranian Journal of Psychiatry and Behavioral Sciences detaljno opisuje slučaj žene sa postporođajnom depresijom koja je mislila da umire usled napada persijskog duha, nazvanog „Aal”. Ljudi sa ovim poremećajem mogu toliko snažno da veruju da su mrtvi da se čak i izgladnjuju.
Bakterija mesožderka (takozvani nekrotizirajući fasciitis)
Ovde je reč o bakterijskoj infekciji kože koja izjeda meko tkivo zvano fascija, koje okružuje mišiće, krvne sudove, nerve i masnoću. Takođe oštećuje tkivo u blizini fascije. Mnoge različite bakterije mogu izazvati ovu infekciju, ali Streptococcus grupe A najčešći je uzrok. Infekcija može brzo da se širi i da bude smrtonosna, ali ako se otkrije na vreme, može se lečiti antibioticima i hirurškim putem
Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, nekrotizirajući fasciitis je redak, posebno među zdravim ljudima. Osobe koje žele da izbegnu ovu infekciju treba da vode računa o pravilnom tretiranju rana, kao i da izbegavaju đakuzije, bazene i prirodne vode (kao što su jezera, reke i okeani) ukoliko imaju otvorenu ranu ili infekciju.
Sindrom Alise u zemlji čuda
Ovaj sindrom definisan je 1955. godine u članku Canadian Medical Association Journal (CMAJ). Često se povezuje sa ljudima koji imaju migrenozne glavobolje i epilepsiju. Ljudi sa ovim stanjem mogu imati iskrivljenu sliku ili percepciju zbog čega im se čini da su im sopstveni delovi tela mnogo veći ili manji nego što jesu, ili da je jedan deo tela viši ili niži nego što jeste.
U članku CMAJ takođe se kaže da je ime izabrano zato što je Carroll (Lewis Carroll, autor „Alise u Zemlji čuda”) imao migrene. Ovaj sindrom takođe može biti uzrokovan virusnom infekcijom ili upotrebom droga.
