Zašto multipla skleroza više pogađa žene nego muškarce

Multipla skleroza se neuporedivo češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Taj odnos se procenjuje čak i do 4:1 za žene. Ovaj jaz između polova postao je izraženiji u poslednjih 50 godina, a postoji nekoliko teorija koje bi mogle da objasne ovu razliku.

Razlike u imunološkom sistemu muškaraca i žena: Multipla skleroza i ostale autoimune bolesti

Imunološki sistem žena funkcioniše drugačije od imunološkog sistema muškaraca. Konkretno, žene su sklonije razvoju autoimunih bolesti. Čak 7 od 10 osoba sa autoimunim bolestima su žene. Jedna od mogućih razlika leži u proteinu imunološkog sistema zvanom interleukin-33 (IL-33). On pomaže ćelijama imunološkog sistema da međusobno komuniciraju kako bi zajedno funkcionisale na borbi protiv infekcija.

Istraživanja ispituju ulogu koju IL-33 može imati u imunološkom odgovoru kod muškaraca i žena. Rane studije pokazuju da muškarci proizvode više IL-33 kada se suoče sa infekcijama, što može objasniti zašto su žene sklonije autoimunim reakcijama.

Multipla skleroza i nervni sistem: Ima li sličnosti, a koje su različitosti kod polova

Muškarci su podložniji većem oštećenju nerava kod MS-a nego žene. Istraživači veruju da bi ovo moglo biti povezano sa nivoima estrogena. Žensko telo proizvodi više estrogena nego muško, što postavlja i pitanje da li estrogen na neki način štiti nerve.

Hormonske promene: Polni hormoni i multipla skleroza

Jedan od razloga zašto više žena razvija može biti povezan sa reproduktivnim hormonima. Pre puberteta, dečaci i devojčice dobijaju MS otprilike podjednako često. Međutim, kako ulaze u adolescenciju i odraslo doba, kada se proizvode različiti hormoni, žene počinju da obolevaju od MS češće nego muškarci. To navodi naučnike da razmotre moguće veze između polnih hormona i MS-a.

Genetika

Mutacije u određenim genima, poznatim kao MHC geni, mogu povećati rizik od MS. Pojedina istraživanja pokazuju da žene sa multiplom sklerozom češće imaju promene u ovim genima nego muškarci. Takođe, ćerke češće nasleđuju ove genske promene od svojih majki nego sinovi. Međutim, geni sami po sebi verovatno nisu dovoljni da izazovu i aktiviraju MS. Istraživači smatraju da i drugi faktori, poput ishrane, pušenja, stresa i izlaganja suncu, imaju uticaja na ispoljavanje bolesti.

Telesna težina

Gojaznost, naročito u vidu viscelarnih masti može izazvati upale u telu, a upala igra jednu od ključnih uloga u MS. Upale povezane sa gojaznošću mogu se češće javljati kod žena nego kod muškaraca, jer žene imaju tendenciju da nose više telesne masti i da češće budu gojazne. Naučnici misle da porast broja žena sa MS-om može biti povezan sa većim procentom telesne masti. Ako tome priključimo menopauzu i genetsku predispoziciju, ovo je možda jedan od najtransparentnijih razloga za razliku u stopama obolevanja „u korist“ žena.

Stres i anksioznost – zajednički faktori

Od stresa ne mogu da pobegnu ni žene ni muškarci, iako su žene češće te koje se obraćaju psiholozima za pomoć. Teško je izmeriti ko je više pod stresom, ali stručnjaci kažu da su žene pod većim pritiskom obaveza logično više i izložene stresnim uticajima. Pritom su i senzitivnije, pa se to više odražava i na njihovo podnošenje stresa.

Statistike kažu da je anksioznost sveprisutna pojava aktuelnog života i među ženama i među muškarcima. I ovo stanje je visoko na listi zajedničkih mogućih izazivača autoimunih bolesti, iako je potrebno više istraživanja striktno podeljenih na polove.